Sastav Seine iz Varaždina i Zagreba pobednik je devetog izdanja banjalučkog Demofesta. Drugo mesto osvojio je bend Degeneza iz Beograda, a treće Letarg iz Koprivnice.

Revijalni deo otvorio je nastup prošlogodišnjih pobednika Demofesta, grupe Nord, a binu je potom preuzeo sastav ZAA, trećeplasirani na Demofestu 2009. godine. Đuro i Bombaj štampa nastupili su zadnji kada je reč o regionalnim bendovima, a čast da zatvore ovogodišnji Demofest pripala je ekipi iz švedskog sastava Mando Diao, koji su, uprkos problemima logističke prirode, ipak uspeli da stignu do najvećeg grada Srpske, čime je line-up, kada je reč o “headlinerima” festivala, ispoštovan u celosti.

POVEZANO: Drugo veče Demofesta: Poznati svi finalisti, “Sistersi” spustili maglu na Banjaluku

SMP utisci

Deveti Demofest bez sumnje može da se opiše kao još jedan u nizu uspešno realizovanih izdanja najvažnijeg muzičkog događaja u Banjaluci i RS. Organizacija je i ove godine, sa tehničke strane, bila kakva se poželeti može – bina i festivalski prostor vrhunski, zvuk (najvećim delom) poprilično perfektan, a pozitivne atmosfere sigurno da nije nedostajalo. Bila su to tri dana kada Banjaluka po pravilu bude jedan neprepoznatljiv grad, što bi se reklo – potpuno evropski, prestonica kulture u pravom smislu te reči. Mnogo veselih ljudi, osmeha na licima, i sklopljenih prijateljstava, o čemu bi nam najbolje mogli pričati svi takmičarski bendovi, o kojima ćemo reći nešto više u redovima koji slede.

Deveti Demofest bez sumnje može da se opiše kao još jedan u nizu uspešno realizovanih izdanja najvažnijeg muzičkog događaja u Banjaluci i RS

Iskren da budem, već nekoliko izdanja Demofesta ne napušta me osećaj već viđenog. Većina stvari iz godine u godinu poprilično je ista – navikli smo na to da je sve dobro organizovano, pa da nas očekuje nastup oko 30 takmičarskih bendova, festivalske nagrade su iste, praksa da demo bendovi sviraju po jednu pesmu (umesto po najmanje dve, na šta već godinama uzaludno skrećemo pažnju), opet je do izražaja došao loše koncipiran deo koji se tiče žirija festivala i njegove nemogućnosti da se snađe sa svim prezentovanim žanrovima kako treba, nastup prošlogodišnjih finalista, po jedan malo veći regionalni bend, kao i po jedan svetski poznati sastav za veče. S obzirom da je na redu deseto izdanje festivala, sa pravom očekujem(o) nekakve promene, jer čak i kada kompanije poput Applea ili Samsunga naprave savršene smartphone, već sledeće godine mora nešto novo da se smisli, jer ono što se ne menja i ne napreduje – vremenom neminovno počne da stagnira, a to Demofestu nikako ne želim(o).

Demofest

Jedina vidljiva promena je u domenu glavnog sponzora festivala, pa Demofest više ne nosi predznak Jelen, već je banjalučko Nektar pivo ponovo stalo iza festivala. Meni lično to ne znači apsolutno ništa – koje god da je pivo, koji god da je brend, potpuno je svejedno. Ako to znači da je stanovita kompanija finansijski podržala i omogućila održavanje Demofesta, dobro je došla, koja god da je. Ono što, međutim, mnogima nije godilo, je činjenica da je taj isti Nektar prodavan za 3 KM (limenke), što je dalo povoda za priče tipa “domaće pivo, pa 3 KM, ista ta limenka košta 1-2 KM svugde”, ali znajući da je ulaz na festival besplatan, prigovori u tom pravcu zaista i nemaju nekog smisla… Ali imaju u pravcu brenda Vivia kojeg ćemo ovom prilikom i javno da iskritikujemo i žalosne činjenice da se najobičnija mala flašica vode, koja inače ne košta više od 0,8 KM, na festivalu prodavala za 3 KM, dakle po ceni već pomenute limenke piva! Sramota kakvu jedna tako velika kompanija sebi ne bi smela da dozvoli, jer voda nikad ne sme biti luksuz, to je osnovna potreba, i zaista bi me radovalo kada bi organizatori ovog festivala ili otkazali saradnju sa pomenutima i našli razumniju kompaniju da zameni Viviju u tom delu, ili regulisali to na način da se takva bruka ne veže ni za samu Viviju, ni za Demofest, na kraju krajeva. Bio je to negativan marketing kakav se retko gde viđa.

Demo bendovi

Dosta o vodi, idemo nazad na demo bendove.

I ove godine, kao i prethodnih, situacija je slična po pitanju nelogičnosti u izboru 30-ak bendova koji su dobili priliku među njih 400-500, da se predstave na samom festivalu. OK, jasno je da Demofest gura sve moguće žanrove i da je to ideja i želja organizatora, i sa tim delom nemam nikakvih problema. Ali mogao bih ovom prilikom da se zakunem da većina ljudi koji su vršili selekciju bendova ili 1. nije ni preslušala sve bendove, i po nasumičnom principu su “lupili” svoje predloge, ili 2. jednostavno nema pojma o muzici, generalno gledano. Ovo sve je primenjivo na solidan deo takmičarskih sastava koje smo imali priliku da vidimo, a najbolje se ogledalo u tome da je tu nekome bio “cool fazon” da glasa i dovede sastav koji nam se predstavio sa pesmom od šest-sedam (?!) sekundi. Dalje, deo njih izveo je veoma lošu i neuverljivu numeru, drugi su izgledali kao nasumični ljudi iz publike koji su slučajno zalutali na binu, bez ikakve pripreme u smislu da i na vizuelan način zainteresuju gledaoca… nažalost, retko koji bend (čast izuzecima) ostavljao je utisak da zaista ima viziju šta želi da postigne, da je “ostavio srce” na bini, da je definisan u pravcu kojim se bavi, te da im je pesma ubedljiva u smislu da bi je neko nekada kasnije zaista i poželeo da čuje i eventualno kupi CD. Uporedimo li sve to sada sa prošlogodišnjim pobednicima, jasno je da je malo koji sastav ove godine bio i blizu te priče. Tu su se neminovno u glavi vrzmala pitanja poput “šta je ovo koji đavo, da li je ovo zaista najbolje što region ima, i čega li je tu sve bilo među 460+ prijavljenih ako je OVO to što je najbolje”.

Nažalost, retko koji bend ostavljao je utisak da zaista ima viziju šta želi da postigne, i da je “ostavio srce” na bini

Kratko i jasno, pobednički bend (kažu za sebe da sviraju ekspresivni romantični punk folk (?!)) mogli su izabrati samo ljudi koji ili nisu bili dovoljno fokusirani na posao koji im je dat, ili su se u odlučivanju navodili samo njima znanim kriterijumima. Ništa bolja situacija nije ni sa drugim i trećim mestom, jer samo među ostalim finalistima (da ne pričamo o bendovima koji su se prijavili a nisu dobili priliku) bilo je mnogo konkretnijih bendova – EoT na primer, sa nesumnjivo najboljom pevačicom na celom festu i veoma ubedljivim i energičnim nastupom. Pa onda i vesela Sila nečista, čiju pesmu su ljudi po publici pevali čitavo veče i nakon završetka takmičarskog dela, a to valjda i jeste poenta muzike – da napraviš nešto što bi neko zaista i slušao, dok pobednički bend, izuzev njih samih, i poluzainteresovanog žirija, te pokoje depresivne studentkinje fakulteta dramskih umetnosti, sumnjam da će slušati iko igde. Zatim su tu bili i Makedonci Ki, koji su zvučali za klasu bolje od pobedničke trojke, dok Bad Mushrooms više ne bih ni pominjao – prema njima je učinjena nepravda i prošle godine, a eto, ni ove godine nije bilo drugačije. Pogledajte i spot pomenutog benda, pa slobodno recite nije li ovo pravi primer jednog vizuelno-zvučno zaokruženog benda prepunog talentovanih muzičara…

Voleo bih zaista da me predstojeći period razuveri, i da pobednički bendovi zaista nešto i urade na muzičkoj sceni, ali iskreno sumnjam da će to i da se desi. Setimo se ovom prilikom i jednog od biser momenata iz pokojnog CKM magazina na temu sveprisutne besmislenosti i konfuzije na domaćoj alternativnoj sceni, uz zaključak da se “posle svi čude što ljudi slušaju narodnjake”.

Nordov polučasovni nastup na Demofestu u praksi je demonstrirao kako sve to treba da izgleda i zvuči

Zaključio bih ovaj deo priče sa očajničkim pozivom organizatorima festivala da, evo već pri spremanju jubilarnog desetog izdanja Demofesta, konačno iz žirija, za početak, izbace ljude koji su tu po sponzorskoj dužnosti, te da se na koji god način razdele žanrovi na sekcije (da li po večeri, ili da se ubaci još jedan stejdž), i da im se potom dodeli specijalizovani žiri koji je zaista i upućen u pojedine muzičke pravce, kako se ovakve stvari više ne bi ponavljale, jer bacaju negativno svetlo na inače savršeno organizovan događaj.

Revijalni deo

Revijalni program poslednje večeri, kao što pomenuh na početku, otvorio je riječki alter metal sastav Nord, inače prošlogodišnji pobednici festivala. Da je reč o bendu koji zna šta hoće, svedoči i to da su momci već snimili dva spota, završili debi album, ali uveliko rade i na njegovom nasledniku. Album će izaći u oktobru za iskusni i posvećeni Geenger Records, a mi smo već imali priliku da ga poslušamo, i, uz dodatak spota za pesmu “So Alive” koji je prikazan na jučerašnjoj promociji albuma u Domu omladine, kompletirana je slika o jednom fenomenalnom bendu kojem želimo sve najlepše u daljoj karijeri. Njihov polučasovni nastup na Demofestu u praksi je demonstrirao kako sve to treba da izgleda i zvuči.

Demofest - Nord

Nord je, takođe, sastav koji na pravi način šalje sliku o Demofestu kao ozbiljnom, profesionalnom muzičkom događaju, jer je reč o bendu kojim bi se ponosio bilo koji ozbiljniji festival iz znatno razvijenijih zemalja od ove naše. Svoj deo nastupa zaključili su pesmom “Shadows”, koja je dole potpisanom verovatno i najbolja regionalna pesma u proteklih nekoliko godina.

ZAA iz Kruševca imali su veoma veseo i uvežban nastup, i delovali su kao bilo koji poznatiji strani sastav (ska, dub, reggae) usmerenja. Pevačica Sanja Vučić je samouverena i veoma harizmatična na bini, pa je nastup ove ekipe, pored zvučnog, i vizuelno bio izrazito prijatan.

Iako je bilo planirano da švedski sastav Mando Diao nastupi u ovom terminu, problemi sa dolaskom u Banjaluku nakon nesrećnih događaja koji su zadesili Nemačku uticali su na to da bend promeni rutu i do Banjaluke dođe o svom trošku nešto kasnije nego što je planirano (svaka čast na trudu i volji da ne otkažu dolazak), pa su legendarni Branko Đurić Đuro i njegova Bombaj štampa preuzeli stejdž. Đuro kao Đuro, iskusan lisac i prava ikona ovih prostora kada je reč o glumačkom delu njegove karijere, samouveren je i u muzičkim vodama, pa je sa lakoćom rasplesao većinu prisutnih (posebno žene), pričao viceve, i generalno razveselio publiku na Demofestu koje je, iz nepoznatih razloga, na finalnoj večeri bilo nešto manje nego, recimo, u četvrtak (kako i zašto, ko će ga znati).

Demofest - Mando Diao

Mando Diao su nastupili poprilično kasno, ali to ih nije sprečilo da se publici prikažu u najboljem svetlu, i zaključe festival kako i dolikuje. Time se ovaj bend, uz Dub Pistolse i The Sisters of Mercy, upisao na malu, ali poštenu listu svetski poznatih imena koja su tokom proteklih godina zasvirala u Banjaluci i RS, ponajviše zahvaljujući Demofestu.

Decenija Demofesta

To bi, u najkraćim crtama, bilo neko naše viđenje devetog Demofesta. Tokom tri protekla dana, a što pomenusmo već, Banjaluka je bila prestonica kulture, slobodno možemo reći u regionu, jer se festival ove veličine i vrste ni ne održava nigde izuzev Zaječara. Hiljade ljudi prošle su kroz tvrđavu Kastel, bilo je stranaca, gastarbajtera, među publikom metalci, reggae ekipa, hip hoperi, rockeri, punkeri… Demofest je pre svega festival muzike bez obzira na pravce, i takav treba i da ostane.

Demofest je pre svega festival muzike bez obzira na pravce, i takav treba i da ostane

Pluseve upisasmo u većini kategorija, izuzev, nažalost u njih par, a koje su, po ličnom mišljenju i najbitnije. Ipak je ovo festival demo bendova u koji je uloženo mnogo truda, energije, živaca, znoja, pa i novca, i smatram da je zaista neophodno da se taj segment (žiri, malo više pažnje pri selekciji prijavljenih i pobedničkih bendova, najmanje još jedna festivalska bina) konačno sredi, jer kasno je da bi se pričalo o dečijim bolestima koje treba preležati – na redu je jubilarno deseto izdanje festivala koji u svim segmentima prkosi šundu i kiču kojim smo okruženi i samo njegovo postojanje tokom svih ovih godina bliže je domenu naučne fantastike nego bilo čemu drugome, i zajedničkim snagama (organizator – bendovi – mediji – publika) svi bismo trebali raditi na tome da ga učinimo što savršenijim.

Organizatorima u svakom slučaju ovom prilikom, baš kao i prethodnih godina, jedno veliko HVALA na svemu što na polju kulture rade za Banjaluku i Srpsku, pa i region, uz želje da smognu snage i volje i da od realizacije Demofesta ne odustanu još dugo vremena.

Na kraju, nadam se i da će sve napisano biti shvaćeno pre svega kao konstruktivna kritika, jer već godinama na ovim prostorima poprilično je teško izneti svoje mišljenje, a da isto ne bude automatski deklarisano kao “pljuvanje, hejt”, uz prateće komentare u stilu “šta on zna, ko je on da nama govori šta da radimo”. Ako ništa, i na otvaranju ovogodišnjeg festivala organizatori su istakli da bi bilo super da bude što više rock novinara i medija, a osnovno obeležje rock novinara je, pored profesionalnog usavršavanja i poznavanja muzike, svakako STAV i spremnost na kritiku – slagao se neko sa istom ili ne.

(SMP / Nebojša Lakić)

Komentari