Vidoje Murić je “karijeru” na domaćoj metal sceni započeo pisanjem fanzina Akrep koji je bio posvećen domaćoj metal sceni. Nakon tri objavljena broja obustavlja pisanje Akrepa i pokreće novi fanzin Marena, ovog puta na engleskom jeziku. Od 2015. godine postaje menadžer benda Wolf’s Hunger. Uporedo sa Wolf’s Hungerom,  kako kaže, “ni kriv, ni dužan” postaje i organizator koncerata. Povreeno piše i za ruski metal fanzin OR.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Bez obzira na činjenicu što naša scena nije velika, ipak na njoj ima dosta talentovanih ljudi koji su stvorili odlične materijale. Pošto mi je jako puno vremena trebalo da se odlučim za samo tri izdanja, morao bih da napomenem još neke odlične bendove i time makar malo ublažim nepravdu. (smeh) Pre svega, moram napomenuti moje „vukove“ (Wolf’s Hunger), zatim The Stone, Putrid Blood, Kolac, Redenik, Terrorhammer, Kuga, Quasarborn… Prosto je nemoguće nabrojati sve kvalitetne bendove, a da se pri tom ne zaboravi neko ime.

Ritam Nereda – Zvuci bola (Nered Source, 1996.)

Ritam Nereda mi spada među omiljena tri benda, pa su se stoga morali naći na ovoj listi. Zvuci bola je albumčina koja i 22 godine nakon objavljivanja zvuči podjednako moćno, sveže i razarajuće kao i te 1996. godine kada je objavljen. Sve na ovom albumu – od rifova, tekstova, vokala, produkcije… sve je prosto savršeno. Ovde su „neredi“ postigli savršen balans između punka, metala i hardcorea i time odredili dalji pravac delovanja. Najkraći opis ovog albuma bi bio – muda do poda!

Bombarder – Bez milosti (Explosive/Panonija Koncert, 1991./Nuclear War Now!, 2017.)

Bombarder ili volite ili ne volite, a ja ovaj bend, blago rečeno, obožavam. Verni fan Bombardera sam još od 2004. godine kada sam nabavio Bez balads. Jednostavno me je oduševio taj sirov pristup, Nešini vokali, jednostavni i razarajući rifovi… Sve Bombarder albume smatram obaveznom lektirom za svakog ko sebe smatra metalcem. Izdvojio sam Bez milosti, jer su sa ovim albumom Nešo i ekipa definisali zvuk koji će ih krasiti, evo već 20 i kusur godina. Nema potrebe puno palamuditi kada je u pitanju Bombarder, puštaj ovo i RAZVALJUJ!.

Infest – Cold Blood War (Xtreem, 2014.) – recenzija

Iako mi je generalno bilo jako teško da navedem samo tri metal izdanja, posebno mi je bilo teško da se odlučim koga da izaberem kako bih popunio ovo preostalo mesto. Birati između dva najcenjenija i najuspešnija metal benda na ovim prostorima, između Infest i The Stone mi je bilo kao da biram da li mi je draže levo ili desno oko. Oba benda imaju izuzetno jaku diskografiju bez i jednog lošeg momenta. Ipak, sa Infestom sam u „dužoj vezi“, obzirom da bend pratim bukvalno od samog početka, još od 2003. godine kada su se prvi put pojavili na Radiju 202. Iako se na ovoj listi moglo naći bilo koje Infest izdanje, ipak sam se odlučio za Cold Blood War samo iz razloga što se taj CD za nijansu duže vrteo od ostalih. Kod Infesta znate šta da očekujete, nakon kratkog introa, mašinerija vas uzima pod svoje i sledi „krljačina“.

Komentari