Ovde je reč o jedanaest po kvalitetu ujednačenih predstavnika mid tempo groove metala, s tim što pesme imaju dosta toga svojstvenog i ne liče jedna na drugu, što je za svaku pohvalu
- Žanr: Progressive / Groove Metal
- Izdavač: Samoizdanje, 2015.
- Web: Facebook
- Piše: Aleksandar Stojković
GGroove/progressive metal četvorka Abzofran iz Podgorice stiže nam sa debi albumom Dawn of Neon, koji je, po rečima članova, omaž petogodišnjem stažu benda. Sniman je u kućnom studiju grupe od kraja prošle do aprila ove godine. Album je na engleskom i postavljen je za besplatan download na Bandcamp stranici benda, što nam govori da ciljaju na širu publiku van svoje države i regiona, što je i logično, jer su pristalice ovog zvuka retke (mada posvećene) i u Srbiji, a kamoli u Crnoj Gori. Takođe, free download je jedina realna opcija da se u digitalnoj eri dođe do više ljudi širom planete, pogotovo što su standardni kanali distribucije/izdavača uglavnom nezainteresovani za nove (i hiperprodukovane) grupe, jer ne vide ličnu korist od toga, pa stoga i pored izdanja (recimo) diska, ceo trud oko promocije prevaljuju na grupe, te sami sebe čine nepotrebnim i izbacuju iz nekad prirodnog lanca. Dakle, nove tehnologije menjaju svet oko nas, pa je tako danas moguće da bend snimi album solidnog kvaliteta i u kućnim uslovima.
Što se samog albuma tiče, ovde je reč o jedanaest po kvalitetu ujednačenih predstavnika mid tempo groove metala, s tim što pesme imaju dosta toga svojstvenog i ne liče jedna na drugu, što je za svaku pohvalu. Na albumu postoji gomila catchy melodičnih elemenata za koje se slušalačko uho može zakačiti. Proggy elementi (kojih nema onoliko koliko bi autor recenzije želeo) su u vidu instrumentalnih, neparno-ritmičkih pasaža i doprinose kvalitetu autorskog rada. Takođe, možemo čuti i nekoliko tipičnih heavy solaža (Maiden style), što takođe upotpunjuje i obogaćuje zvuk. U miksu su svi instrumenti pravično zastupljeni, album je solidna celina.
Zamerki ima nekoliko, a odnose se prvenstveno na produkciju, posebno kod bubnja koji je sintetički, kucan, a tu manjkavost najviše odaju hi-hat i ride činela, te je moj savet da se sledeći put tome posveti više pažnje.
Informišući se o bendu saznao sam da su svojevremeno bili u potrazi za lead vokalom, ali od toga očigledno nije bilo ništa jer je na albumu glas Luke Boškovića, koji je ujedno i gitarista. Da li su, i koliko zadovoljni vokalnom izvedbom prepustio bih njima, a i širem auditorijumu. Činjenica je da se ovaj glas stilski veoma uklapa u zvuk, ima neku ‘lenjost’ koja paše uz mutne i masne gitarske rifove i uz lepo uklopljene prateće vokale svemu tome daje smisao. Ukoliko, pak, u budućnosti oni žele da eskperimentišu i sa zvukom i sa (daljim) uplivima iz ostalih metal podžanrova, pa i sa nekim drugim vokalima – potpuno ih podržavam!
Spisak pesama:
1. Leap of Faith
2. How Much For Freedom
3. Will to Be
4. Working Class Zero
5. Aeon
6. 27
7. The Last of the Mohicans
8. Homo Non Sapiens
9. Mannequin’s Eyes
10. Inner Fear
11. Can’t Swallow
