Volkh dolazi iz Lebana i stoji iza black metal projekta Strahor koji je nedavno objavio drugi album Koledo. Prvi instrument mu je bio bubanj, a nešto kasnije je prešao na gitaru. Kratko vreme svirao je sa bendom Razočarenje, s kojim je snimio i album. Nakon toga je osnovao Strahor. Hobi su mu knjige, istraživanje, istorija, crtanje i šetnje po prirodi. Takođe, stoji i iza dungeon synth projekta Aen Seidhe.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Mišljenja sam da naša zemlja obiluje odličnim i originalnim metal bendovima i da naša scena stvarno ima dosta toga da ponudi, ali je nažalost dosta neprimećena. Volim i slušam veliki broj naših bendova koji imaju pregršt fantastičnih izdanja, tako da je biranje samo tri težak posao, ali će pokušati da izdvojim trenutne favorite i objasnim zašto.

The Stone – Zakon Velesa (Solistitium, 2004./Folter, 2010./Sepulchral, 2013.) – recenzija

The Stone mi je jedan od omiljenih bendova. To je ujedno i prvi black metal bend za koji sam saznao i čuo, a pesma je bila „Zakon Velesa“. Nakon toga usledilo je detaljno preslušavanje svega što ovaj bend ima da ponudi u svom katalogu fenomenalnih izdanja. Moram da kažem da je ovaj bend jedan od najboljih metal bendova u Srbiji, koji komotno može da stane rame uz rame sa svetskim imenima. Srpski black metal u najboljem izdanju. Ovaj album ima sve što tražim u jednom black metal albumu. Odlično odsvirani bubnjevi, ne prosti i ne previše komplikovani, atmosferični i melodični rifovi koji me na svako slušanje hipnotišu i uvuku u svoj vrtlog i bas gitara koja se ČUJE i čak ima kratku solo deonicu u pesmi „Zakon Velesa“. Još i tekstovi inspirisani staroslovenskom mitologijom, ne može bolje.

Númenor – Colossal Darkness (Stygian Crypt/Grim Reaper, 2013.) – recenzija

Za Númenor sam saznao kroz cover pesme „The Legend of the Master-Ring“ benda Summoning. Bend me je, što se kaže, kupio na prvo slušanje. Iako su im noviji albumi produkcijski i svirački bolji, ipak kao favorit biram debitanski Colossal Darkness. Kao zavisniku od epske fantastike odlično mi pašu i tekstovi inspirisani delima velikih pisaca ovog žanra. Album sadrži odličnu dozu melodičnog i simfoničnog, dobre solaže i odlično odrađen spoj clean i harsh vokala. Kao neke od omiljenih pesama izdojio bih „Eternal Champion“, „While the Gods Laugh“ i „The Hour of The Dragon“. Takođe, bend za koji mislim da zaslužuje mnogo veću pažnju.

Endarken – Tvoj je hram u srcu mom (Blackest Ink, 2018.) – recenzija

Perfektan mračni, mistični i opskurni black metal. Vrišteći vokali, pržeće gitare, odličan bubanj i sve u svemu jedna hladna i sirova atmosfera koja me proguta na svako slušanje. Prvo što me je uopšte nateralo da se zainteresujem za ovo izdanje je prosto genijalni naziv istog. Tvoj je hram u srcu mom jednostavno mogu da slušam svaki dan po ceo dan i da mi ne dosadi. Bukvalno nemam ništa da dodam, volim ovaj album i to je to, mogu samo da ga preporučim svim ostalim ljubiteljima crnog metala.

Komentari