Selena Simić, bubnjarka rodom iz Smedereva, trenutno je aktivna sa beogradskim melodic death metal sastavom Nemesis. Svirala je i u bendovima Fandango, Aeternia, Vibrator u rikverc, Hadži Prodane Duše, Svilen Konac Project, Raskid13, Goatmare & The Hellspades, kao i u bubnjarskom orkestru Dragoljuba Đuričića. Završila je srednju muzičku školu za bubnjeve na jazz odseku, pravcem kojim se nikad nije bavila, a kasnije i diplomirala komunikologiju, kojom se, kako kaže, takođe nikad nije bavila.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Psychoparadox – Apeiron (Samoizdanje, 1998./Rock Express, 2003.) – recenzija

Verujem da je ovo prva kaseta koja je bila u mom ličnom posedu i zapravo jedan od mojih prvih kontakata sa melodičnim death metalom. Imala sam 14 godina kada sam prvi put slušala ovaj album i moj tadašnji utisak je bio da je njegov muzički sadržaj inherentno moćan i da je kombinacija njegove melodičnosti i sirovosti ono što me najviše privlači u muzici. Sećam se da mi je tada (a i sada) pesma “Four Time Sectors” bila omiljena i da sam bila fascinirana činjenicom da nešto u isto vreme može biti toliko lepo, a ujedno i dosta mračno. Neosporiva muzička i kompozitorska veština, emocija koja je preneta na nosač zvuka, kao i određena doza lokal patriotizma su jedni od glavnih razloga zašto je ovo izdanje prvo koje pominjem.

Zer00ne – World Without End (SMP, 2014.) 

Mislim da je ovaj album nekako prošao manje zapaženo kod publike koja prati tvrđi zvuk u odnosu na druge domaće žanrovski slične albume. Tome možda doprinosi činjenica da bend više nije aktivan, ali na YouTubeu postoji nekoliko live snimaka koji svedoče o tome koliki je bio potencijal ovog benda. Ta neka kombinacija modernog metala sa old school uticajima i veoma zanimljivi aranžmani su ono što je kod mene ostavilo najveći uticaj. Sjajna produkcija i sviračka tehnika doprineli su tome da ovaj album zaista zvuči “svetski”, koliko god da ne volim da se taj izraz koristi za opisivanje naših bendova jer verujem da na našoj sceni ima toliko kvaliteta i da ni po čemu ne zaostajemo u odnosu na ostatak sveta. Ovaj album je bez sumnje odlično promišljen, moćan, dinamičan i stvarno ga vredi poslušati.

Centurion – Centurion (Samoizdanje, 2019.) – recenzija

Od kada sam se doselila u Beograd na veoma čudan način pratim rad ovog benda, nikada ih nisam aktivno podržavala, ali sam često naletala na njihovo stvaralštvo na nekim usputnim stanicama. Pasivno sam ispratila snimanje njihovog EP-a Virtuelno ognjište tako što sam bila stalna gošća tadašnjeg studija “69” u kome sam vežbala i imala probe sa Aeterniom. Iako sam “naučila” pesme sa tog EP-a slušajući njihovo miksanje, bila na koncertima ovog benda i sa Nemesisom nastupala zajedno sa Centurionom, tek sam nedavno preslušala njihov prvenac. Verujem da je ovo izdanje jedno od aranžmanski i lirički najkompleksnijih domaćih izdanja. Iako album poseduje ogromnu količinu detalja i “flertuje” sa različitim žanrovima, nesumnjivo je lak za slušanje i pesme veoma brzo ostaju u sećanju onog ko ih sluša. Pored toga, bubnjarske deonice na ovom albumu su veoma interesantne za slušanje zbog kreativnog načina na koji su odsvirane. Verujem da na ovom albumu ima dovoljno šarenolikosti da svako može naći pesmu koja će mu se dopasti.

Komentari