Norveški prog metalci Leprous i Mjölnir organizacija ispunili su obećanje, i nakon otkazanog beogradskog koncerta ovog benda i propratne ekipe u oktobru prošle godine, grupa je ipak nastupila pred srpskom publikom. Doduše, u nekoj drugoj varijanti, tj. sa drugačijom postavkom bendova, ali da je lep gest, jeste.

  • Piše: Darko Živković
  • Copyright: SMP, 2013.
  • Nastupili: LEPROUS + Dreyelands, Through Art
  • Lokacija: Klub Gun, Beograd
  • Datum: 15.01.2013.

Da su to ljudi cenili, jesu; sjajna atomosfera vladala je tokom čitavog koncerta, a osmesi su bili prisutni na licima. Bila je to svirka koja se mogla na miru pogledati, bez da skačete k’o sumanuti (iako je bilo i takvih), pazite da li će vam neko prosuti (ne baš jeftino) piće i slično.

lem, kako to obično biva, koncert je podosta kasnio. Prvi bend, Through Art, iz opravdanih razloga propustih, ali se malo raspitah i opšti utisak je da je bend bio solidan, ali da im jednostavno nije bio dan ili veče, kako god. Kad malo bolje razmislim, ne sećam se da su nešto koncertno aktivni bili u poslednje vreme, pa možda je razlog lošijeg nastupa odsustvo sa bine, ali u svakom slučaju (još jednom) preporučujemo odličan album Kamaswami, koji objaviše 2011. godine.

Lekcija iz prog metala

Nakon njih, mađarski Dreyelands sa Nikolom Mijićem za mikrofonom, održao je lekciju kako jedan klasičan progressive metal bend treba da zvuči. Sjajni muzičari koji opako vladaju svojim instrumentima, nema čovek šta da im prigovori. Ovog puta bez klavijaturiste (matrice bile prisutne), prošišali su uglavnom pesme sa fantastičnog albuma Rooms of Revelation, te i noviju pesmu koju posvetiše žrtvama japanskog cunamija. Inače, Dreyelands su svirali kao podrška Queensrÿcheu i Adrenaline Mobu, pa vi vidite s kim imate posla. Svaka čast!

Leprous, kao zvezde večeri, svirali su poslednji. Stotinjak prisutnih (žalosno, ali šta da se radi) primaklo se skroz napred, ne bi li što bolje i jasnije čuli velike uzdanice norveškog metala (inače, ekipa nastupa i kao live bend gospodina Ihsahna). Sjajna im je muzika i verodostojna studijskim snimcima, prošarana mnogim muzičkim pravcima, od avantgarde pa do opakog gruva uz jak vizuelni izgled i ponašanje na omalenoj bini.

Kao što je i logično, Leprous je sve prisutne častio mešavinom pesama sa oba albuma (naglasak ipak na aktuelni Bilateral), te su se nizale „Forced Entry“, „Restless“, „Passing“, „Thorn“, „Mb. Indifferentia“, „Waste of Air“, „Acquired Taste“, predstavili su i jednu numeru koja će se naći na novom „prolećnom“ albumu, a na samom kraju i pesmu „White“, koja inače i zatvara debitantski Tall Poppy Syndrome.

Od Glada do Marčela

Zbog kašnjenja koncerta, dobar deo ljudi nije ispratio Leprous do kraja i žao mi zbog toga (jer mnogo su propustili), ali ih i razumem i nadam se da će se nekako naći rešenje za takve stvari ubuduće. Znam, nešto se uvek dogodi, ali Leprous je stigao dan ranije a Dreyelands rano popodne, bilo je vremena da se sve sredi…

Zanimljivo je da su na koncertu bili prisutni ljudi različitog kova, od pevača May Resulta, Glada, do Marčela, što na najbolji način govori koliko je u stvari kvalitetan i „širok“ ovaj norveški sastav.

Saberi oduzmi, veče je bilo poprilično zanimljivo, a bendovi su ispunili očekivanja prisutnih. Na kraju, mali savet organizatorima – na plakatima, kojih jeste bilo mnogo po celom Beogradu, ipak bi trebalo navesti malo više podataka o samim bendovima, odakle su i šta sviraju. Možda bi „upecali“ više ljudi…

Komentari