Rain Delay – This Time Next Year

• Žanr: Progressive / Doom / Death Metal
• Izdavač: WebMetropolis, 2020.
• Web: Facebook
• Piše: Nebojša Lakić

Beogradski veterani Rain Delay pred kraj ove nesrećne 2020. objavili su novi album. This Time Next Year stiže četiri godine nakon prethodnika Selenophilia, kojim je ekipa kompletirala trilogiju započetu sa albumom Slumber Recon, te demonstrirala predanost da se, i pored drastičnih personalnih promena, zadrži na sceni i prebrodi sve nedaće. Respect.

Ruku na srce, pošteno je reći da je RD već neko vreme projekat gitariste i pevača Dušana Pešića, koji je jedina poveznica sa kompletnom diskografijom ovog benda. Ovo su sve, sasvim izvesno, njegove vizije i upravo Duletova istrajnost i posvećenost razlozi su zašto u 2020. godini govorim o ovom bendu i recenziram novi album. Sa druge strane, čovek je uvek znao da okupi talentovanu ekipu oko sebe, a upravo tako se mogu opisati muzičari koji su realizovali ovaj album. Postava je ostala ista u poređenju sa Selenophiliom, s tim što je ovaj put i plejada gostujućih muzičara ostavila svoj trag, pa krenimo redom.

TTNY donosi osam pesama – sedam autorskih i jednu obradu. Što se obrade tiče, radi se o numeri „Tender Trip on Earth“ norveškog gothic metal sastava Tristania. Ako ste upućeni u rad pomenutog benda, jasno je da vokalno to Dušan nije mogao sam da iznese, te su mu u pomoć pritekli Mlađa Nikolić (Latebloom, ex-Frozen Moonlight) i Vanda Marijanski (Armageddon). Zanimljiv odabir pesme u svakom slučaju, i dosta dobra realizacija, ali da se mi fokusiramo na autorski rad.

Stil koji Rain Delay istražuje može tek ugrubo da se opiše, a malo teže da se precizno definiše. Generalno to jeste doom/death metal sa progresivnim tendencijama, ali u zvučnoj slici je standardno gomila različitih elemenata i omaža drugim pravcima koji neretko nemaju nikakve veze sa metalom, pa ni sa rockom.

RD se oduvek kretao svojim putem, i originalnost jeste odrednica koju možemo bez mnogo razmišljanja da im pripišemo. To, međutim, nosi i određene posledice sa sobom, jer ovoliko šarolik materijal nije lako preporučiti nekoj određenoj grupi slušalaca. Ovo sa druge strane nije prvi, nego šesti album grupe, i stvari su što se toga tiče jasne – ili se pronalazite u tome što rade, ili ne. Ovaj album u svakom slučaju donosi dosta poznatih elemenata i rekao bih da je logičan nastavak aktuelnih muzičkih tendencija benda (ako poredimo sa par prethodnih izdanja) – Opethovski old school doom/death, post metal, HC, fretless bas, klavijature, udaraljke, soprano, growl, scream, clean vokali… sve je tu. Depresivna atmosfera u direktnom je sudaru sa letnjim, morskim prizvukom koji čujemo u nekoliko pesama, a ide to i do Carlos Santana teritorije (samo poslušajte solažu u numeri „The Grand Summer“). Dakle, zaista je previše toga da bi se sumiralo u jednoj recenziji, pa ne bih dalje na tu temu.

RD se oduvek kretao svojim putem, i originalnost jeste odrednica koju možemo bez mnogo razmišljanja da im pripišemo

Produkcijski gledano, materijal zvuči živo i ne preterano ispolirano, što u konačnici daje sasvim solidan (mada ne savršen) rezultat. Prirodan zvuk svakako cenim znatno više od sintetičkog, pogotovo kada se radi o pravcima kroz koji se RD kreće, a iako je evidentno moglo bolje, rekao bih da se izvukao maksimum s obzirom na to da je album sniman u različitim uslovima na gomili lokacija u Srbiji. Red je da pomenem ovde i ostatak gostujućih muzičara – Igor Stanić, Mina Pešić i Nenad Mandić odsvirali su električne i akustične gitarske deonice u par pesama, Mihajlo Stefanović (darbuka), Danko Radulović (bas gitara), Šerin Radeski (violina), dok su Jelena Icić, Gordana Gregorijević i već pomenuti Mlađa Nikolić i Vanda Marijanski svojim glasovima upotpunili ovo izdanje.

Rain Delay je danas zreo bend koji zna šta hoće, ne boji se da eksperimentiše, i gura svoju priču bez obzira na trendove u metalu i muzici generalno. Takav pristup mora da se poštuje, a sad, da li će sve ovo da vam se dopadne ili ne, na vama je. Što se mene tiče, pronašao sam se u nekoliko pesama, dok u nekoliko drugih baš i nisam. Iako podržavam eksperimentisanje, ovde se u nekoliko navrata otišlo predaleko za moj ukus, i našao sam se da je poteško formirati mišljenje o albumu kao o celini. Verujem da bi se postigao jači efekat da su težnje ka sviranjem svega i svačega malo ukroćene, ili bar zadržane za neki side projekat, jer album kao takav trebao bi da odiše jedinstvenom atmosferom i stilom, dok se u ovom slučaju to nije u potpunosti postiglo. Lično mišljenje, naravno.

Kako bilo, This Time Next Year je nesumnjivo kvalitetan album kvalitetnog benda, jedinstvenog na domaćoj sceni u svakom pogledu. Poslušajte i procenite sami da li vam ovaj miks odgovara.

Rain Delay – This Time Next Year spisak pesama:

1. This Time Next Year
2. Scornful Cry
3. The Grand Summer
4. Siena
5. Desert Twilight Recon
6. Tender Trip on Earth (Tristania Cover)
7. Samarcołin
8. Kyoto Daylight Recon