(VIDEO, FOTO) Dark Tranquillity u Novom Sadu: Srbijo, vratićemo se!

SMP
Izdvojeno, Koncerti

Novi Sad je sinoć bio poprište jednog događaja za koji slobodno mogu da kažem da se čekao predugo, ali bitno da se konačno dočekao! Legendarni geteborški Dark Tranquillity, jedni od očeva idioma melodic death metala koji je izrodio masu sledbenika od kojih ih ipak niko nije prevazišao, po prvi put posle višedecenijskog postojanja konačno su na svoju mapu ucrtali i Srbiju što je događaj koji se ni po koju cenu nije trebao propustiti. Na svu sreću, i publika je prepoznala važnost ovog koncerta u organizaciji agilnih i beskompromisnih MH Concerts & Serbian Hellbangers, te je oko 350 karata prodatih obezbedilo solidno popunjenu SKCNS Fabriku. Treba reći da je Dark Tranquillity trenutno na drugoj turi promotivne turneje za jedanaesti studijski album Atoma koji je izašao krajem 2016, nemački pagan metalci Equilibrium koji standardna podrška na ovom delu turneje su izostali zbog drugih unapred ugovorenih nastupa tako da je do nastupa zvezda večeri trebalo preživeti dva benda koji su uleteli na mesto podrške…

Divided je nepoznati sastav iz susedne nam Mađarske koji je na koncert upao bukvalno nekoliko dana ranije, zamenivši prvobitno najavljeni 5Rand. Koliko smo se informisali, bend i dalje promoviše prošlogodišnji debi album Modulus koji je pokupio solidne kritike u njihovoj zemlji te bio proglašen i albumom godine. Sam bend čini nekoliko likova pod maskama koji sasvim korektno sviraju, a moram napomenuti da je već na njima zvuk obećavao. Ono što meni svakako nije jasno (a možda ni njima) je šta to oni konkretno sviraju, jer zvuči kao da ne mogu da se odluče. Čudna neka salata – red modern metala, red elektronike, refreni koji zvuče kao melodic power metal hitići, solidan clean, scream, pa i nešto što je ličilo na repovanje. Sve u svemu, maksimalno su se potrudili i uživali za razliku od benda koji je izašao nakon njih.

Posle Divided, na scenu stupa švajcarska četvorka Miracle Flair koja je tu da predstavi album Angels Cast Shadows izdat za nemački label Massacre, koji jeste ime od određenog renomea, ali mogu odmah reći na osnovu predstavljenog da im je ovaj izbor težak promašaj. Četvorka predvođena pevačicom Nicole Hartmann izvodi neku varijantu kasnijeg Nightwish zvuka krštenu sa modernijim elementima iz koje kao da je hirurški odstranjena svaka zanimljivost, pa čak je i sam bend totalno neubedljiv na sceni – što bi se reklo, kao da ih je neko puškom naterao da izađu tu gde jesu. Publika većinom deli takav sentiment, pa se vreme nastupa Miracle Flair provodi u postepenom ispunjavanju prostora i zauzimanju dobrih mesta za ono što će uslediti kasnije. Sam Miracle Flair se posle nekoliko pesama povlači sa scene i pre od predviđenog plana, ostavljajući veću pauzu do headlinera. Ako mene pitate, zaista se ništa nije izgubilo time.

Na sreću, dolazi kraj mučenja sa predgrupama i vreme je da gospoda stupe na scenu – bez nekog preteranog filozofiranja Dark Tranquillity udara iz sve snage uvodnom pesmom sa poslednjeg albuma pod nazivom „Encircled“. Ono što je mene pre koncerta najviše brinulo je kvalitet zvuka, pošto je bend ozloglašen po svojoj čudnoj tendenciji da voli da se pojača što više može uživo, a ruku na srce, sama Fabrika je betonska kocka u suštini, ali ipak smo imali sreće. Sasvim solidno se sve čulo, doduše treba reći da su klavijature znale da pojedu gitare i da je ritam gitara bila nadmoćnija u odnosu na solo, ali imajući u vidu na kakvom terenu se nastupa, tonac benda je uz svu moguću muku izvukao apsolutni maksimum iz onoga čime je raspolagao.

Sledeća kultna pesma „Monochromatic Stains“ momentalno diže atmosferu na maksimum i sama publika daje gromoglasno bendu do znanja da su se željno čekali sve ove godine, što i na same njih ostavlja vidan utisak koji se ne da sakriti. Najveća zvezda i vođa cele priče je sasvim sigurno vokal Mikael Stanne, čovek ogromne harizme i zarazne energije koju u kilotonima širi po celoj sali. Gledajući ga kako radi svoj posao, headbanguje i ne staje nijednog momenta da animira publiku, shvata se da čovek ispunjava i živi svoj dečački san neuprljan bilo kakvim spoljnim elementima, a kad se na to doda gromoglasni growl i prelep clean kojim po potrebi isporučuje svoju poeziju koja je sasvim sigurno jedan od zaštitnih znakova benda dobija se jedan arhetip metal frontmena. Treba napomenuti i da je pre turneje jedan od osnivača benda Niklas Sundin najavio pauzu na neodređeno od sviranja uživo, ali bend je na svu sreću pribavio dve iskusne glave da kanališu bujnu geteburšku rifologiju: Christopher Amott (Armageddon, ex Arch Enemy) i Johan Reinholdz (Andromeda, Skyfire) su dvojac odista prebogatog CV-a, te zaista nije bilo bojazni da će nešto zaškripati na polju gitara.

Koncert se silovito nastavlja dalje i očigledno je da je bend rešio da dosta položi na promociju aktuelnog albuma Atoma, te je sa istog odsvirano šest pesama, to jest pola albuma. Da budem iskren, smatram ovaj album jednim od slabijih u ukupnoj Dark Tranquillity diskografiji, te ostaje žal za nekim pravim biserima stare faze benda kao što je bilo šta iz Osmose dana. Malo mi je bila čudna i najava Stannea da će izvesti neke ’’deep cut’’ numere, posle čega su bile izabrane „Icipher“ i „Inside the Particle Storm“, numere sa Fiction iz 2007, jer bih ja pod tim terminom podrazumevao pesme koje nisu svirane dugi niz godina… Kad smo već kod toga, Fiction koji je po mnogima možda i ukupno najbolji uradak benda je bio predstavljen sa čak pet pesama (takođe pola albuma) što je lično meni bila najveća poslastica setliste sa možda i vrhuncem koncerta na „Terminus (Where Death Is Most Alive)“.

Tokom celog trajanja koncerta, publika prati burno dešavanja na bini kao što sam već naveo (kako na novim, tako i na starim pesmama što je jedno pozitivno iznenađenje), sa konstantim šutkama čak i na nekim neprikladnim mestima kao što je to npr. refren pesme „Therein“. Ceo bend odgovara burno na ta dešavanja, a Mikael ne prestaje da komunicira sa publikom a za refren „The Mundane And The Magic“ je tu i bilo tradicionalno silaženje u publiku i deljenje mikrofona na refrenu sa devojkom iz prvog reda.

Posle pomenute „Therein“, bend se povlači sa bine, ali burna reakcija ih brzo vraća na scenu sa „State of Trust“, ali Mikaela nema na sceni, jer je rešio da koncert otpeva iz same mase što je bilo propraćeno gromoglasnim oduševljenjem. Posle povratka na scenu, sledi „Lost to Apathy“ i naravno za kraj, najveći hit benda „Misery’s Crown“, otpevana od strane bukvalno svih u publici, jedna predivna slika baš kakva treba biti za zatvaranje celog događaja.

Bend se oprašta od publike i Mikael kaže da ovo nije zbogom, već doviđenja do sledećeg puta, i imajući u vidu ubedljiv ton kojim su te reči izgovorene i samu atmosferu koja je vladala celim nastupom, nema razloga da verujemo u suprotno. Do sledećeg puta, čekamo Dark Tranquillity željno, jer su sasvim sigurno stvorili još jednu neraskidivu vezu sinoć sa srpskim fanovima.

Intervju

SMP je iskoristio priliku i pre koncerta prozborio koju sa frontmenom Dark Tranquillitya Mikael Stanneom. Pogledajte šta je imao da nam kaže:

Komentari