Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini je fenomenalno realizovano izdanje od neprikosnovene istorijske važnosti za obrađeni žanr i pomenutu srpsku pokrajinu, a samim tim i celu Srbiju i region!

  • Autor: Bogomir Mijatović
  • Izdavač: Switch
  • Godina: 2013.
  • Tip dela: Enciklopedija
  • Jezik: Srpski
  • Kontakt: Facebook
  • Recenzent: Nebojša Lakić

Složićemo se svi da je enciklopedijski rad poprilično nezahvalan posao. Da bi isti bio valjano obavljen, mora da obuhvati dane, mesece, pa čak i godine mukotrpnog skupljanja podataka i istraživačkog rada na terenu, u bibliotekama i pred monitorom. Sve to dodatno je komplikovanije ako se uhvatite oblasti koja je retko gde konkretnije i pouzdanije arhivirana, pa ste prinuđeni da kopate i rukama i nogama, vučete ljude za rukave, dosađujete… Pri tome, znajući kakva je situacija samo u ovim našim metal vodama, gde je kroz istoriju uvek bilo zle krvi, zavisti i ljubomore, sigurno da je jednostavnije ni ne upuštati se u takav jedan lavovski posao. Koliko je živaca potrošio gospodin Bogomir Mijatović da bi enciklopediju koja je pred nama valjano finalizovao, “upakovao” i objavio, samo on zna. Ali jedno je sigurno – Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini 1963-2013 je fenomenalno realizovano izdanje od neprikosnovene istorijske važnosti za obrađeni žanr i pomenutu srpsku pokrajinu, a samim tim i celu Srbiju i region!

ilustrovana-enciklopedija_rok_muzike003Na nešto više od 300 strana, Mijatović je temeljno pokrio bezmalo pola veka rokenrola u Vojvodini (preko 300 odrednica!), u maniru koji enciklopedijski rad i zahteva – bendovi, festivali, gitarijade, klubovi, izdavači, važne ličnosti sa vojvođanske rok scene, sortirani su abecednim redom, navedene su detaljne biografije, diskografije, tu je gomila retkih fotografija, a u većini slučajeva, što je jako zanimljivo, sve je propraćeno i podacima o aktivnostima, završenim školama i obavezama svih tih ljudi po principu “gde su i šta rade” – jednih koji su još uvek aktivni deo scene, drugih koji su se odavno “penzionisali”, i trećih, koji više nisu među nama…

Gospodin Mijatović, iako čovek u godinama, pokazao je neverovatnu otvorenost duha, pa enciklopedija nije ostala bez one najekstremnije forme rok muzike – metala. Skoro svi metal bendovi koji su ostavili konkretniji trag navedeni su, a nama, Srpskom Metal Portalu, velika je čast i zadovoljstvo što su se naše recenzije pronašle u brojnim biografijama koje se tiču ove naše, metal priče.

Naravno, 300 stranica za jedno takvo plodno tlo za rok i metal muziku kao što je Vojvodina, pa još u rasponu od pola veka, svakako da nije dovoljno, pa je normalno da se primeti da pokoji bend nedostaje. Ne računajući demo bendove i pojedine sastave koji su eventualno bitni nama kao usko specijalizovanom portalu i delu domaće metal publike, jedini konkretni nedostaci tiču se nepominjanja bendova Tornado (izuzev u delu kod Letićevog Armageddona), Tales of Dark…, Svarun i Amentes. Prva tri pomenuta novosadska sastava ostvarila su više nego solidnu karijeru i preko naših granica (Tornado sa objavljenim albumom u Nemačkoj, Tales of Dark… sa dva objavljena albuma u Rusiji i Svarun, sigurno jedinstven projekat sa više objavljenih izdanja u Rusiji), dok je Amentes jedan od važnijih bendova poniklih na kikindskoj metal sceni. Kako bilo, nije nam ni cilj, a ni namera da tražimo dlaku u jajetu, već nam je to jednostavno zapalo za oko. Sa druge strane, kao što već pomenusmo, tu je “tek” 300 stranica na koje je valjalo uglaviti sve te silne bendove, pa još od davne 1963. godine do danas. Nešto je moralo i da promakne (ali i da istovremeno motiviše pojedince da počnu da razmišljaju o stvaranju sveobuhvatne srpske metal enciklopedije).

Pored očiglednog kvaliteta teksta, odnosno urednog stila pisanja i preglednosti, u što ćete se vi koji se odlučite na kupovinu knjige i sami uveriti, trebalo bi pohvaliti i vrlo lep prelom i dizajn kompletne knjige (Vladimir Leon Mijatović). Naravno da je i taj detalj jako bitan, posebno jer je reč o arhivskom materijalu koji i na policama treba da izgleda lepo i moderno.

Izdvojene, detaljne biografije važnih ličnosti sa vojvođanske rok scene takođe su veoma lep segment ove knjige, koju zatvara detaljan indeks svih pomenutih imena.

Na kraju, Mijatoviću valja čestitati na obavljenom poslu. Čovek je pred sam kraj profesionalne karijere stavio tačku na priču onako kako je i red. Jer zaista, koji je bolji način za zaključivanje višegodišnjeg arhivskog i novinarskog rada (objavio “NS Rokopediju” 2005. godine, uređivao emisije i redakcije u raznoraznim medijima, poput Radio Stotke, TV Novi Sad, TV Vojvodine, odradio ogroman broj intervjua sa svetski poznatim muzičarima, organizovao brojne koncerte i festviale, preko Komune realizovao CD set od deset diskova pod nazivom “YU retrockspektiva”… da bi se 2012. godine penzionisao) od objavljivanja jednog ovakvog monumentalnog dela?