Završen osmi Jelen Demofest: Nordu (zasluženo) glavna nagrada!

Riječki alternative rock/metal sastav Nord pobednik je osmog Jelen Demofesta, koji je završen sinoć na tvrđavi Kastel u Banjaluci. Drugo mesto osvojio je bend Rezerve iz Tučepa, a treće S.K.A. iz Leskovca. Jelen Demofest i ove godine je opravdao visoke standarde koje je sam sebi postavio još od prvih izdanja, te je sasvim izvesno nešto najbolje što Banjaluka u ovim nesrećnim vremenima ima.

• Lokacija: Tvrđava Kastel, Banjaluka
• Datum: 16-19.07.2015.
• Piše: Nebojša Lakić
• Foto: Jelen Demofest
• Copyright: SMP, 2015.

Pomenuti trojac osvojio je vredne nagrade po kojima je Jelen Demofest nadaleko poznat – nagradni fond za prvoplasirani bend je 5.000 evra (u tu cifru uključena je produkcija i snimanje albuma u studiju i sa producentom kojeg pobednički bend odabere, snimanje spota i promocija albuma – malo li je?!), vicešampionima ide nagrada od 3.000 evra u binskoj opremi (ta sredstva mogu da usmere i u snimanje albuma ako to žele), a trećeplasirani idu kući sa nagradom od 2.000 evra (kao i kod drugog mesta, i u ovom slučaju moguće je deo sredstava usmeriti na snimanje albuma).

U revijalnom delu programa nastupili su povratnici na Jelen Demofest, bendovi Punkart, Hulahoop, te grupa TBF koja je na kraju ostala kao jedini headline sastav, nakon što su Eagles of Death Metal pre nekoliko dana otkazali nastup, a zamena za njih u tako kratkom roku ipak nije bila pronađena.

SMP utisci

Kastel je tokom tri dana festivala bio poprilično ispunjen, a pokazalo se da je selidba u drugi deo tvrđave bila odličan potez, jer je prostor znatno veći, a raspored šankova, WC-a i svega ostalog mnogo smisleniji. Bina je u takvim uslovima delovala mnogo veća, i što bi se reklo – mnogo više svetski, nego prethodnih godina, a zvuk sa iste bio je besprekoran – tehnička ekipa koja je izgurala još jedan festival do kraja zaslužuje najviše ocene kada je reč o organizaciji, koordinaciji, i nezahvalnom poslu nameštanja preko 30 žanrovski dijametralno suprotnih bendova u razmaku od svega nekoliko minuta.

Za pohvalu je i to da je ove godine publika u solidnom broju propratila takmičarske bendove već od samih početaka, dok su oni poslednji bili u prilici da nastupe pred nekoliko hiljada ljudi, sa bine na kakvu se ni dobar deo afirmisanih regionalnih bendova ne penje tako često. Videli smo i par poznatih svetskih imena, energični belgijski rock sastav Triggerfinger, te nemačkog reggae majstora Gentlemana.

Festival je, kao i prethodnih godina, bio bogat i dnevnim sadržajem, kojeg je, nažalost, bilo poprilično nezgodno ispoštovati, jer je ovih dana u Banjaluci temperatura toliko visoka da bi i beduini padali u nesvest, te su i uključeni svi mogući i nemogući meteo-alarmi i upozorenja za izbegavanje sunca. Ipak, i u takvoj situaciji, organizacioni tim radio je odličan posao, a pres konferencije sa učesnicima, finalistima, pobednicima, revijalnim bendovima te članovima žirija održavane su svakodnevno u banjalučkom Domu omladine, i sve je funkcionisalo kako treba.

Bendovi i žiri

Trinaest bendova plasiralo se u finale Jelen Demofesta, a ja, ovom prilikom, mogu samo da ponovim ono što pričam godinama unazad – žiri, taj veoma važan segment festivala, trebalo bi rešiti na neki drugi način. Zaista je besmisleno da se u istom nađe gomila ljudi koji dolaze iz potpuno različitih miljea, koji potom ocenjuju bendove čiji se žanrovi kreću od eksperimentalnih nebuloza, preko hip hopa, reggaea, punka, rocka, pa do najekstremnijih formi metala. Tako iz godine u godinu dolazimo do situacije da, konkretno, zaista perspektivni metal bendovi ispadnu u startu, ili ne dobiju priliku čak ni da dođu na festival, dok neki drugi, poprilično neubedljivi u tom pravcu, dođu i do finala, verovatno zbog proste statistike da se, eto, i neko sa čvršćom distorzijom (koji god to bend bio), nađe u finalu, i da se tako zadovolji i metal publika. Da li je takva situacija i sa drugim žanrovima, ne bih znao, a ovo pišem na sajtu koji je specijalizovan za metal i srodne ekstremne gitarski orijentisane pravce, pa stoga i fokus na taj žanr… Mada verujem da jeste.

Iako sam mislio da to više ne pominjem, jer godine prolaze a slabo šta se na tom polju konkretnije menja, ipak se odlučih za još koji red na tu temu, pre svega zbog reči direktorke festivala Brankice Janković da postoje razmišljanja da se u narednom periodu osposobi i druga bina, nakon renoviranja letnje pozornice Kastela.

– Dobro je što smo „osvojili“ ovaj prostor Kastela. Kada letnja pozornica bude renovirana, možda će biti vreme da Jelen Demofest razdvoji neke žanrove, da neki tipovi muzike dobiju svoju pozornicu, svoj žiri i svoj revijalni program – rekla je Jankovićeva, a mi držimo palčeve da se to i desi, jer zaista, ako je poenta da se sa veoma vrednim nagradama okite regionalni demo bendovi, onda je red da se bilo kakvi propusti svedu na minimum, a pravi potez bi bio da se ljudima koji su „alergični“ na pojedine žanrove oduzme mogućnost da svojim glasovima oštete bilo koga zbog ličnih afiniteta ili netolerantnosti prema određenom muzičkom pravcu. Toliko o tome.

Idemo malo i na same bendove – ličnog sam mišljenja da je ove godine, kad se sve sabere i oduzme, nastupio zaista solidan broj veoma dobrih sastava. Bilo je tu zaista svega, standardno šarolika slika, ali nema sumnje da je većina njih posedovala kvalitet u pravcima kroz koje se kreću. Sa te strane, posmatrajući one koji su dobili priliku da nastupe na festivalu (a samo nebo zna čega je tu bilo među 400+ prijavljenih), zagrebačka retro rock ekipa Bad Mushrooms bi, prema mišljenju gore potpisanog, išla barem u finale, a novosadski Wolfram osvojio bi jednu od tri glavne nagrade. Ipak, ono u čemu mi je drago da je postignut kakav-takav koncenzus, je pobednički sastav Nord! Za klasu ubedljiviji nastup u odnosu na, rekao bih, sve takmičarske bendove na finalnoj večeri. Vrhunska izvedba, uigranost cele ekipe, zvuk, stil, i vizuelni identitet, sve je bilo na mestu. A kad smo kod vizuelnog identiteta, većina bendova, valja reći i to, izgledala je, što bi rekao Zele Lipovača u Ratu bendova onomad, kao da su pošli na pijacu, a ne na binu. Potpuno nepovezan stajling – jedan je u sakou, drugi u bermudama, treći u nekakvoj nasumičnoj metal majici a bend ni prišao metalu nije, devojke mahom izgledale kao da su pošle u biblioteku da spremaju ispit, a ne da osvajaju regionalnu scenu ubedljivom, efektnom pojavom i stavom na bini… Nord ekipa, sa te strane, izgledala je kao headline bend bilo kog svetskog festivala kog prati armija stilista, a ne kao sastav kom je ovo bio tek peti (!!!) koncert u karijeri. Tako i treba, odnosno, tako mora da bude, ako pričamo o ozbiljnom radu i želji za skretanjem pažnje na svoj bend. Sve u svemu, drago mi je da je žiri to ipak prepoznao, te bih zaključio da je prva nagrada zasluženo otišla sastavu iz Rijeke.

Zanimljivo je i da su se u finalu Demofesta našla čak dva banjalučka benda. Statement of Hate, metal/HC sastav jeste zvučao energično i straight in face, ali pesma koju su izveli poprilično je konfuzna, i izgleda kao da je sastavljena od četiri potpuno različite numere. Nažalost, ne baš ubedljiva izvedba. Drugi bend, Voodoo Mojo, delovao je dosta konkretnije sa blues rock/funk pričom, ali ni oni nisu ostavili dovoljno jak utisak na žiri da bi im bila dodeljena jedna od nagrada.

Na kraju, pomenimo i to da su, pored tri glavne nagrade, uručene i nagrade za najboljeg basistu (Mihael Prosen, frontment benda Nord), gitaristu (Ante Puharić, bend Rezerve), a titula najboljeg benda po izboru publike pripala je sastavu Cardinal Point iz Vranja.

Zaključak

Jelen Demofest i ekipa koja stoji iza organizacije istog, još jednom su pokazali da su najbolji u svom poslu, te da Aquariusu, koja je prioritetno marketing, a ne koncertna agencija, nema ravne kada je reč o organizaciji jednog ovako zahtevnog projekta. (Demo) bendovi su tretirani kao svetske zvezde, smeštani su u najbolje banjalučke hotele, nastupali su pred nekoliko hiljada ljudi i sasvim sigurno, kući idu sa uspomenama koje će pamtiti do kraja života. Sa druge strane, i posetioci imaju na čemu da budu zahvalni, jer se ovakve manifestacije skoro nigde na svetu ne rade na besplatan ulaz. Prigovori vezani za cenu piva sa te strane nikako ne stoje, jer posmatrajmo to recimo ovako – ulaz po večeri, da se naplaćuje, trebalo bi da bude najmanje 15 evra. Uzmete tih 15 evra, računate da ste platili ulaz, uđete besplatno i put šanka – za taj novac mogli ste da postignete kakav god efekat želite, ako ne od piva, a onda od limenki Jack Daniel’sa / Coca Cole (štand bez konkurencije na festivalu, pozdrav hostesama). I problem rešen, zar ne?