(FOTO) Therion u Novom Sadu: Od Levijatana do Vuka Karadžića

SMP
Koncerti

Početak koncertne 2024. u organizaciji koga drugog no hiperagilnih MM Concerts pripada našim starim znalcima, švedskoj zveri Therion koja je na domaćem terenu peti put, ali im je ovo prvo manifestovanje u klubu Fabrika u Novom Sadu.

Therion ne samo da su stari znalci srpske publike, već provereno i monumentalno ime svetske metal scene koje je pod komandom neuništivog Christofer Johnssona prošlo kroz sito i rešeto. Therion inače u ovom momentu uživa u uzdizanju karijere posle upitnog, trostrukog albuma Beloved Antichrist i kompilacije obrada francuskih šansona Les Fleurs du Mal koji su prošli ispod očekivanja fanova, ali i  kritike. Na sreću, bend se vratio na velika vrata sa tri Leviathan albuma koji su izlazili konsekutivno godinu za godinom i time pokazali da je mnogo bolja ideja razdvojiti albume nego slušaocima dati glomazni trostruki album, a ruku na srce i sam materijal prezentovan na istima je znatno bolji. Sam Christofer je izjavio da su Leviathani bukvalno napravljeni sa idejom da se snime izdanja kakva Therion fanovi vole, a imajući u vidu njegovu skorašnju izjavu da će se bend u budućnosti više fokusirati na studijske radove a svirati samo na probranim događajima (u prevodu, da li će to biti ikad ponovo kod nas? Ko zna…), zaputili smo se putem Novog Sada da sve ovo u praksi overimo. Potpisnik ovih redova je gledao Therion pet puta do sada i mirne duše mogu reći da nijednom nisu omašili, odlična svirka i izvedba, te sam i ovog puta bio naoštren za dobar provod, tim pre što je najavljeno da će koncert proći bez predgrupa – a istima odabranim za turneju nisam bio oduševljen, diplomatski rečeno. Više vremena za uživanje u magiji Therion sveta, pa da krenemo…

Bez ikakve pompe, tačno u najavljenih 21:15h, bend stupa na scenu sa uvodnom “The Blood of Kingu“ i ovde bih u samom startu izneo jedine zamerke koje imam oko ove predstave. Odmah upada u oči zaista kičast imidž benda, mogao bih reći da se mastermind Christofer najdostojnije drži u tom cirkusu a ostalima zaista treba modna policija, koliko god to bilo bizarno reći za jedan metal bend. Ne znam gde su granice, možda je Thomas Vikstrom mogao da stavi sombrero na skorašnjem nastupu u Meksiku ali sam ubeđen da bi kritike koje bend zna da dobija bile ublaženije da se cela priča spakuje u neku pristojniju formu.

Foto: Toma Paunović

SKCNS Fabrika je za ovu priliku čini mi se bila malo proširena, bina je gurnuta unazad i više od 500 duša se spakovalo da posvedoči nastupu što je zaista odlična cifra (rekao bih više nego na nastupu u BG-u iz 2018.), ali ono što se meni ne dopada kod samog prostora je paljenje svetala u rejonu gde je publika, što zna da ubije samu mistiku nastupa. Posebno pozadi oko tonca, svetlo je gotovo sve vreme bilo upaljeno te je teško koncentrisati se na magični svet koji bend prezentuje dok vidim svakog čoveka koji stoji pored mene.

Sam bend je sa pomenutom prvom numerom i sledećom “Ruler of Tamag“, singlom sa Leviathan III, očigledno ulazio u priču i zagrevao se, ali već od “Birth of Venus Illegitima“ polako sve kreće da dolazi na svoje mesto i intenzitet kreće da raste u publici. Thomas nam najavljuje ono o čemu smo pričali – da nas čeka jedno dugo veče i šetnja kroz razne faze benda. Treba napomenuti da je koncert sinoć sniman u audio/video formi, što mi je drago čuti jer je atmosfera u samoj publici bila baš kako treba. Ova turneja označava i povratak Lori Lewis posle pauze na mesto jednog od dva ženska vokala u bend, što je svakako bilo poželjno jer je reč o vokalu koji je dugo vremena favorit fanova, no, ovo ništa nije nauštrb druge pevačice Rosalie Sairem koja se dostojno držala uz Lori i pokazala zašto je zaslužila mesto u bendu.

Foto: Toma Paunović

Koncert odmiče kroz šaranje kroz razne ere benda, od predstavljanja Leviathana kroz više numera – čini mi se da je najbolji prijem imala “Tuonela“, singl sa prvog dela, stari hitovi kao „Ginnungagap“, „Siren of the Woods“ ili „Lemuria“, pa sve do pikanterija tipa „Draconian Trilogy“ koje su uvek najpoželjniji deo svake Therion setliste. Pomenuti Beloved Antichrist nije ni dodirnut, moglo se proći i bez dve francuske šansone, koje su na sreću kratke, a pre Theli faza je odavno nažalost otpisana, tako da nemam pravo ni da se žalim ali svakako večni žal u meni za death metal hitove. Kao što sam već rekao, evidentno je bilo da se i sam bend i publika sve više zagreva i ulazi u štos kako vreme odmiče, što je lepa odlika koncertne priče i jasan znak da nije reč o još jednoj tezgi, već da bend iskreno uživa u tome što radi.

Posle oficijelnog kraja glavnog dela koncerta, Christofer uzima mikrofon da kaže par reči i uspeva da šaljivo poveže publiku, Vuka Karadžića, rakiju i svoju izabranicu Minu, koja je sa ovih prostora te je vreme za kulminaciju uz dva najveca hita “Rise of Sodom and Gomorrah“ i „To Mega Therion“. Nešto preko dva sata svirke, 21 pesma, pošteno i baš kako treba.

Ni peto javljanje Theriona među Srbima svakako nije razočaralo, bend kao i uvek na visini zadatka te ostaje da se vidi u kom će pravcu karijera dalje da im ide i da li će nam se putevi ukrstiti opet. No, na osnovu prijema i odnosa prema bendu imam pravo da se nadam da ovo nije poslednji put.

Komentari