Dočekao se i taj dan, veliki King Diamond – po prvi put među Srbima! A o kakvom se horor/metal spektaklu radilo, najbolje znaju svi prisutni, nekih 800 duša (moglo je i više, ali nećemo sad o tome). Kralj tame održao je jedan od najboljih koncerata koje je zemlja Srbija videla ove, ali i mnogo godina unazad. U praksi je pojašnjeno zašto je ovaj čovek jedna od najvećih metal ikona svih vremena!
- Nastupili: King Diamond + Thunderbolt, Griffin
- Lokacija: SKC, Beograd
- Datum: 16.05.2006.
- Tekst: Nebojša Lakić
- Copyright: SMP, 2006.
Dve zvanične predgrupe doputovale su sa Kingom, a to su norveški Griffin i Thunderbolt. Ovi prvi sviraju čvršću verziju heavy metala, na USA način, ali nisu mi se nešto svideli, kao ni ranije na disku. Thunderbolt je ostavio nešto bolji utisak, sa svojom power/heavy metal svirkom, dobrim pevačem, iako je jasno da ovakvi bendovi služe najbolje za prilike poput ove, da otvaraju show i pripremaju publiku za zvezde večeri. Jasno je da su svi prisutni jedva čekali da se bina počne pripremati za one zbog kojih smo svi to veče i došli na mesto zločina: King Diamonda, Andy LaRocquea i kompaniju.
Nešto duža priprema bine nagoveštavala je veliki (kako audio, tako i vizuelni) spektakl. Stejdž se pretvarao u groblje, ograda je postavljena ispred publike, a atmosfera je dostizala granicu usijanja. Sledi intro „Funeral“, i tad je jasno da će se početi sa klasicima sa Abigaila! „Arrival“, „A Mansion in Darkness“… od ovog momenta više nisam znao gde se nalazim. Ukupna atmosfera za desetku, izvedba pesama, zvuk, nastup… 100% METAL!
Kreće divljanje, šutke, većina je propisno upućena u lik i delo Kralja, koji na bini deluje toliko ubedljivo da je to prosto neverovatno. Toliko godina je prisutan na sceni, a zvuči sveže i moćno kao pre 15 i više godina! Da ne nabrajam sad pesme po redosledu, svirane su „Sleepless Nights“, „Eye of the Witch“, „Welcome Home“, „The Invisible Guests“, „The Family Ghost“, dve odlično prihvaćene Mercyful Fateove „Come to the Sabbath“ i „Evil“, „So Sad“, „Halloween“… Šteta, ni jedna pesma sa fantastičnih The Graveyard ili The Spider’s Lullabye, ali jasno je da Kralj ima ogroman broj hitova, i da je praktično nemoguće ispoštovati to sve na koncertu. Ostaje nada da ovo nije poslednji put da se prisustvuje koncertu ovih veličina.
Treba reći da su pesme praćene odličnom scenografijom/kostimografijom, glumicom, pa smo videli i baku u „Welcome Home“, lutku na pesmama sa Puppet Mastera, mrtvačke sanduke i bebu na pesmama sa Abigaila… još da je spaljena kakva veštica na „Eye of the Witch“…
Uz svo poštovanje članovima benda, i mlada Mađarica Livia Zita odradila je savršen posao! Lično sumnjam da postoji bolji ženski vokal koji bi zapevao uz Kralja (kao što je ona to uradila na Puppet Masteru i na koncertima koji su usledeli posle tog albuma), savršeno se nadopunjavaju, pa je ovo mnogo bolja opcija od puštanja matrica, a i uloge mogu lepo da se podele.
Nešto kraći nastup rezultirao je sa čak tri bisa, što je svima odgovaralo, a poslednja odsvirana „Evil“, apsolutno je neočekivana (čak se nije pominjala ni na set listama sa prethodnih koncerata).
Ne bih dužio sa zaključkom – veliko hvala organizatorima (Metal Hammer/Explosive) na ovom spektaklu, i prilici da se vidi jedan od najboljih metal sastava svih vremena! Stara škola je pokazala zašto su na njima učili mnogi bendovi današnjice, svih metal podpravaca. Koncertu su prisustvovali i članovi velikog broja vodećih srpskih metal sastava svih usmerenja, što je takođe bilo jako lepo za videti. Sva nada da će se ovako nešto ponoviti i u budućnosti. Jedan je Kralj!
