Suton – Sacrilegious

• Žanr: Black / Doom Metal
• Izdavač: Satanath Records / InsArt Records, 2023.
• Web: Facebook
• Piše: Slobodan Trifunović

Vreme je da na našim stranicama predstavimo verovatno za većinu čitalaca novo ime na domaćoj metal sceni, ali ime Suton svakako nije od juče – iako je do ovog javljanja uglavnom delovalo u najdubljim senkama. Suton izvorno dolazi iz Banja Luke, ali kako informacije kažu mesto boravka je premešteno u Bornmut (Velika Britanija), no, poreklo članova nam svakako slobodno dozvoljava da ih uvrstimo na naše stranice.

Začetnik projekta je Hylinn koji je putovanje započeo 2014. i za sve ovo vreme realizovao samo split sa Slovencima Chains 2016. godine. 2020. godine u postavu ulazi i Insanus (članovi su inače pekli zanat u bendovima kao što su Zvijer, Sahrana, Odium Malum, Ashes You Leave… što će reći iskusne glave su u pitanju), te je ovaj dvojac strpljivo i predano radio više godina na izdanju koje ovom prilikom predstavljamo, debi albumu Sacrilegious koji je izašao u aprilu tekuće godine za gruzijski Satanath Records u kooperaciji sa InsArt Records.

Suton je začet sa idejom kreiranja doom/drone svirke, ali s prolaskom vremena, širenjem postave i sledstveno kreativnih izvora, zvučna paleta se proširila i razgranala na više strana tako da je recenzent zaista na teškom zadatku u pokušaju da oceni i smesti u kakvu žanrovsku fijoku. Možda bi najsrećnija odredica ovog izdanja bila black/doom, ali nemojte ovde misliti na DSBM i vedete žanra kao što su Xasthur ili Silencer. Celokupna atmosfera, iako je tempo generalno srednji do sporiji, nije depresivna već više na neki čudan način sakralna, čemu doprinosi vešta upotreba čistih i horskih vokala i klavijaturnih pasaža (zamislite ovde da je Suton neki balkanski dalji rođak Poljaka Profanum). Strukture pesama takođe nisu klasične, već se voze kao vijugave serpentine, a na osnovu toga bih mogao primetiti da članovi benda nisu ostali imuni na sažvučja koja su nam prezentovali magovi poput Deathspell Omega ili Ved Buens Ende.

Celokupna zvučna slika zna tu i tamo biti vešto zasoljena sludge upadima koji materijalu daju na masti, pa čak na momente odu i do doom/death udaraca što je, složićete se, dobar alat u ovakvom stilu koji neretko koncentriše sve na atmosferu nauštrb metal agresije. Sve u svemu, iako smo ovakve uticaje već imali na svetskoj metal sceni, Suton je uspeo da nađe na neki način svoj originalni glas u pretrpanom moru avangardnih bendova današnjice.

Album se zatvara obradom benda Elephant’s Memory. Moram priznati da nisam bio upoznat sa originalom a pretraga mi je otkrila da je ovde reč o pratećem bendu John Lennona i Yoko Ono. Još jedan u nizu dokaza da je Suton jedno ime koje ne misli na klasičan način, jer ruku na srce mora se priznati da je ovde reč o originalnom izdanju.

Sacrilegious jeste težak za slušanje i ponekad se čini da sve te promene nisu najsrećnije izvedene te se izgubi nit cele priče, ali s druge strane hrabrost i želja za istraživanjem je neporeciva. Celu priču zaokružuje prigodan omot koji prilično lepo upada u celu tu svetovnu zvučnu sliku koju izdanje nosi, a i sama produkcija je adekvatno postavljena – sa dosta pomenute metal težine, ali ne na uštrb atmosfere koja je očigledno gađana.

Sacrilegious jeste težak za slušanje i ponekad se čini da sve te promene nisu najsrećnije izvedene, ali s druge strane hrabrost i želja za istraživanjem je neporeciva

Sve u svemu, Sacrilegious je album koji bih mogao preporučiti onima koji traže nešto drugačije u formama ekstremnije svirke a ostaje da se vidi kako će se projekat dalje razvijati, jer je za početak prikazano dosta obećanja. Svejedno i ako moramo da čekamo malo duže na sledeći korak, jer je očigledno da članovi benda imaju šta da kažu.

Suton – Sacrilegious spisak pesama:

1. Grandiose Anthropomorphism. Godlike Incubus.
2. Celestial Consciousness. Starlight Divine.
3. Thirty Seconds. Enlightenment Ritual.
4. Cartesian Dualism. Free Will.
5. Beyond Me. Forever Me.
6. Old Man Willow (Elephant’s Memory cover)