Rain Delay je snimio još jedan odličan album koji raste sa svakim novim slušanjem, i koji će se, sasvim izvesno, naći na vrhovima lista za domaći album godine

Beogradski metalci Rain Delay objavili su 1. oktobra album Selenophilia, završni deo trilogije koja je hrabro započeta pre pet godina albumom Slumber Recon, te nastavljena izdanjem Of Blood-Red and Gold iz 2014. godine. Iako je skoro kompletna postava promenjena od prvog dela trilogije, slušajući prethodni, a sada i novi album, jasno je da je Rain Delay oduvek primarno bio vizija lidera i jedinog originalnog člana danas, Dušana Pešića. Dakle, svi oni elementi zbog kojih smo voleli i volimo muziku ovog sastava i dalje su tu, a Selenophilia je u potpunosti reprezentativno izdanje jednog od najzanimljivijih srpskih metal bendova današnjice.

Selenophilia je u potpunosti reprezentativno izdanje jednog od najzanimljivijih srpskih metal bendova današnjice

U postavi Rain Delaya, pored Dušana koji je otpevao album i odsvirao sve gitare, danas su tu i klavijaturista Matija Anđelković, basista Nikola Andrejić i bubnjar Antonio Maletin. Odlična ekipa muzičara, jasno je već pri prvim slušanjima – Dušanovo pevanje i sviranje ispunjava visoke standarde koji su postavljeni od najranijih dana benda, Nikola je sigurno jedan od najboljih basista mlađe generacije na domaćoj metal sceni, i njegovo baratanje fretless basom za svaku je pohvalu (divni momenti u uvodnoj numeri “Retention City” – ne bi smetalo ni da ih je generalno mnogo više na albumu), i savršeno se uklapa u progresivne tendencije Rain Delaya. Bubnjar Antonio takođe je pravi čovek za ovaj posao, sudeći po odsviranom, ali i po generalnoj zagrejanosti za Rain Delay od ranije, a što je naveo u tekstu na temu omiljenih bendova i albuma na portalu BalkanRock.com. Iako sam subjektivno i drugarski vezan za ranije postave ovog sastava, i uvek će mi nedostajati Bojana ili Sana za mikrofonom, kao i harizma veselog Mrkija za bubnjem i posvećenost basiste Stefana, vreme ide dalje, stvari se neminovno menjaju, a na kraju, veoma raduje to što je Rain Delay još uvek aktivan, kao i sama činjenica da je kvalitet novog materijala neosporan.

Rain Delay

OK, na albumu se nalazi šest pesama, pet “redovnih” i jedna bonus numera. Tek u bonus numeri čujemo i prijatan ženski vokal, gostujuće pevačice Jelene Pauljev. Lep duet, ali i još jedna prilika da se pohvali i Dušanov clean vokal, koji je na ovom albumu možda i najbolji u poređenju sa svim dosadašnjim RD izdanjima. Na momente se čak osete i uticaji Daniela “Pain of Salvation” Gildenlowa (posebno u numeri “Dorćol Late Recon”), što u kombinaciji sa već dobro poznatim pakelnim opethovskim growlom ovog čoveka, daje odlične rezultate i bez sumnje odnosi najviše ocene u vokalnom segmentu.

Pesme generalno odlikuje sanjiva, “noćna” atmosfera, žestoki death/doom delovi smenjuju se sa akustičnim, nežnijim pasažima, i to je ono što Rain Delay majstorski radi već godinama i što je nesumnjivo glavno obeležje i zaštitni znak ove grupe. Pesme su i u najžešćim momentima melodične, a svaka za sebe je zrela, raznovrsna i pažljivo razrađena do najsitnijih detalja. Opeth, Katatonia, Anathema, (raniji) The Gathering… post-rock, post-hardcore, gothic, doom, death, progressive metal… Sve su to smernice i elementi prisutni u muzici ovog benda od najranijih izdanja, pa je tako i ovaj put, uz napomenu da je RD odavno entitet za sebe, odnosno, sastav je izgradio svoj identitet, i tokom proteklih godina sazreo u ozbiljan bend koji zna šta hoće, a zna i kako to da realizuje.

Pesme odlikuje sanjiva, “noćna” atmosfera, žestoki death/doom delovi smenjuju se sa akustičnim, nežnijim pasažima, i to je ono što Rain Delay majstorski radi već godinama

Produkcijski, Selenophilia takođe zaslužuje pohvale. Materijal je većim delom snimao Igor Jimmy Stanić (Superhammer, Elsewhere Shine) u svom studiju Graveyard Neighbor u Inđiji, dok je bubanj snimljen u novosadskom studiju Hertz pod nadzorom Borisa Šurlana (Midnight Studio Lazarevac), koji je zadužen i za miks i mastering. Nikakvih preteranih zamerki na odrađen posao – svaki instrument dobio je dovoljno prostora i zvuči prirodno, a veoma mi je drago što je RD ostao dosledan snimanju “živog” bubnja, umesto programiranja istog. Muzika poput ove zahteva prirodnost i živost u svakom segmentu, a deo toga svakako bi oštetio sintetički bubanj.

Koji su dalji planovi Rain Delaya, u ovom trenutku ostaje samo da nagađamo, ali vreme će pokazati… U svakom slučaju, kapa dole i sve čestitke na uspešno realizovanoj trilogiji! Ko god da se i površno interesuje za srpski metal i generalno domaću alternativnu autorsku scenu, može da pretpostavi koliko su stvari turbulentne i nesigurne, a najaviti tri albuma i zaista ih snimiti i objaviti, a ne odustati u međuvremenu, za svako je divljenje.

Rain Delay je snimio još jedan odličan album koji raste sa svakim novim slušanjem, i koji će se, sasvim izvesno, naći na vrhovima lista za domaći album godine.

Rain Delay – Selenophilia spisak pesama:

1. Retention City
2. Burano
3. No Moon to Take Me Home
4. Dorćol Late Recon
5. Selenophilia
6. Né Dal Mondo (Bonus track)

Rain Delay - Selenophilia
Produkcija89%
Originalnost91%
Vizuelni identitet88%
Uverljivost94%
91%Finalni utisak