Vladimir Vlad Garčević je gitarista, kompozitor, tekstopisac i osnivač lazarevačkog epic power metal sastava Claymorean, koji je još prvim albumom The First Dawn of Sorrow (tada pod imenom Claymore) privukao pažnju ljubitelja ovog podžanra. Bend trenutno priprema peti studijski album. Pored matičnog benda, aktivan je i u projektima Midnight Rain i Sorrow’s Grave. Sebe smatra velikim fanom domaće metal scene.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Da ne ispadne da se ponavljam i citiram/parafraziram sve prethodne sagovornike na ovoj temi, ali zaista je preteško u moru sjajnih izdanja na srpskoj metal sceni odabrati samo tri. Uz nezaobilazni „honorable mention“ koji ide fenomenalnim izdanjima bendova poput Alister, Alogia, Armageddon, Azazel, Burning Circle, Demoniac, Forever Storm, Grimm, Jenner, Moondive, Nevergreen, Númenor, Rain Delay, Superhammer, Tales of Dark, Thundersteel, (The) Trigger, Zloslut i mnogim drugim, previše ih je da sve nabrojim i izvinjavam se svima koje nisam pomenuo ovde, odlučio sam se za sledeće albume:

Tornado – Triumph of the King (Angular/Irond, 2002./Rock Express, 2004.) – recenzija

Ovaj album je izašao u vreme kada je srpski metal doživljavao neki svoj vrhunac popularnosti, kako u medijima, tako i među publikom. Od svih izdanja iz tog zlatnog perioda, ovo je na mene ostavilo nepovratan utisak sile i moći koju jedna srpska metal ploča treba da poseduje. Od svih bendova iz Srbije, ovo je, ako mogu tako da kažem, „najsrpskiji“ metal koji je ikada snimljen, u najpozitivnijem mogućem smislu. Od uvodne „Coming of the King“, preko sjajne obrade legendarne himne „Black Swan Rider“, pa sve do epske završnice albuma oličene u naslovnoj numeri. Ne zna se ko više dominira na ovom remek-delu – vokalni bogovi Ljubo Marjanović, Zoran Šandorov i Filip Žmaher, gitarski trio iz snova Tasić/Letić/Bukvić, ubitačna ritam sekcija Tasić/Krstić/Anđušić. Omot i buklet albuma su tek posebna priča, a o velikom umetniku Banetu Kercu ne treba trošiti reči. Iako po sastavu pesama ovaj album predstavlja svojevrsnu kompilaciju, ipak postoji prožimajuća nit koja sve trake spaja u maestralnu celinu i šalje nas u avanturu kroz srednjevekovnu Srbiju, ali i Vizantiju i Japan. Obavezno štivo za sve ljubitelje tradicionalnog i power metala. Nažalost, jedan od glavnih autora i jedan od gitarista benda, čuveni Nebojša Tasić Tasa, nas je nedavno prerano napustio. Večna mu slava.

Space Eater – Aftershock (Dark Lore, 2010./Metalizer, 2011.)

O ovom albumu ne mogu da govorim bez knedle u grlu. Oni koji prate srpsku metal scenu ne mogu se setiti niti govoriti o Bošku Radišiću bez osećaja duboke tuge. Iako bi mnogi umesto ovog albuma možda pre stavili njihov prvenac Merciful Angel kao najiskrenije delo, Aftershock je bez sumnje najbolje smiksan album u istoriji srpskog metala. Mlađi metalci to verovatno ne znaju, ali u vreme buđenja srpske metal scene najveća zamerka na albume domaćih bendova bila je upravo u zvuku. Svi albumi su zvučali… pa, srpski (da me ne shvatite pogrešno), ali daleko je to bilo od proseka zvuka koji su tada imali i trećerazredni power metal bendovi iz Italije. I onda je na red došao ovaj album. Zvučao je svetski, a tako zvuči i danas. A pesme i izvedba istih su posebna priča. Nažalost, Boško nije mogao da čuje finalni proizvod, ali ne sumnjam da bi bio ponosan na ono što je ekipa koja ga je realizovala uradila u njegovu čast.

Deadly Mosh – United by Pain (EBM, 2014.) – recenzija

Ovo je jedan od onih albuma koji me nisu oborili s nogu na prvo slušanje, a u mom slučaju, obično se ispostavi da mi nakon petog ili šestog slušanja postanu omiljeni. Ako bi me neko pitao šta je srpski metal danas, ovo je album koji bih bez razmišljanja pustio kao primer, jer se ovakvo remek-delo snima jednom u deceniji ili dve. Kažu da je bend prepoznatljiv onoliko koliko je vokal benda poseban, a Stole to definitivno jeste (uz Krsmana, Željkaru, Saleta među najboljim vokalima u Srbiji). Nema ovde neke preterane filozofije. Ovo je metal – po stavu, stilu, zvuku i izvedbi. Ne interesuje me da li ga neko svrstava u thrash ili speed. Nema ovde slabe ili osrednje numere. Miks je onakav kakav treba da bude, rifovi su za večnost, dok refreni obiluju samim istinama.

Komentari