(VIDEO, FOTO) Završen sedmi Jelen Demofest: Milion pluseva i (tek) pokoji minus

Sedmo izdanje najvećeg regionalnog festivala demo bendova, banjalučkog Jelen Demofesta, završeno je sinoć nastupom britanskih acid jazz velikana The Brand New Heavies. Slovenci Hulahoop pobednici su ovogodišnjeg Demofesta, drugo mesto pripalo je bendu Punkart iz Tuzle, a i treća nagrada otišla je u Sloveniju, odnosno bendu Low Peak Charlie.

• Piše: Nebojša Lakić
• Foto: Jelen Demofest
• Lokacija: Tvrđava Kastel, Banja Luka
• Datum: 17-19.07.2014
• Copyright: SMP, 2014

Finalno veče Demofesta obeležila je dodela velikog broja nagrada, kako ovih glavnih, bendovskih, tako i pojedinačnih – za najperspektivniji banjalučki bend proglašen je Brutal Protest, nagrada publike otišla je njihovim sugrađanima, sastavu Benefit, dok je i nagrada Play Teama takođe pripala bendu iz Banjaluke, Shangai Street Fight.

Priznanje „Plavi bas“ za najboljeg basistu festivala odneo je Lovro Velušček iz benda Low Peak Charlie, brendirana Jack Daniel’s gitara za najboljeg gitaristu dodeljena je Marku Bagariću iz sastava Garage in July, a titulu najboljeg bubnjara ovogodišnjeg Demofesta osvojio je Luka Žižić iz benda Shewa, te mu je pripao unikatni doboš proizvođača Manic drum. Na kraju, Haris Suljović, urednik portala Muzickazona.ba osvojio je nagradu za najboljeg novinara. Jelen Demofest zaista nikada nije štedeo sa nagradama, i ovo je lep primer svim sličnim festivalima u regionu, kako se, uz malo (više) truda i ideja, mogu obezbediti prikladne nagrade, i što više bendova i pojedinaca poslati kući sa lepim uspomenama.

SMP utisci

Kao što to praktikujemo godinama unazad, i ovoga puta ćemo da sumiramo utiske i prozborimo koju o festivalu iz našeg ugla. A počećemo, recimo, od metala.

Dakle, metal pravac ove godine bio je veoma siromašno zastupljen na Demofestu. Tek groove metalci Benefit iz Banjaluke i Eyesburn u revijalnom delu branili su boje najčvršćeg žanra na planeti.

Benefit

Benefit, uprkos sasvim solidnom nastupu, nije prošao kvalifikacije, dok je Eyesburn još jednom u praksi potvrdio da s pravom važi za jedan od najboljih srpskih i regionalnih bendova svih vremena. Fantastičan performans, fenomenalan zvuk, i set lista sastavljena od najboljih momenata dosadašnje karijere, sa akcentom na aktuelni album Reality Check, po mnogima i najbolji koji su do sada snimili.

Ukupan utisak vezan za demo bendove nije naročito drugačiji u odnosu na prethodno izdanje festivala – koliko god se trudio, ne mogu da upratim nikakvu logiku u odabiru bendova koji će da nastupe na festivalu, a još manje u tome koji će da idu u finale, i koji će, na kraju krajeva, da osvoje festivalske nagrade. Mahom prosečni, bez konkretnog hita ili ciljne grupe, žanrovski ili nedefinisani, ili potpuni promašaj po pitanju nekog budućeg konkretnijeg interesovanja publike za njihov rad… A to su još oni koji su prošli selekciju. Najkonkretniji primer su prošlogodišnji pobednici M.O.R.T., čiji nastup ove godine, posebno pevača koji je ili umoran od života ili drogiran, a svakako bez ikakvih vokalnih sposobnosti, ne znam ni kako bih opisao. Tačno je, sve je to stvar ukusa, a možda i grešim… Vreme će pokazati.

Najkraće rečeno, mišljenja sam da postoji ogroman raskorak između onoga što žiri smatra da vredi i onoga što publika zaista želi da sluša. Praksa nametanja ukusa publici kako to rade masovni mediji (počevši sa nesrećnim MTV-em) i njihovih muzičkih vizija za rezultat je i donela potpuno ignorisanje mlađih bendova od strane publike. Žalosno je to da oni koji su već dokazani na koncertima, koji imaju sledbeništvo i poznati su širom regiona, nemaju prolaz u mas-medije ni na ovakve festivale, ispadaju još u predkvalifikacijama, dok neki drugi, za koje ni u njihovim gradovima niko nije ni čuo, osvoje glavne nagrade. Onda se u te bendove upumpaju (da ne kažem bace) pare, da im se medijski prostor, ali na kraju i dalje nikoga ne interesuju, i šta se onda postiglo i koji je uopšte cilj svega ovoga?

Možda je ovo iznad zvučalo malo oštrije nego što sam originalno imao na umu, ali kako se situacija u tom delu po ličnom mišljenju nije popravila ni ove godine, zaista se pitam koji su to kriterijumi koje bend treba da ispuni, i šta se uopšte traži ovde? A i namerno forsiram tu temu, jer festival se već sedam godina zove Demofest, a ličnog sam mišljenja da u tom „demo“ segmentu i dalje najviše „škripi“ – Ako je ovo prvo bilo lično mišljenje i stvar ukusa, verujem da ovo drugo nije: jedna pesma i dalje je poražavajuće malo vremena da bi bilo koji bend pokazao umeće, raznovrsnost i sigurnost u onome što rade. Tako i ove godine, kada je reč o, recimo, pobedničkom bendu – pesma koju su odsvirali u takmičarskom delu bila je prijatno iznenađenje, i moram reći, potpuno neočekivana numera bogata netipičnim prog rock kombinacijama za ove naše prostore, da bi druga pesma koju odsviraše nakon što su proglašeni za pobednike, zvučala svetlosnim godinama drugačije i znatno bleđe i nezanimljivije. Drugim rečima, kada sam čuo prvu pesmu, navijao sam da osvoje neku nagradu, a kada sam čuo drugu, ne bih im dao ni da prođu u finale.

No, šta je tu je, da ne gnjavim o tome više, vratimo se na onu o ukusima koji se razlikuju i zaključimo taj deo ovogodišnjeg festivala.

Revijalni program ove godine ponovo je obogaćen internacionalnim bendovima, i to me je mnogo obradovalo. Super su Partibrejkersi, Hladno Pivo, Majke, Damir Urban i ostali, njihov status je neupitan, ali Demofest je jedini u mogućnosti da u Republiku Srpsku i Banjaluku kao njen najveći grad, dovede sastave iz inostranstva, i tako nas poveže sa Evropom i svetom. U tom segmentu, sve pohvale, a i imena poput Guano Apes, Maxa Romea i The Brand New Heavies, bez obzira na muzičke ukuse pojedinaca i ko tu šta voli da sluša, generalno savršeno pristaju festivalu poput Jelen Demofesta. Nadam se da će internacionalni bendovi, u kombinaciji sa najboljim regionalnim grupama, da ostanu sastavni deo DF ponude i narednih godina.

Da uputimo još koju gomilu komplimenata za ovogodišnji Demofest – organizacija je, baš kao i svake godine, bila na vrhunskom nivou. Sve je funkcionisalo kao podmazano, agencija Aquarius kao organizator festivala, prekaljena je u ovom poslu, i njihov rad, kada sagledamo kompletan marketinški posao u najavi ovogodišnjeg festivala, te realizaciju na terenu, zaslužuje najviše ocene. Možda smo se posle sedam godina malo i razmazili i prihvatamo ovaj festival kao nešto što se podrazumeva, ali imajući u vidu da je ulaz i ove godine bio besplatan a da sve ovo košta (mnogo košta), zaista je divno da jedna, inače marketinška a ne primarno koncertna agencija, koja može savršeno dobro da „živi“ i bez ovog festivala, i dalje gura ovu priču i daje sve od sebe da Banjaluka i Srpska imaju festival sa kojim mogu da se ponose.

Novina ove godine bio je i besplatan taksi, što je pun pogodak, isto kao i humanitarni aspekt festivala, gde se, umesto ulaznica, skupljao školski pribor, knjige i igračke za mališane koji su izgubili mnogo u nedavnim poplavama. Dnevni program takođe je bio za svaku pohvalu – strip predavanja, radionice, promocije knjiga, prezentacije… nikakve zamerke nemamo.

Pomenusmo da je i ove godine bio besplatan ulaz na festival. To svakako jeste plus ako je cilj da se tvrđava napuni do poslednjeg kutka, ali mišljenja sam da je već od drugog, ako ne od prvog festivala, publiku trebalo navikavati na plaćanje ulaza, jer se postavlja pitanje šta će se desiti ako se neki od krupnijih sponzora povuče iz ove priče? Exit festival je, naravno, drugačijeg karaktera, ali do sedmog izdanja istog karte su se uveliko podrazumevale, pa mislim da nije najsrećnije rešenje navikavati klince da je ovaj nivo zabave nešto što se dobija besplatno. Kako bilo, nadam se da organizatori znaju šta rade, a sudeći po sve većoj popularnosti festivala, kako u zemlji, tako i regionu i svetu, možda i ne treba sumnjati u to.

Ostalo nam je da sumiramo ovaj izveštaj sledećim rečima – Jelen Demofest najveći je festival koji je Banjaluka imala, i koji će vrlo verovatno ikada i da ima. Divno je biti deo te priče, koja traje evo već sedam godina, i posmatrati uzbuđenje i radost u očima hiljada mladih ljudi. Grad ta tri dana živi punim plućima, i zaista postane ono što, poprilično nemušto i bez ikakvog pokrića, gradska uprava pokušava da mu pripiše kao generalni epitet – grad mladosti, kulture, radosti, i svakako – ljubavi.