Miloš Milošević, svima poznatiji kao Miloške, pevač je sludge metal sastava Nula iz Beograda. Osim muzičkog angažovanja, može da se pohvali i zvanjem Master diplomiranog inženjera elektrotehnike. Celokupno slobodno vreme, kako kaže, posvećuje bendu i muzici i tako već 10 godina unazad, a planira da to radi još dugo.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Pre svega, ili kako bi neki rekli “umesto predgovora”,  želeo bih da kažem da mi je izuzetno drago da underground scena u Srbiji u poslednjih par godina cveta i to na apsolutno svim poljima, što teške, što alternativnije muzike. Ljudi su oberučke prihvatili koncept da se muzika kvalitetno svira, snima i pakuje u celine, a ne da se to nekako ovlaš napravi, skarabudži, okači na net i vrlo brzo nestane u moru YouTube klipova. Stoga, velika pohvala svima koji su se odvažili (a ima vas) da skupite dosta kinte, navežbate se izuzeztno dobro, uđete u studio i napravite nešto što će ostati zapisano (CD, kaseta, ploča, bilo šta), možda ne baš zauvek, ali će bar neko vreme biti aktuelna tema na našoj underground sceni. Što se domaćih izdanja tiče, listu ću napraviti po tome šta mi je trenutno na plejlisti, pošto zaista ima puno izdanja koje zavređuju da se ovde nađu, ali pošto moram da biram (klasičan kliše, ali šta ćeš), lista ide ovako:

The Father of Serpents – Age of Damnation (Satanath, 2017.) – recenzija

Igor i ekipa su odradili sjajan posao, nema šta! Jedan od ključnih doom albuma prethodne godine, po mom mišljenju, čak i na internacionalnom nivou. Produkcijski savršeno ispeglano, fantastične melodije i super groove. Na ovom albumu, na svakom koraku oseća se uticaj bendova poput Paradise Lost, My Dying Bride, Agalloch, In Flames, kombinacija savršena za mračne, teške i hladne zimske dane koji su pred nama. Od pesama bih preporučio moju omiljenu „The Flesh Altar“ – pesmetina koja definiše ceo bend i stil koji guraju i poseduje apsolutno sve: upečatljivu muzičku temu, varijaciju vokala, versatilne solo deonice i pruža jedno epsko iskustvo. Moji favoriti su još i „The Walls of No Salvation“ (izuzetan spot za pogledati!), „The Grave For Universe“ i „Viral“.

Svartgren – Prazan grob (Hidden Marly, 2015.) – recenzija

Black metal kakav volim. Zadrkan, kvalitetno usnimljen, odsviran i najbitnija stvar – na srpskom je!  Ima nečega u tome kada slušaš pesmu na svom maternjem jeziku, postane nekako prijemčljivija pa bolje osećaš sve što ona ima da pruži. A ono što ovaj album donosi jeste masivnost. Acini tekstovi potpadaju u kategoriju boljih lirika na domaćoj sceni. Umeće pisanja izuzetno doprinosi samoj atmosferičnosti albuma, a još ako se na to doda savršen izgovor i naglašavanje pri pevanju, lomljava stvari po kući (ako slušate album kod kuće, naravno) je zagarantovana. Ono što još volim na ovom izdanju jesu melodije koje su vrlo emotivne, a opet brutalne i teške – svaka čast za ideje, nema šta! Najbolja pesma je zasigurno „Svetlosti tiha“ – jednostavno raznosi sve pred sobom, a pazite sad ovo: „Svetlosti tiha uznesi! Donesi kugu, glibavom svetu. Svakim danom, svakog dana, hvaljen neka bude tvoj plamen“, da se naježiš! I to je samo jedan od mnogih momenata koji se javljaju u Praznom grobu. Favoriti su i „Reka“, „Od pakla“, „Spremna su vešala“, mada moja preporuka je da se album sluša kao celina.

Stvor – Stvor (Take it or Leave it, 2016.) – recenzija

Istoimeni album Uroša i ekipe donosi nu/groove metal kakav sam oduvek želeo. Najkvalitetnija vožnja za skakanje, krivljenje, ma, šta god želite da radite uz ovaj album koji je nabijen energijom do maksimuma. Produkcija super, sviranje takođe, pesme pretežno na srpskom (volim to mnogo). Imao sam priliku više puta da ovaj album čujem uživo i moram priznati da su Stvorovci u potpunosti preneli svu energiju live nastupa (a ima je na pretek) na traku i to zvuči genijalno. Voja peva, rastura, to je činjenica. Često iskače u prvi plan svojim besnim growlovima i screamovima i nabija tenziju u pesmama koja se taloži i taloži dok u jednom trenutku ne pukne i kreće totalna destrukcija. I ovo izdanje poseduje atmosferičnost koja se ogleda kroz razne efekte za gitaru i bas koji se savršeno uklapaju. Pesma koja definiše bend je „Crno belo“ jer – „Gde je negativa tu je pozitiva, Jin i Jang, loše dobro je, Jin i Jang, crno belo je“. Samo gruvaj, gruvaj, gruvaj i sve je ekstra. Takođe, tu su i „Biser“ (do jaja spot), „Degeneracija“, „Bez mozga“, „Suicid“.

Komentari