(VIDEO, FOTO) EXIT 2019: Trijumf gitarskog zvuka i nada u bolje sutra

Završna reč o EXIT-u leta gospodnjeg 2019. bi trebala da bude hvalospev uspehu gitarskog zvuka. Definitivno je tako i apsolutno nikakve dileme nema. Sam MAIN Stage je ugostio ništa manje nego The Cure, Phil Anselma i veliku trenutnu rock ‘n’ roll atrakciju, bend Greta Van Fleet. Legendarna diva Tarja Turunen nastupila je na Fusion stageu, dok je Explosive stage imao možda i najbolju ponudu bendova u svojoj istoriji, sa takvim imenima kao što su Soilwork, Arcturus, October Tide, Enforcer…

• Nastupili: Philip H. Anselmo & The Illegals, Arcturus, Whitechapel, October Tide, Soilwork, Tarja, Enforcer, Entombed A.D….
• Lokacija: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
• Datum: 04-07.07.2019.
• Tekst: Igor Stanić
• Foto: Igor Stanić, Zoran Stanić
• Video: Igor Stanić, Jadranka Stanić
• Copyright: SMP, 2019.

Dobro, kada smo već tu, kod glavne bine treba izreći par činjenica. Prvo nisam znao ni šta da mislim, ni šta da očekujem od nastupa Phil Anselma i The Illegals. Na kraju smo svi dobili koncert koji je u najmanju ruku bio fenomenalan, plus smo otkrili da je sam Anselmo sjajna persona. Nikome nije uskratio fotku, rukovanje ili zagrljaj za vreme meet & greeta. Sjajno, zar ne?

Pročitaj i ovo:

• EXIT Fest 2019 dan četvrti: Jači od oluje!
• EXIT Fest 2019 dan treći: Komarci, Greta Van Fleet i nezaustavljivi Siberian Meat Grinder
• EXIT Fest 2019 dan drugi: Dominacija metala!
• EXIT Fest 2019 dan prvi: Pljusak, The Cure, electro goth i dominacija punka

Druga stvar (treća zapravo, ali nisam kvalifikovana osoba za priču o The Cure, tako da ovu temu ostavljam nekome kome ovaj bend više znači nego meni – ne bi bilo fer ni prema njima, ni prema publici), je, rekoh već, trenutna atrakcija Greta Van Fleet. Biću iskren, njihov nastup mi se uopšte nije dopao. Fali nešto što nije ni sviranje, niti bilo koji drugi zanatski deo. Meni čak ne smeta bilo kakva namerna ili slučajna sličnost sa Led Zeppelin. Ja sam, u neku ruku, tu došao kao potencijalni fan. I nije kliknulo. Nešto jednostavno nije bilo kako treba. Da se ogradim, ovo je lični utisak, niko nije u bilo kakvoj obavezi da se složi ili ne sa mnom, čak bih, da budem iskren, voleo u kometarima na tekst da vidim još poneko mišljenje. Moja konkretna primedba bi bila da momci još uvek nemaju neki pravi hit, pesmu ili više njih, za šta bi se fan mogao vezati, što je preko potrebno bendu koji ima pik na vrh mainstream scene. Sa druge strane, ono što izaziva dilemu oko njihovog nastupa, kod mene je fakat da su GVF uspeli da skupe zavidan broj publike i da je interesovanje za njih, kao gitarski orijentisanom bendu, jako veliko i kod mlađe populacije, a to je činjenica koja me izuzetno raduje.

Možda bi im trebalo dati još malo vremena da se razviju kao bend, što je pod znakom pitanja znajući kakva marketinška mašinerija stoji iza njih. Jednostavno, underground bendove i bendove koji pretenduju na komercijalni uspeh i svirke velikog kalibra ne možemo posmatrati isto, niti ocenjivati istim kriterijumima. Parametri igre su drugačiji. Ja bih stvarno voleo da je utisak drugačiji, ali nisam dužan da podilazim bendu koji me nije kupio. Na ovom festivalu se moglo videti mnogo efektnijih nastupa od GVF.

A za mene i suprugu, dvojac SMP-a, svi efektniji nastupi su se desili na Explosive Stageu. Bez ikakvog ustezanja iznosim činjenicu da je provod upravo ovde sva četiri dana bio vrhunski. Kakvog god da ste žanrovskog opredeljenja u vodama čvrstog gitarskog zvuka, nemoguće je da niste pronašli nešto što vas zanima. Fantastičan line-up headlinera, od kojih su svi uknjižili brutalne nastupe, a neki, poput Soilwork i October Tide, održali predavanja na temu živih nastupa.

Svirka Arcturusa, koja je prvobitno mutirala u logističku noćnu mora, zbog greške avio-kompanije koja je prtljag benda poslala na drugi kraj Evrope, je završen performansom za pamćenje u čijoj realizaciji su učestvovali naši momci i devojke u kostimima Marie Margoth, domaće alternativne modne kreatorke.

Whitechapel su pregazili nastupom poljanče ispred Explosive bine. Nisu oni tu gde jesu zabadava. Zaista nisu. Voleli ili ne ovaj oblik modernog zvuka, protiv napada Whitechapel nije bilo odbrane. Pridruži se ili umri. Prosto. Ovde napuštam objektivnost, kojoj se vraćam malo kasnije. October Tide je bend koji me je kupio za sva vremena. Ja jesam fan benda, to stoji, ali ono što sam slušao me je koštalo puno dobrih fotki, jer sam jednostavno hteo da gledam koncert i uživam u njemu. Na kraju krajeva, ako bih neki nastup morao da izdvojim kao najbolji, Ocober Tide bi se tukao za tu titulu sa Soilwork. Srce kaže October Tide, mozak kaže Soilwork. Soilwork su otelotvorenje vrhunskog benda. Zvuk, svirka, nastup. Profesionalizam do krajnjih granica. Neke moje kolege kažu da im je set lista bila diskutabilna, ali ljudi promovišu novi materijal i ja nemam problem sa tim. Uopšte.

Enforcer jako dobri, jako. I neverovatna fan baza u Srbiji, što je za mene vrlo, vrlo pozitivno iznenađenje takođe. Entombed A.D. je još jedan bend gde mi je srce otišlo. Skandinavski zvuk kakvog se sećam, od strane ljudi koji to ne sviraju nego žive. Nije moglo bolje. I da ne dužim priču, odlične nastupe su imali i Siberian Meat Grinder, Spermbirds, Peter and The Test Tube Babies, a moj guilty pleasure je bio koncert Das Ich. Iz nekog, meni nepoznatog razloga, žica je bila pogođena to veče. Neka me niko ne pita kako i zašto. I da se razumemo, izvinjenje bendovima koje preskačem i koje ne ne smatram niti manje vrednim, niti viškom, jednostavno nismo mogli sve da ispratimo, a trudili smo se zaista da izvučemo maksimum iz naših resursa i vremena.

Za kraj ćemo par redova posebno posvetiti nesrećnom četvrtom danu. Kada se nevreme završilo, bilo je jasno da su koncerti nekih bendova bili pod velikim znakom pitanja. Znakovi pitanja su izbrisani trudom i zalaganjem ljudi u organizacijii i realizaciji ovog festivala. Fusion Stage je bio značajno oštećen, ako sam ja imao dobru informaciju, ali je publika na kraju ipak uživala u svima voljenoj divi, Tarji Turunen. Ona je zaista do krajnjih granica simpatična i harizmatična i sa neverovatnim odnosom prema svojim fanovima. Svirci se možda i može naći po koja manjkavost, ali da li je to zapravo i bitno nakon toliko stresnog dana? Budimo ozbiljni, neko drugi u takvoj situaciji ne bi ni došao na tvrđavu. I još da kažem, pristrasno naravno, briga me, ekipa Explosive bine je zaista sve ove nedaće pregurala i nakon svega obezbedila realizaciju možda i najbolje večeri festivala.

Dakle, pravi, čvrst gitarski zvuk je tu i neće nigde. Bendovi, publika i posada Explosivea su se izborili za svoj status. Neka se sada sve malo slegne, pa kada dođe vreme, ciklus priprema za sledeći festival može da krene.