Rain Delay – Selenophilia

Rain Delay je snimio još jedan odličan album koji raste sa svakim novim slušanjem, i koji će se, sasvim izvesno, naći na vrhovima lista za domaći album godine

• Žanr: Progressive / Doom / Death Metal
• Izdavač: WebMetropolis, 2016.
• Web: Facebook
• Piše: Nebojša Lakić

Beogradski metalci Rain Delay objavili su 1. oktobra album Selenophilia, završni deo trilogije koja je hrabro započeta pre pet godina albumom Slumber Recon, te nastavljena izdanjem Of Blood-Red and Gold iz 2014. godine. Iako je skoro kompletna postava promenjena od prvog dela trilogije, slušajući prethodni, a sada i novi album, jasno je da je Rain Delay oduvek primarno bio vizija lidera i jedinog originalnog člana danas, Dušana Pešića. Dakle, svi oni elementi zbog kojih smo voleli i volimo muziku ovog sastava i dalje su tu, a Selenophilia je u potpunosti reprezentativno izdanje jednog od najzanimljivijih srpskih metal bendova današnjice.

U postavi Rain Delaya, pored Dušana koji je otpevao album i odsvirao sve gitare, danas su tu i klavijaturista Matija Anđelković, basista Nikola Andrejić i bubnjar Antonio Maletin. Odlična ekipa muzičara, jasno je već pri prvim slušanjima – Dušanovo pevanje i sviranje ispunjava visoke standarde koji su postavljeni od najranijih dana benda, Nikola je sigurno jedan od najboljih basista mlađe generacije na domaćoj metal sceni, i njegovo baratanje fretless basom za svaku je pohvalu (divni momenti u uvodnoj numeri “Retention City” – ne bi smetalo ni da ih je generalno mnogo više na albumu), i savršeno se uklapa u progresivne tendencije Rain Delaya. Bubnjar Antonio takođe je pravi čovek za ovaj posao, sudeći po odsviranom, ali i po generalnoj zagrejanosti za Rain Delay od ranije, a što je naveo u tekstu na temu omiljenih bendova i albuma na portalu BalkanRock.com. Iako sam subjektivno i drugarski vezan za ranije postave ovog sastava, i uvek će mi nedostajati Bojana ili Sana za mikrofonom, kao i harizma veselog Mrkija za bubnjem i posvećenost basiste Stefana, vreme ide dalje, stvari se neminovno menjaju, a na kraju, veoma raduje to što je Rain Delay još uvek aktivan, kao i sama činjenica da je kvalitet novog materijala neosporan.

OK, na albumu se nalazi šest pesama, pet “redovnih” i jedna bonus numera. Tek u bonus numeri čujemo i prijatan ženski vokal, gostujuće pevačice Jelene Pauljev. Lep duet, ali i još jedna prilika da se pohvali i Dušanov clean vokal, koji je na ovom albumu možda i najbolji u poređenju sa svim dosadašnjim RD izdanjima. Na momente se čak osete i uticaji Daniela “Pain of Salvation” Gildenlowa (posebno u numeri “Dorćol Late Recon”), što u kombinaciji sa već dobro poznatim pakelnim opethovskim growlom ovog čoveka, daje odlične rezultate i bez sumnje odnosi najviše ocene u vokalnom segmentu.

Pesme generalno odlikuje sanjiva, “noćna” atmosfera, žestoki death/doom delovi smenjuju se sa akustičnim, nežnijim pasažima, i to je ono što Rain Delay majstorski radi već godinama i što je nesumnjivo glavno obeležje i zaštitni znak ove grupe. Pesme su i u najžešćim momentima melodične, a svaka za sebe je zrela, raznovrsna i pažljivo razrađena do najsitnijih detalja. Opeth, Katatonia, Anathema, (raniji) The Gathering… post-rock, post-hardcore, gothic, doom, death, progressive metal… Sve su to smernice i elementi prisutni u muzici ovog benda od najranijih izdanja, pa je tako i ovaj put, uz napomenu da je RD odavno entitet za sebe, odnosno, sastav je izgradio svoj identitet, i tokom proteklih godina sazreo u ozbiljan bend koji zna šta hoće, a zna i kako to da realizuje.

Pesme odlikuje sanjiva, “noćna” atmosfera, žestoki death/doom delovi smenjuju se sa akustičnim, nežnijim pasažima, i to je ono što Rain Delay majstorski radi već godinama

Produkcijski, Selenophilia takođe zaslužuje pohvale. Materijal je većim delom snimao Igor Jimmy Stanić (Superhammer, Elsewhere Shine) u svom studiju Graveyard Neighbor u Inđiji, dok je bubanj snimljen u novosadskom studiju Hertz pod nadzorom Borisa Šurlana (Midnight Studio Lazarevac), koji je zadužen i za miks i mastering. Nikakvih preteranih zamerki na odrađen posao – svaki instrument dobio je dovoljno prostora i zvuči prirodno, a veoma mi je drago što je RD ostao dosledan snimanju “živog” bubnja, umesto programiranja istog. Muzika poput ove zahteva prirodnost i živost u svakom segmentu, a deo toga svakako bi oštetio sintetički bubanj.

Koji su dalji planovi Rain Delaya, u ovom trenutku ostaje samo da nagađamo, ali vreme će pokazati… U svakom slučaju, kapa dole i sve čestitke na uspešno realizovanoj trilogiji! Ko god da se i površno interesuje za srpski metal i generalno domaću alternativnu autorsku scenu, može da pretpostavi koliko su stvari turbulentne i nesigurne, a najaviti tri albuma i zaista ih snimiti i objaviti, a ne odustati u međuvremenu, za svako je divljenje.

Rain Delay je snimio još jedan odličan album koji raste sa svakim novim slušanjem, i koji će se, sasvim izvesno, naći na vrhovima lista za domaći album godine.

Rain Delay – Selenophilia spisak pesama:

1. Retention City
2. Burano
3. No Moon to Take Me Home
4. Dorćol Late Recon
5. Selenophilia
6. Né Dal Mondo (Bonus track)