Elvenpath – The Path of the Dark King

• Žanr: Heavy / Power Metal
• Izdavač: Samoizdanje, 2019.
• Web: Elvenpath.com
• Piše: Nebojša Lakić

Heavy metal ratnici Elvenpath nastavili su svoj beskompromisni pohod, te je pred nama novo izdanje, šesto u dosadašnjoj karijeri, odnosno treće od kako je vokalne dužnosti preuzeo Banjalučanin Dragutin Erik Kremenović. Dva prethodna izdanja sa Dragutinom već smo vam blagovremeno predstavili na SMP-u (ovde i ovde), a došao je trenutak da prozborimo koju i o aktuelnom ostvarenju nazvanom The Path of the Dark King.

Za one koji su propustili Elvenpath priču, pomenimo da je sasav lociran u Frankfurtu, Nemačka, dok je Dragutin rođeni Banjalučanin i drag prijatelj potpisnika ovih redova. Iako me to stavlja u nezgodnu poziciju kada je reč o objektivnom pristupu Elvenpath materijalu, olakšanje pronalazim u činjenici da ovaj bend stvara ubedljiv herojski heavy metal koji i kad pohvalim (kao što jesam prethodna dva izdanja), smatram to potpuno zasluženim. U svakom slučaju, kvalitet i muziku benda možete lako da proverite putem YouTubea, ili drugih servisa gde je album dostupan za preslušavanje, poput Spotifya i sličnih.

OK, da se vratimo na album. Još jednom, sastav se odlučio na samoizdanje, a album je dostupan u fizičkom CD formatu, kao i već pomenutom digitalnom, putem raznih online muzičkih platformi. Iako je ovo već šesti studijski materijal benda, možda bi logično bilo da ih je već preuzela neka izdavačka kuća, ali pretpostavljam da je bend zadovoljan svojom pozicijom, a i dokazali su u prošlosti da kompletno izdanje znaju kvalitetno da realizuju i objave u sopstvenoj režiji.

Heavy metal je ono što ćemo da slušamo i ovaj put, i tu nema bog zna kakvih iznenađenja. Sastav je veoma usviran i uigran, produkcija još jednom odlična za ovaj pravac, a pesme inspirativne, klasične HM himne koje će true metal fanovi sa uživanjem da proučavaju, i pevaju na koncertima. Ne vidim ni jedan razlog da ne bude tako.

Sastav je usviran i uigran, produkcija još jednom odlična za ovaj pravac, a pesme klasične HM himne koje će true metal fanovi sa uživanjem da proučavaju, i pevaju na koncertima

Album otvara numera “Combat Zone Europe” gde čujemo Dragutina u izrazito visokim registrima, i moram reći da sam se zabrinuo kako će da izvuče album nastavi li sa takvim vokalnim pristupom. Studijski to i može da se postigne, ali verujem da neće biti nimalo jednostavno izvesti to na koncertima. Ipak, vokali će se vratiti u “normalne” nivoe već od naredne numere, i cenim da su to okviri u kojima je sve ipak prijatnije za slušanje, a svakako i teritorija koja više odgovara Dragutinovom glasu.

Sam naziv benda oduvek je asocirao na Tolkinove radove, ali i na Nightwish. Ipak, ni Gospodar prstenova, ni neka druga Tolkinova pisanija tematski nije tekstualno obrađena ni ovaj put, dok zvuk ni dalje nema veze sa onim što radi popularni finski sastav. Međutim, jedna druga epska saga dobila je svoj prostor ovaj put, a reč je o Martinovom serijalu Pesma leda i vatre (Igra prestola) – “Targaryen Fire” jasno govori o čemu je reč, a recenziju sasvim slučajno pišem upravo pred petu epizodu završne sezone gde se očekuje konkretno razaranje i paljenje svega od strane vidno iznervirane slatkače Deneris i njenog zmaj-ljubimca.

Postavu Elvenpatha čine talentovani muzičari, pa će plusevi lako da se upišu u sve segmente, od ritam sekcije, do gitarskog rada, i na kraju do vokala koji su više nego odgovarajući za ovu vrstu metal zvuka. Elvenpath je do sad razvio sasvim solidan identitet i prepoznatljivost, što ipak nije tako lako, imajući u vidu da je ovaj metal podžanr poprilično precizno definisan i presviran uzduž i popreko. Sa te strane, nema ovde preteranih iznenađenja ili odskakanja od nepisanih pravila heavy metala kao pravca, ali ako ste fan istog, pronaći ćete gomilu inspirativnih pesama koje će da se zadrže na playlisti duže vreme. A album zaista nudi mnogo toga – pesme su uglavnom srednjeg, do dužeg trajanja (“The Sword of Gideon” je blizu 12 minuta trajanja, a odjavna “The Mountain Curse” premašila je 15 minuta), a mom uhu sve ovo poprilično godi. Ako bih, ipak, izdavajao određen segment, bila bi to „The Litanies of Lucifer“ trilogija, koja najbolje predstavlja, kako žanr, tako i sam bend, ali i „About Nightmares and Kings“, verovatno najveći hit na albumu po ličnom mišljenju. Pored klasičnog heavy metala, u Elvenpath zvuku čuje se i bratski power metal, ali i US thrash metal rifologija Iced Earth škole. Recept koji ne može da omane.

Na kraju, moram reći da mi je zaista drago što bend gura dalje. Beskompromisni heavy metal stav i istrajnost na zacrtanom putu je nešto što veoma cenim, a bend poput ovog na najbolji način sve to demonstrira u praksi. Podržite ih ako ste u prilici, kupite CD ili bar izdvojite vreme i preslušajte album na nekom od muzičkih servisa, i ako vam se svidi, napišite im koji lep komentar. Siguran sam da će mnogo da im znači.

Elvenpath – The Path of the Dark King spisak pesama:

1. Combat Zone Europe
2. One Strong Voice
3. Targaryen Fire
4. The Sword Of Gideon
5. On The Verge Of Insanity
6. Devil’s Game And God’s Masquerade
7. Black Wings
8. About Nightmares And Kings
9. The Mountain Curse