Scream for me Belgrade

(VIDEO, FOTO) Iron Maiden priredili noć za pamćenje u rasprodatoj Areni!

SMP
Izdvojeno, Koncerti

Maideni u krcatoj, zvanično rasprodatoj Areni! Ispravite me ako grešim, bio je ovo prvi sold out koncert legendarnog britanskog sastava u zemlji Srbiji, od ukupno sedam koliko su ih kroz bogatu karijeru održali u srpskoj prestonici. Podatak za istoriju, koji treba da se upiše odmah pored stavke ‘Svetska Somewhere on Tour turneja započela je 10.09.1986. u Beogradu’. Jednom rečju, sjajno!

Legacy of the Beast turneja lansirana je još 2018, ali korona je poremetila planove, pa smo Maidene u Beogradu ugostili tek 2022. godine. U međuvremenu, sastav je objavio novi album Senjutsu, pa je tako par pesama sa istog premijerno izvedeno uživo i pred našom publikom. Pojedine najave nagoveštavale su mogućnost da bend odsvira pomenuti album u kompletu, ali to je (srećom) ipak ostavljeno za posebnu turneju, dok se ekipa sada fokusirala na proverene hitove uz par iznenađenja u setlisti koja su dočekana jakim ovacijama. Ali, krenimo redom.

Novi Beograd i okruženje oko Arene već od ranih poslepodnevnih časova izgledali su kao prava metal četvrt. Na sve strane duge kose, metal majice, korseti, čipka, battle vestovi… milina za oči, srce i dušu. Kafane pune metal bratije, na livadi i klupama oko Arene grupice uz kese sa pivom, sve kako treba.

Na koncert stigosmo organizovano/kombijem u kojem alkohola, a pogotovo hrane nije nedostajalo. Ovo prvo se podrazumevalo, dok se za ovaj drugi detalj svojski pobrinula draga gastarbajterka Jelena kojoj nije bilo teško da ustane u 6, napravi pitu sa sirom, i na sve to spremi nam i tanjir pun domaće meze. Nedostajala je još samo sarma, ali to bi zaista bilo previše, hehe. Po dolasku, i nakon što se sve to nekako pojelo, javlja se i drugar Mirko koji je otvorio gril u blizini Arene (Kačkavaljer, sve preporuke!), te je insistirao da svratimo i pojedemo nešto pre koncerta. Na svu tu pitu i mezu, smazah i fenomenalnu kesadilju sa drpanim prasetom i realno sam više bio za kreveta negoli za koncertnu akciju, ali nema odmora, tu smo zbog Mejdena, pa je ludilo i zvanično moglo da počne!

Velike gužve na ulazima u Arenu polako su se raščistile, a ljudi smestili na svoje pozicije. Mi smo se, u skladu sa sloganom SMP-a (Poslednja linija odbrane) obreli pored šanka skroz u pozadini i došli do zaključka da nam je tu najbolje. Pivo je blizu, može da se diše, sve se vidi i čuje super i nema potrebe za pomeranjem. Znam, znam, to starac iz mene progovara, ali dobro, bilo je tu još drage ekipe u okolini (pola domaće scene sigurno), pa je ostalo da se fokusiram na binu, uz zaista predivan prizor dupke ispunjene Arene do najviših tribina.

Lord of the Lost su svoj deo nastupa taman privodili kraju kada smo stigli. Ovaj bend pamtim po tome da su pre xy godina bili najavljeni na BL Rock Open Air festivalu koji nikad nije održan, i sećam se da sam tada kopao po netu da vidim ko su uopšte oni, pa se ispostavilo da se radi o novom sastavu koji u tom trenutku nije imao nikakvo izdanje iza sebe. Međutim, evo njih u 2022. kao zvanični support Maidenima. Kako i zašto baš oni, to najbolje znaju glavešine iz muzičke industrije, ali u ovakvim situacijama jasno je da je predgrupa tu reda radi. Ruku na srce, dobro su oni to odradili, uz solidan zvuk i zanimljiv stil, ali ništa više od toga. Nagrađeni su poštenim aplauzom na kraju, nakon čega se pale svetla, i bina se, uz prigodne hitove sa razglasa (red Gunsa, red Scorpionsa) polako namestila za zvezde večeri.

Iron Maiden u Beogradu

Setlista je bila poznata od ranije, ali iste nikada ne gledam jer mi to dođe kao da pročitam šta će se dešavati u filmu koji planiram večeras da gledam u bioskopu. Ono što sam slučajno načuo u jednom trenutku je da će prve tri da budu sa novog albuma, i tako je i bilo – naslovna, „Stratego“ i „The Writing On the Wall“, sve premijerno izvedene pred srpskom publikom. O samom albumu nemam neko posebno mišljenje, a situacija se nije promenila ni nakon gledanja tih pesama uživo, ali reakcija publike je bila na nivou, pa verujem da će i predstojeći koncerti gde bi taj album bio sviran u kompletu naići na odobravanje mnogih. Ambijent na bini je bio u duhu novog albuma (drevni Japan), a i samuraj Eddie se pojavio u jednom trentku.

Zvuk se uveliko sredio tokom te tri pesme, a uvodni taktovi „Revelations“-a postavili su stvari na svoje mesto. Tu sada ide onaj deo koji je nemoguće opisati rečima – 15.000 metalne braće i sestara koji pevaju u glas, vizuelno-scenski nadražaj za sva čula… Jednostavno, sve ono zbog čega živimo za ovaj muzički pravac, i zbog čega mu nema ravnog na planeti. Sve to krunisano je upravo sa narednom odsviranom „Blood Brothers“, jer upravo u tome i leži snaga metal pokreta.

I onda, prvo pravo iznenađenje za mene bila je „Sign of the Cross“. The X Factor ne kotira visoko kod dobrog dela Maiden fanova (ja album obožavam), pa zaista nisam očekivao da će da udare sa pesmom od 11+ minuta. Kakav „Lord of the Flies“ bi brže proleteo, ali „Sign of the Cross“ je bio pun pogodak što se mene tiče. Isto se, naravno, može reći za sve one koje su usledele: „Flight of Icarus“, „Fear of the Dark“, „Hallowed Be Thy Name“, „The Number of the Beast“, „Iron Maiden“… Nema zarobljenika ovde – ređa se hit za hitom, pravi muzički orgazam, i Maideni u iznenađujuće dobroj formi! Što se svirke tiče, nisam tu ni očekivao bog zna kakve probleme – jedina briga bila je da li će Dickinson moći da izgura koncert na potrebnom nivou. Na moju radost, i te kako je uspeo u tome! Nije se štedeo u vriskovima, skakao je na bini kao da mu je 30 godina, i sve je to izgledalo i zvučalo najbolje što je moglo uvažavajući činjenicu da svi u bendu uveliko gaze šezdesete. „Iron Maiden“ je zatvorila zvanični deo, nekako prebrzo, što će reći da je atmosfera bila toliko dobra da je nakon svih tih pesama delovalo kao da je koncert tek počeo.

Prvi bis, razvaljivanje uz „The Trooper“ (i ovde je Eddie prošetao binom), pa vremeplov međ’ škotske klanove uz „The Clansman“, i na kraju, „bežanija u brda“. Atmosfera uveliko dovedena do usijanja i evo ježim se dok ovo pišem. Još jedna za kraj, „Aces High“ (uz ogroman avion koji je lebdeo iznad benda) i ovo veče može da se opiše sa jednom jedinom rečju – trijumf. Kako benda, tako i publike. Ako ste propustili, verujte da imate za čime da žalite, jer ovako intenzivni događaji definitivno nisu nešto što se vidi svaki dan.

Iron Maiden - Bruce Dickinson

Podatak da je koncert rasprodat organizatori su izbacili pre nekoliko dana, uz opasku da će 15.000 fanova dobiti priliku da prisustvuje heavy metal spektaklu za pamćenje. Ekipa u dvorani po godinama u rasponu od 6-66, i nema tu šta da se filozofira – Maideni su bend za sve generacije, i zaista mi je drago što su i dalje tu, i što sam bio u prilici da se još jednom podsetim na tinejdžerske dane i period odrastanja koji je, barem kad je moja malenkost u pitanju, ovaj bend najviše obeležio.

Već pomenut nesrećni period prouzrokovan pandemijom koronavirusa ostavio nas je predugo bez koncertnih dešavanja. Na sreću, situacija se napokon vratila u normalu, i dobili smo jedan od onih koncerata koji će mnogi navoditi kao najbolji kojem su prisustvovali u tekućoj godini, a što ne reći – možda i u životu.

Na kraju, pozdrav svima koje sretoh, agenciji Charm Music čestitke na vrhunski realizovanom događaju, a Maidenima ogroman RESPECT uz nadu da ćemo ih videti ponovo u ne tako dalekoj budućnosti. Up the Irons!

Setlista

1. Senjutsu
2. Stratego
3. The Writing on the Wall
4. Revelations
5. Blood Brothers
6. Sign of the Cross
7. Flight of Icarus
8. Fear of the Dark
9. Hallowed Be Thy Name
10. The Number of the Beast
11. Iron Maiden

Prvi bis:
12. The Trooper
13. The Clansman
14. Run to the Hills

Drugi bis:
15. Aces High

Komentari