- Žanr: Black Metal
- Izdavač: Immortal Frost Productions, 2025.
- Web: Facebook
- Piše: Slobodan Trifunović
U recenziji za prethodno The Stone čedo pod nazivom Kosturice sam se nadaleko i naširoko koncentrisao na prelomni trenutak u karijeri benda – naime, višedecenijski pevač benda Nefas je ustupio mesto sabratu Gladu a Kosturnice su predstavile jasno i glasno dokaz da stari vukovi još itekako imaju snage da ugrizu, toliko jako da su se neke numere sa navedenog izdanja već nametnule i ušle u koncertne setliste kao ravnopravni klasici benda. Sada je već kristalno jasno, iako i dalje postoje neverne Tome koje sumnjaju u aktuelnu inkarnaciju benda iz samo njima znanih razloga, da The Stone nastavlja tvrdoglavo svoj put i četiri godine posle prethodnika imamo pred sobom deseto dugosvirajuće izdanje benda pod nazivom Kletva.
Postava sa prethodnih par izdanja se već uveliko ustalila kao što smo apostrofirali – Glad je zadužen za vokalno bljuvanje kletvi, Kozeljnik kao stub svega na lead i ritam gitari, Honza Kapak obezbeđuje još jači prodor istočnoevropskog zla na bubnjevima i sintu, a Vrag drži bas pulsacije. Treba napomenuti da je između dva izdanja u bendu na ritam gitari bio i Inimicvs koji je ostavio traga na albumu uprkos napuštanju benda pre izlaska istog jer je peta pesma „Denying the Axiom“ njegov legat bendu. Dakle, čopor dlaku nije puno promenio a ćud nikako, pa da vidimo da li se iza ove izjave krije samo opservacija o postavi ili još ponešto…
Čopor dlaku nije puno promenio a ćud nikako
Najpouzdanija referenca poređenja puta albuma bi naravno bio prethodni album Kosturnice kao kamen međas nove ere u The Stone karijeri i rekao bih da je isti posedovao bitnu dozu melodija koje su išle i ka modernijim disonantnim vodama, te su plele zavodničku mrežu oko slušaoca – najbolji primer bi bio recimo naslovna pesma albuma. Kletva sa druge strane bez dvojbe rešava da ide još jače prema žilama kucavicama, ali zavijena u kriptičnije pakovanje, te bih ovakvu situaciju uporedio sa odnosom albuma Slovenska krv i Zakon Velesa, kome je takođe trebalo dati vremena da se prodre u njegove nepristupačne dimenzije, ali vreme ga je pozicioniralo tamo gde treba.
Obično ekstremni metal bendovi opravdavaju svoje razvodnjavanje zvuka kojekakvim šupljim pričama tipa odrastanje (kao da je metal muzika za infantilne, šta li), no sa The Stone imamo potpuno suprotan trend da poslednja dva izdanja idu ka žešćem smeru što je nešto što ću vazda pozdraviti. No kad provedete neko vreme sa Kletvom ukazaće vam se lica koja su se prvobitno skrivala u agresivnijem pristupu, kao najbolji primer bih uzeo numeru „Trag u večnosti“, čija donekle elegična druga polovina pesme predstavlja muzičko rešenje kakvim se The Stone nije puno puta bavio u svojoj karijeri. Što se mene tiče, odsečnost izdanja može da predstavlja samo plus jer često imamo slučajeve da se albumi izgube u svojoj želji za sve većim popunjavanjem prostora – ovde je 40 minuta provedenih kroz sedam pesama iskorišćeno na najbolji mogući način, te balasta nema i sve se sluša u jednom dahu. Zbog toga je teško odabrati neke favorite ali recimo da je to za mene „Besi“ sa arhaičnim pristupom tekstu koji je uvek dobrodošao u The Stone ataru ili „Kletve lovor“ koja izruguje ljudske oholosti kroz oči istog kraja svega.
Kad govorimo o tekstualnoj strani izdanja, naglasio bih da je četvrta pesma „Slutnja“ urađena po tekstu Vladislava Petkovića Disa – uzimanje stihova naših legendarnih pisaca koji se bez po muke uklapaju u milje crnog metala svakako nije novitet za The Stone, a ostatak izdanja kao što već možete da naslutite tretira sopstvene dimenzije različitosti van klasičnih ljudskih tematika. Treba reći da je i Glad ušao još udobnije u svoju odoru pevača benda, pa je i pomalo proširio svoj stil, naravno sve u skladu sa muzikom te ni sa te strane nemate razloga za kakvu zebnju. Što se tiče zvučne slike, kao već dugo unazad Honza je bio zadužen za miks i master, te sa takvim iskusnim jarcem znate da dobijate čist kvalitet, posebno se to čuje ako proturite album kroz kakve dobre slušalice i uživate u jasnom i odsečnom tonu svakog instrumenta.
Sve u svemu, ovakva hladnija i hermetičnija ukupna slika možda će predstavljati tvrd orah za slušaoce koji će se predati bez borbe ili možda odbaciti izdanje kao nedovoljno vredno The Stone imena, ali verujte mi na reč, dajte Kletvi malo vremena i isplatiće se. The Stone je na svom kursu već tri dekade i bez obzira na promene koje su se organski desile na tom putu suština benda je ostala neukaljana i nepromenjena, a Kletva je još jedan u nizu dokaza za ovakvu tvrdnju. Dosta kvalitetnih stvari se desilo u našem black metalu, izašlo je nekoliko izdanja koja mislim da će živeti svoj život još dugo godina ali ime The Stone i Kletva kao novi manifest još uvek mirne duše može da se uzima kao merna jedinica za dešavanja na sceni.
The Stone – Kletva spisak pesama:
1. Sve sravnjeno, sve spaljeno
2. Kletve lovor
3. Trag u večnosti
4. Slutnja
5. Denying the Axiom
6. Besi
7. Sveća je dogorela
