Žestoka koncertna sezona 2024 se nastavlja sa još jednim varijetetom na metal temu, a ovaj put pričamo o najcrnjoj varijanti iste – direktno iz srca Finske stigli su nam pod okriljem agilnih Connected Agency jedni od lučonoša Finnish Filth fazona -Sargeist!

Ovaj bend je svirao u Srbiji davne 2013. u okviru sad već kultnog Darkness Rising festivala, te je bio više nego red da se ovaj opasni susret ponovi, a obnavljanje postave benda pod vođstvom neumornog Shatrauga je i više nego dobar razlog za to. Ponedeljak veče je jedno mirno doba nedelje ali nešto jače od 300 najtamnijih duša  – sasvim dobra cifra za ovako nešto rekao bih – skupila se u klubu Zappa Baza da posvedoči mračnoj ceremoniji.

Kad već pominjemo Zappa Bazu može se izneti i pokoja zamerka za izbor lokacije – naime prostor koji je očigledno klub na silu pretvoren u koncertni prostor sa sve stolovima ispred bine i konobarima koji neumorno cirkulišu kroz publiku, i jarko osvetljenom binom možda nije bio najsrećniji izbor za ovakav koncert koji je pak tražio veću dozu mraka i intimnosti, ali sa druge strane budimo realni – mi adekvatan koncertni prostor za metal događaje i nemamo, tako da moramo funkcionisati po „daj šta daš“ pricipu, i svakako smo srećni što se ovaj koncert uopšte i održao.

Svartgren

Kad već pomenuh Darkness Rising, sada već legendarni skup desio se u organizaciji Aleksandra iz Svartgrena i njegove ekipe te je više nego logičan izbor bio da ovaj bend nastupi ispred Finaca. I kako su nas već navikli, Svartgren su oštro i energično odsvirali svoj 40-ominutni set koji je, treba napomenuti, započeo tačno u minut. Svartgren svoj stil i zasniva na zaleđu finske škole gde je melodija nedvosmisleno upletena u robusnu muzičku podlogu, te su se i stilski uklopili u ono što je kasnije usledilo. Svakako na sam bend i ono što oni predstavljaju nema nijedne zamerke, ona ide na tonca koji se tokom svirke trudio da se bori i izbori sa lavinom koja je stizala s bine, treba reći ne baš najuspešnije te su pojedine gitarske melodije bile progutane a i bas gitara je mogla daleko više doći do izražaja. No kao što sam već rekao, na izbor i predstavu Svartgrena nijedne zamerke nema, apsolutno zaslužena pozicija i adekvatno dobra podrška domaće publike.

Tačno u 22h na binu izlazi bez ikakve pompe ukleta četvorka i odmah udara u glavu sa slobodno mogu reći himnom benda pod nazivom „Sargeist“ sa debi albuma Satanic Black Devotion. Meni je odmah upala u oči postava: Shatraug je pored standardnih gitarskih deonica zauzeo poziciju na mikrofonu (što mu nije strano jer je već otpevao demo benda Tyranny Returns), još jedno poznato lice finske scene u novoj ulozi – Spellgot, vokal Horne je ovog puta na basu i pratećim vokalima, dok postavu upotpunjuju sada već stožer VJS, gitarista istinski posednute prezentacije koja se teško može odglumiti, i na bubnju Nur-i-siyah koga domaća publika poznaje po radu u Ophidian Coil.

Kad već pominjem numeru „Sargeist“ koja je davne 2003. predstavila Sargeist viziju francuske melodije i norveške robusnosti provučenu kroz finski blender koji je i stvorio Finnish Filth amalgam, treba reći da se ovde lepo primetilo da se tonac i dalje bori sa zadatkom za koji možda nije dorastao ili da ne budem maliciozan, možda jednostavno nije bio upoznat sa muzikom benda. To traganje se nastavilo duž celog koncerta sa manje ili više uspeha dok sam bend zaogrnut kukuljicama nije mario za to i bez preterane komunikacije, osim najave pesama, nastavio da melje svoj repertoar. Isti se zasnivao na predstavljanju cele karijere, možda je bilo malo pesama sa poslednjeg albuma Unbound te se čini da se bend najviše naslanja na prvi deo karijere, a sam zvuk je ponajbolje namešten na naslovnoj numeri debi albuma.

Publika je adekvatno ispratila dešavanje sa scene a posle odsviranih deset pesama u nepunih sat vremena je nastavila da doziva bend na bis, no to se nije desilo. Što se mene tiče nikakav problem, Sargeist je rekao šta je imao konkretno i odsečno a ti bis potezi se ne bi složili sa najcrnjom aurom koju ova skupina predstavlja.

Sve u svemu, jedan uspeo događaj svakako, no možda ostaje žal za izborom lokacije i mukom sa zvukom ali svakako se nadam da će čelična prijateljstva između Finske i Srbije dovesti na naše prostore i druge grupacije ovih ljudi kao što su Horna ili Behexen kojima je takođe opet vreme da nas ponovo posete. Želje i publike za tako šta svakako ima, a očigledno i voljnih i sposobnih organizatora.

Komentari