Welicoruss – Az Esm’

Reč je o kompleksnom, pompeznom, kvalitetnom albumu. Dobro odsviranom i isto tako dobro produciranom. Relikvija za one koji vole sympho/pagan black

• Žanr: Sympho / Pagan Black Metal
• Izdavač: Samoizdanje, 2015.
• Web: Welicoruss.net
• Piše: Igor Stanić

Da vidimo. Symphonic black metal bend. Mesto rođenja Novosibirsk. Sibir. Rusija. Znači jako daleko i uglavnom jako hladno. Multislavic/multiethnic ekipa. Trenutno mesto prebivališta – Prag. Odakle oni na SMP-u? Nit koja nas je povezala je gitarista benda. Gojko Marić. Naš jablan, naše gore list… A sastav se, pri tome, deklariše kao srpsko / rusko / češki. Sjajno.

Dakle, sve ovo čini se zanimljivim. I jeste. Za nekoga ko ne treba da piše recenziju. Neka asocijacija posle ovakve najave? Naravno – daleko i hladno. No, pretraga po dokumentaciji KGB-a, (druga asocijacija po izgovorenoj reči – Sibir) koja je priložena za ovu priliku (metodom – guglaj Jimmy „Welicoruss“, prim. aut.), dovešće nas do par suvoparnih činjenica.

Bend je začet kao „one man“ projekat, negde 2001/2002 godine, od strane Alexey Boganova, masterminda i vokala Welicorussa u sadašnjoj formi. Tamo gde je daleko i hladno, black metal se odlično prima, pa uz pomoć tematike o paganskoj prošlosti Rusije, dok termini Rus i Rusija nisu imali istu konotaciju kao danas, te blendanjem etno/folk i sympho elemenata u jedinstvenu smesu, dobismo Welicoruss. Posle par standardnih procedura, tipa promena članova (jer, kako kaže svemogući internet od 2006., Welicoruss se vodi kao bend, ne projekat), izdavanje prvog, te drugog albuma, jednog EP-ja (da sada ne trošim kilobajte prostora navodeći naslove), Alexey se odlučuje na drastičan korak i od 2013., kao dom Welicorussa se navodi Prag. Mnogo bliže i mnogo toplije. Kako je promena životne sredine utcala na kreativnost Welicorussa, najbolje oslikava njihov treći (ako se ne varam), studijski full-length album, naziva Az Esm’.

Prvo – album je sjajno isproduciran. Svaka pesma, svaki segment albuma, bilo da je reč o orkestracijama, gitarskim ili etno/folk deonicama, je dobio maksimum pažnje i poliranja. Nekim black metal puritancima će ovo svakako smetati, meni ne. Ne previše. Uloženi trud, znanje i profesionalan odnos prema poslu mora da se ceni. Az Esm’ odiše osećajem da su ljudi koji su učestvovali u njegovom stvaranju bili stopostotno sigurni u to što čine. Tekstovi? Nemam pojma, Ruski ne razumem, tako da ću zdravo za gotovo da uzmem već navedenu tematiku. Negde sam pročitao da bi ovo, vezano za jezik, moglo da predstavlja izvesnu kočnicu u karijeri benda, no to će već vreme pokazati. Ja se ne bih usudio da prognoziram.

E sada, muziciranje, ideje, pisanje. Trebalo mi je dosta slušanja i dosta druženja sa Az Esm’ da bih formirao bilo kakvo mišljenje. Neko može da kaže da album nije preterano originalan. Možda i nije, ali baš potez da se zadrži ruski jezik je odveć sam po sebi hrabar i daje identitet Welicorussu. Zamislite smo koliko gube oni koji slušaju The Stone, a ne poznaju srpski jezik. Mimo toga, Az Esm’ svakako sadrži hrpu sjajnih i jako zanimljivih rešenja, dok je svirka izuzetno kvalitetna po svim vladajućim standardima. Dakle, zanatsko umeće muzikanata se ne dovodi pod znak pitanja. Etno elementi su vrlo brižno i dozirano upakovani u celinu.

Znači sve na svom mestu? Jeste. Skoro. Ako bih tražio zamerke, bile bi usmerene na trajanje albuma. Kolizija izmedju želje i poriva da ga slušam i povremenih padova koncentracije za malo jače od jednog sata, koliko album traje je bila vrlo izražena u prva dva, tri slušanja. E sada, nakon besomučnog vrtenja ispostavilo se da je i produkcija, koja je, ponoviću, sjajna i čista, ipak malo previše sjajna i čista, te da se malko života izgubilo u traženju što boljih rezultata na polju tehnikalija. Zvanično da se zna, ovo neće uticati na ocenu. Kao što rekoh, stavke – trud, znanje, profesionalizam se u mojim očima cene i tačka. Ne bih zbog trenutnog subjektivnog utiska, koji sutra može da se zameni drugim u zavisnoti od krvnog pritiska ili već ne znam ni ja čega, smanjivao ocenu ni za promil nekome ko naporno radi. Dakle, reč je o kompleksnom, pompeznom, kvalitetnom albumu. Dobro odsviranom i isto tako dobro produciranom. Relikvija za one koji vole sympho/pagan black. Nama ostalima može biti vrlo primamljivo. Meni je stvarno bilo.

Artwork je korektan, imidž momaka u skladu sa svim navedenim, dakle sa vizuelne strane sve takođe na mestu. Zanimljivo će biti kako ovo zvuči uživo, a priliku ćemo uskoro i da dobijemo. Eto EXIT-a, eto Explosive Stagea, pa mi nešto kljuca po mozgu da ovo treba i videti i čuti. Za studijski rad, bez dileme – visoka ocena. Ovo drugo, live, ovog puta nije predmet debate.

Spisak pesama:

1. Intro
2. Az Esm’
3. Voice of the Millennium
4. Sons of the North
5. Woloshba
6. Fires of Our Native Land
7. Bridge of Hope
8. Dolmen
9. Kharnha
10. Fragments of Forgotten Dreams
11. Outsider
12. Az Esm’ – Epilogue