Marko Todorović je frontmen inđijskog progressive thrash metal benda Alitor, sastava koji u poslednje vreme sve više pažnje skreće na sebe učestalim i energičnim live nastupima. Marko je u prošlosti bio član benda Infest, kao i session bassista sastava Space Eater. Pored svog muzičkog angažovanja, bavi se i muzičkim menadžmentom, organizacijom koncerata i drugih manifestacija putem kojih nastoji da popularizuje rock and roll kulturu i domaće bendove.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

The Stone – Umro (Folter, 2009.) – recenzija

Produkcijski, muzički, lirički i vizuelno (celokupan artwork albuma je savršeno uklopljen u crnilo kojim muzika odiše) kompletno izdanje. Sjajni rifovi su ispraćeni perfektnim bubnjarskim deonicama (po prvi put u istoriji benda) dok iskrenost i mrak Nefasovih tekstova upotpunjuju atmosferu. Ovaj album je po mom mišljenju nešto najkvalitetnije što se pojavilo ikad na ovim prostorima! Umro je moj omiljeni album beogradskih legendi The Stone. Izdanje koje se sluša od početka do kraja. Lično smatram Golet za muzički najzreliji album ovog benda, ali uključivanje tekstova na engleskom jeziku malo uskraćuju slušaoca za potpun doživljaj sjajne muzike, dok to na albumu pre to nije bio slučaj. Umro je za 360 stepeni promenio moje viđenje muzike i proširio interesovanje za druge black metal bendove. Sećam se i dalje sa kolikim uzbuđenjem i ježenjem sam slušao pesme sa ovog izdanja.

Space Eater – Passing Through The Fire To Molech (Pure Steel, 2014.) – recenzija

Poslednji album Space Eatera, koji slušam još od 2014. godine, budući da sam imao prilike da sve pesme slušam još dok su bile u demo fazi, po mom mišljenju je među top 5 thrash metal albuma novog milenijuma, bez ikakve sumnje. Passing Through The Fire To Molech je thrash metal album koji obuhvata sve ono što sam ikada želeo da čujem od jednog benda koji funkcioniše unutar gorepomenutog žanra. Iako su mi sve pesme došle „preko glave“, jer sam tokom prethodnih godina bio konstantno izložen njima (usled velikog broja koncerata koje smo odsvirali zajedno sa Space Eaterom), ovaj album, kao i veći deo muzike koju Luka Matković stvara je i dalje u samom vrhu mojih playlista.

Centurion – Virtuelno ognjište (Samoizdanje, 2010.) – recenzija

Centurion je jedan od najperspektivnijih domaćih bendova, a kako i ne bi bili, kada je lider tog sastava Đorđe Luković (ex Space Eater, Quasarborn). Definitivno najtalentovaniji muzičar i tekstopisac kojeg poznajem. Virtuelno Ognjište je neverovatan EP – spoj heavy/progressive metala, jazza i ethno muzike je savršeno prezentovan na ovom izdanju, svega četiri pesme su bile dovoljne da ovaj bend postave u sam vrh mojih omiljenih domaćih sastava. Sa uzbuđenjem očekujem njihov debi album za koji sam siguran da će biti nešto izuzetno originalno i do sada neviđeno na našim prostorima. Nadam se da će u budućnosti ovaj sastav dobiti mnogo više publiciteta jer to zaslužuju. Drago mi je da jedan ovakav bend postoji na našim prostorima.

(SMP)

Komentari