(FOTO, VIDEO) Kališem se širi miris tamjana

Koncertna sezona tekuće godine ulazi u uvek vruć jesenji finiš koji je označio ovaj događaj prvog dana oktobra, te je uvek agilni MM Concerts spremio pravu poslasticu za ljubitelje ekstremnijeg, a istovremeno i melodičnijeg zvuka.

• • Nastupili: Arkona, Batushka + Varang Nord, Aeternam
  • Lokacija: Barutana, Beograd
  • Datum: 01.10.2023.
  • Tekst: Slobodan Trifunović
  • Foto: Nemanja Đorđević
  • Video: TrulyStucker
  • Copyright: SMP, 2023.

Beograd je u nedelju bio stanica Black Pilgrimage turneje koja u ovom periodu krstari širom Evrope, a na samom početku treba napomenuti da je događaj prvobitno zakazan za tradicionalno poprište ovakvih skupova, Dom omladine. No, organizator nekoliko dana pred koncert javlja da se koncert iz logističkih i tehničkih razloga premešta u Barutanu na Kalemegdanu što je inicijalno izazvalo par sumnji u svim glavama. Naime, Barutana je poznata kao prostor održavanja nešto drugačijih nastupa elektronske muzike, a takođe je pomalo brinula vremenska prognoza koja je obećavala potencijalnu kišu, a ceo prostor je potpuno na otvorenom. No, sudbina je sinoć bila na našoj strani, veče bez kapi iz neba, a mesec skoro pun i uz ambijent tvrđave atmosfera je neuporedivo bila bolja za sinoćnu predstavu od klasičnog zatvorenog kluba, tako da se rizik sa izborom višestruko isplatio. Izbor bendova je svakako imao dosta udela, ali i sama posećenost je po mom mišljenju i premašila očekivanja. Preko 600 duša se skupilo što je za svaku pohvalu i radost zbog vetra u leđa daljim akcijama naših prijatelja u organizaciji.

Prvi su na scenu stupili letonski folk metalci Varang Nord, ali moram priznati da sam zbog paklene gužve zakasnio debelo i došao na sam kraj nastupa da uhvatim njihov klasični zvuk ovog stila podcrtan zvucima harmonike. Publika koja se već skupljala se lepo zabavljala, te mi je žao što nisam propratio ceo nastup, ali valjda bude opet prilike…

Sledeći na sceni bili su Kvebečani Aeternam koje sam ispratio na samom početku karijere s prvih par albuma, ali su mi se posle nekako izgubili iz vida, no, imajući u vidu sinoć ponuđenu predstavu može se reći da momci apsolutno nisu gubili vreme. Sympho death metal je ovde u pitanju, i to onaj koji može da podseti na Septic Flesh, ali je zvuk u suštini amalgam raznih voda s kojih su se momci iz Aeternam napajali. Ni u kom slučaju ovde nije reč o nekakvoj prostoj kopiji, već su momci stvorili svoj zvuk koji su na silovit način prezentovali okupljenima. Očigledno je sa bine da se ceo bend dobro zabavlja i ima hemiju, a kad se to spoji sa zverskim muziciranjem i dobrim pesamama, pobednička kombinacija je na talonu. Šta se nalazi u vodama Kvebeka ne znam, ali da je ime grada garancija kvaliteta odavno je poznata činjenica, a Aeternam ga nisu obrukali nimalo. Sve u svemu, veoma pozitivni utisci.

Sada dolazimo do benda koji je bio glavni razlog dolaska, kako za mene lično, tako i za veliki broj sunarodnika koji su se mogli videti u publici. Iako nisu svirali poslednji, ruska pagan metal institucija Arkona je prikupila najveći broj posetilaca, a da li razloge treba tražiti u snažnoj ruskoj dijaspori u Srbiji, kvalitetu ili kontraverzama koji prate naredni bend, sasvim je svejedno… a verovatno je kombinacija sva tri faktora u pitanju. Moram da priznam da sam se plašio za dalji tok karijere Arkone u svetlu bezumne cancel kulture današnjice, ali na sreću bend je ostao na stečenim pozicijama i ova turneja je premijerno predstavljanje izvrsnog ovogodišnjeg uradka Кобь koji mi lično upada u same vrhove lista tekuće godine.

Treba reći da je u poslednje vreme Arkona doživela metamorfozu od standardnijeg folk metal benda s početka karijere prema daleko crnjim vodama, te je ono što je dobilo naznaku na albumu Явь, uobličilo se na Храм, a sada konačno procvetalo u punom sjaju na novom albumu, te je Arkona danas jedan black metal bend koj se folkom koristi kao začinom (a pre je bilo obrnuto). Celokupna predstava je bila podređena novom stilu, te je četvorka predvođena neuništivom Mašom predstavila album gotovo u celosti, osim jedne pesme. Meni iskreno takva postavka stvari savršeno odgovara, jer em volim taj njihov (novi) pravac, em sam ih gledao više puta u prošlosti, te sam uživao ali onaj ko je došao po pirovanje tipa “Ярило” je ostao debelo gladan. Treba reći da je na bini nedostajao Vladimir Volk zadužen za tradicionalne instrumente, a i zvuk gitare je znao da škripi dosta tokom koncerta, ali gde je usfalilo u samom zvuku nadomešteno je dušom, jer se zna da ova trupa izlazi srcem na binu i tako nosi celokupan nastup. Zdušno podržani od fanova dok je Maša slučajno ili namerno pokazivala tri prsta diljem celog koncerta i tako dodatno spojila dva bliska sveta u publici, mračni ritual novog albuma se završava i vreme je za nešto veselije starije hitove “Гой, Роде, Гой!”, “Заклятье” i za kraj “Зимушка”. Sve u svemu, iako zvukom ne najbolji, za mene je Arkona bend večeri, a sličan utisak deli i publika koja je polako počela da se evakuiše nakon njihovog nastupa.

I za kraj u već odmakloj večeri bina se namešta u nama bliskom stilu, iznose se sveće, ikone i ceo prostor iako smo na otvorenom kupa snažan miris tamjana koji se ne razilazi i jasno je šta dolazi na red… Posle uvoda koji je trajao dobrih pola sata, na momente sam se u šali zapitao da li će bend uopšte izaći na scenu ili je to, to. Poljska Batushka je svojim debijem Литоургиiа napravila pravi ršum na sceni, no izgleda da ih je uspeh brzo pojeo, pa se bend podelio na dve frakcije koje pod istim imenom izbacuju albume i koncertiraju sa istim konceptom imidža. Nadasve zbunjujuće i konfuzno, večeras smo dobili priliku da gledamo Batushku pod vođstvom pevača Bartłomiej Krysiuka, popularno u našem narodu posprdno zvanom Fejkuška jer je isti optužen da je ukrao ceo koncept. No, ruku na srce niko od nas ne može znati šta se zapravo tu izdešavalo a stručniji ljudi će se već baviti pravima na ime i legat benda, a mi se skoncentrišimo na ono što nam je ponuđeno sinoć.

Da budem maksimalno iskren, mene je i pomama oko inicijalne Batushke pomalo zaobišla a ni Bartovi albumi me nisu muzički potpuno ubedili, ali kao neko ko je gledao prvu postavu uživo 2017. mogu reći da je cela predstava bila na sličnom nivou (sem razume se, seliste). Bend zvuči snažno i monumentalno izvodeći svoju predstavu inverzne mise, a ceo noćni ambijent tvrđave na otvorenom okupan navedenim mirisom tamjana i svetlošću sveća samo dodaje poene celokupnoj priči.

Nema nikakvog tupljenja niti praznog hoda, bend ređa pesmu za pesmom, te iako se prostor ispraznio u odnosu na Arkonu, Batushka pokazuje u svojih skoro sat i po nastupa da može da drži poziciju poslednjeg benda večeri bez problema. Ugovor za veliki Napalm Records kazuje i da ćemo tek čuti još štošta od njih, a kome sinoćni nastup nije bio dovoljan može za mesec dana pogledati i drugu Batushka inkarnaciju, pa ćemo na licu mesta i izvagati ko ima pravo da nosi ime na osnovu najbitnijeg – koncertnog ugođaja.