Uz debi album Organized Chaosa, Burning Circle EP i neizostavnu diskografiju Davida Maxima Micića, Fragility sasvim sigurno spada u red najboljih srpskih progressive metal ostvarenja današnjice

Progressive metal ekipa Asymmetry, nakon podužeg i temeljnog rada u studiju, konačno je sve poslove privela kraju, i pred nama je Fragility, debi album koji će se pojaviti u prodaji 16. septembra, i koji će, sasvim izvesno, naići na pozitivne reakcije svih ljubitelja žanra.

Sa ovim bendom prvi put smo se upoznali tokom 2012. godine kada su nam se predstavili sa tri pesme, objedinjene u Room 17: Hours Between Shadows and Light EP. Već tada su bile jasne tri stvari: ekipa i te kako zna da svira, zna i da napravi odlične pesme, dok za mikrofonom ima jednog od najboljih (prog/power/heavy metal) pevača koji su ovi prostori ikada iznedrili. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su svi ti elementi prisutni i na debi albumu, s tim što ovoga puta umesto tri, imamo devet pesama, konceptualnu priču i generalno mnogo više materijala za detaljno proučavanje i preslušavanje.

Asymmetry, dakle, deli pevača i basistu sa rumskim prog metal sastavom Burning Circle, a veza sa tim bendom proteže se i dalje, jer je priča na ovom albumu direktno inspirisana poslednjim BC izdanjem, EP-em Aral Sea, odnosno naslovnom numerom. Kako su i objasnili iz benda, reč je o konceptualnom albumu koji donosi fiktivnu priču o čoveku iz Aralska koji deli sudbinu sa umirućim jezerom, Aralskim morem, a opisana je i sudbina miliona ljudi koji su zarobljeni “u svetu kojim vladaju diktarori, korupcija, degenerisane vođe, iskvarena društva, ratovi, a predstavlja i kritiku istočnog i zapadnog sveta”. Tu je takođe i kritika svega onoga što čovečanstvo radi prirodi, odnosno životnoj sredini. Dakle, teške, životne teme na koje svakako treba skretati pažnju, a muzički album metal usmerenja sasvim je dobra teritorija za tako nešto.

Asymmetry

Fragility je snimljen u studiju Revolver u Novom Sadu, dok je miks i master odrađen u zagrebačkom Chicken Sound studiju. Finalni rezultat odgovara mojim ušima u potpunosti – album i svirački i produkcijski može da se smesti u zlatne godine progressive metala kao pravca, odnosno drugu polovinu devedesetih / početak dvehiljaditih, kada se jasno znalo na šta se misli kada se kaže progressive metal. Danas se pod taj žanr stavlja sve i svašta, od američkih metalcore bendova, preko brojnih djent sastava, do bendova poput Meshuggah ili Mastodon, koji sigurno jesu progresivni sa onim što rade, ali ako mene pitate, prog metal bio je i ostao pravac u kojem čujemo tehnički potkovanu svirku, igranje sa promenama ritma, ali i obavezne vrhunske melodije, obilje klavijatura i vanserijske clean pevače. Kao dodatne elemente, svakako ne hardcore ili stoner/sludge u miksu sa scream i growl vokalima, već klasični power/heavy metal, prog rock i hard rock. Sa te strane, izuzev povremenog brutalnijeg pristupa u vokalnim linijama, ovaj album je prava oda tradicionalnom progressive metalu kakav su nam tih godina donosili bendovi poput Symphony X, Evergrey, Zero Hour, Andromeda ili Dreamscape. A opet, Asymmetry su uspeli da kreiraju sopstveni identitet i da zvuče sveže, možda upravo zbog činjenice da čistokrvnih prog metal sastava (kako ih opisah iznad) danas ima jako malo, a i ovi koji su još uvek živi iz tog vremena, uglavnom zvuče bledo i nimalo inspirativno…

Album i svirački i produkcijski može da se smesti u zlatne godine progressive metala kao pravca, odnosno drugu polovinu devedesetih / početak dvehiljaditih, kada se jasno znalo na šta se misli kada se kaže progressive metal

Ono što mi se zaista svidelo još na prvom EP-u je sposobnost benda da se ne izgubi u tehničkim vratolomijama, već je tu uvek pesma kao pesma, odnosno, pamtljivi delovi i jasna struktura, gde refren igra veoma važnu ulogu. Materijal je “komplikovan” do granice dobrog ukusa, pa se nećete naći u situaciji da odlutate u mislima, ili pomislite da vas to što slušate smara, i već nakon druge-treće pesme ugasite i prebacite na nešto drugo (redovna praksa sa npr. svim novijim Dream Theater izdanjima). Zaista, Asymmetry pesme su, svaka za sebe, vrlo dobro osmišljene, uz generalno odlično postavljenu atmosferu, koja je mračna baš koliko i priča iza albuma, a koja savršeno leži na prezentovanu svirku. Naravno, hvalospeva u pravcu Aleksandrovog glasa nikad dosta, pa moram reći još jednom da me čovek svaki put iznova i iznova šokira posvećenošću i temeljnošću obavljenog posla; uz Nikolu Mijića (Eden’s Curse, Dreyelands, Alogia) i Vladimira Lalića (Organized Chaos), Sale nesumnjivo kompletira pevačku top trojku na srpskom prog metal nebu.

Asymmetry pesme su, svaka za sebe, vrlo dobro osmišljene, uz generalno odlično postavljenu atmosferu, koja je mračna baš koliko i priča iza albuma

Ono što bi me, međutim, dodatno obradovalo, bilo bi prisustvo barem jedne mračnije akustično/klavirske balade, da razbije mahom žešću svirku i dodatno da na dinamici i raznovrsnosti albuma. Nažalost, ništa od toga ovaj put. Takođe, ličnog sam mišljenja da su growl vokali kojih u drugom delu albuma ima u izobilju, poprilično suvišni. Slično sam pomislio i nakon pomenutog Burning Circle EP-a, a ovde je to dodatno naglašeno, jer sa suprotne strane imamo najnežnije vokalne deonice koje je Sale ikada otpevao, i koje su poprilično iznenađenje i savršeno se uklapaju na album i bilo bi super da ih je i više (drugi deo pesme “Memories From the Old Country”, ili u završnoj “Fragility pt. 2”). Saletov glas i izvedba generalno me najviše podsećaju na Russel Allena (Symphony X), a i taj gospodin, kao i bend mu, tamo od Paradise Lost albuma (dobro, osetilo se to i na Odiseju, ali u granicama dobrog ukusa), “naložili” su se na Pantera/thrash metal rifove i znatno čvršći vokalni pristup. Baš negde u tom periodu sam i izgubio interesovanje za taj bend, jer sve to zvučalo je nekako isiljeno, izgubilo je dušu i magiju, baš kao i Dream Theater koji obrađuje “Cemetery Gates”, ili pokrada Metallica rifove na albumu Train of Thought, dokazujući valjda, ko zna kome, da su pre svega metal bend. Da ne dužim sa ovim, mom ukusu više bi odgovaralo dodatno istraživanje Saletove nežnije strane i progressive rock kao pravac, nego growlovi, ali to je svakako mišljenje pojedinca, dok sa druge strane, sve to nesumnjivo je samo još jedna potvrda da je reč o vrhunskom pevaču najviših dometa u brojnim stilovima i koji svaki put zna iznova da iznenadi nekim neočekivanim momentima.

Ostatak ekipe takođe čine vrsni muzičari, pa ne znam da li mi se više sviđa bubanj ili klavijature na albumu, dok ni gitarama svakako nije mane; Asymmetry je uvek imao dobru saradnju sa švedskim prog metalcima Andromeda, pa je to nastavljeno i na ovom albumu – Linus Abrahamson (Andromeda, Edge of a Circle, Metal Station) i Johan Reinholdz (Andromeda, Nonexist, Skyfire) odsvirali su solo i akustične gitare, a tu je i naš gitarski mag Dušan Đurić Svilokos (Trigger). Svakako vrlo dobar odabir gostiju i pošteno pojačanje u gitarskom segmentu.

OK, da sumiramo priču. Debi album Asymmetrya ispunio je očekivanja u svakom pogledu. Obiluje vrhunskim pesamama, koje vas vuku na slušanje iznova i iznova, i u kojima uvek ima neki novi detalj da se čuje. Zapravo, ne mogu ni da se setim bog zna koliko novijih true prog metal albuma (generalno gledano) u kojima sam uživao u svakoj sekundi od početka do kraja, kao što jesam u ovom slučaju. Prvi singl koji je nedavno predstavljen odlično sve to sumira, pa poslušajte pesmu ispod i zapratite bend na Facebooku i zvaničnom sajtu za sve informacije o nabavci albuma kada se pojavi u prodaji kroz koji dan.

Uz debi album Organized Chaosa, pomenuti Burning Circle EP i neizostavnu diskografiju Davida Maxima Micića, Fragility sasvim sigurno spada u red najboljih srpskih progressive metal ostvarenja današnjice.

Asymmetry – Fragility spisak pesama:

1. Fragility pt.1
2. A New Beginning
3. Memories From the Old Country
4. A Cogwheel
5. The Grand Turmoil
6. Let Me Live!
7. Towards Utopia
8. Civil War
9. Fragility pt.2

Asymmetry - Fragility
Produkcija89%
Originalnost85%
Vizuelni identitet95%
Uverljivost93%
91%Finalni utisak

Komentari