(FOTO) Mayhem u Beogradu: Prošlost je živa!

SMP
Izdvojeno, Koncerti

Velika sala Doma omladine je sinoć bila poprište rituala koji će se u krajnjem skoru sasvim sigurno pominjati kao jedan od najbitnih black metal događaja u Srbiji – večita inspiracija i lučonoše iz Norveške Mayhem su izveli u celosti svoj krucijalni album De Mysteriis Dom Sathanas! Album o kome ne treba trošiti reči, izdanje večito okovano prokletstvom čije zlehude simfonije i dalje pohode najviše panteone black metala kao muzičkog žanra i ideje, uradak koji ogroman broj fanova (pa i sam potpisnik ovih redova) smatraju ultimativnim i najboljim izdanjem ovog ogranka metala ikad. Drago mi je da su i sami fanovi prepoznali bitnost ovog dešavanja pa se konačno može pričati o zadovoljavajućoj poseti jednog ovakvog koncerta. Ne znam tačan broj prodatih karata, ali prostor je sasvim adekvatno bio ispunjen i spreman za prijem onoga što će uslediti. Moram ovde da pohvalim samu koncepciju koncerta/turneje, nije bilo veštački ubačenih predgrupa koje bi platile svoje mesto i time razbile celokupno osećanje, već je sve bilo očigledno pažljivo isplanirano i podređeno religioznoj glorifikaciji nesvetog entiteta kakav i jeste De Mysteriis Dom Sathanas.

Prvi na binu izlaze dobri poznanici domaćih fanova, stari black metal pregalnici Inferno i oni koji ih pamte iz dana United Slavic Swords festivala su se verovatno našli u čudu jer je Inferno doživeo značajnu transformaciju u svom bitisanju. Naime, bend je pre nekoliko godina osim pevača Adramelecha ostao bez svih članova, pa je on odlučio da Inferno otisne u neke vode koje se razlikuju od pagan black metal pristupa koji je obojio ranu fazu njihovog rada. Muzički stil sa poslednja tri Inferno albuma je adekvatno prezentovan na ovom nastupu, dakle bend zaogrnut dimom i jakim svetlima, pokriven maramama i okultnim simbolima je bez ikakvih suvišnih i patetičnih reči izveo setlistu koja se naslanja na novi period njihovog rada. Možemo se raspravljati o integritetu Inferno stila i imidža, činjenica jeste da se svi elementi savršeno uklapaju u moderne struje na današnjoj black metal sceni, ali ako je sve to poduprto kvalitetnom muzikom što se mene tiče nekih problema i nema. Inferno to poseduje i njihove pesme pune zanimljivih detalja su bile adekvatno odsvirane sinoć pred već solidnim brojem fanova koji su zadovoljno prihvatili isporučeno. Sam zvuk je, nažalost, varirao u odnosu na poziciju u sali, a ja sam (opet nažalost) kasno otkrio da je najbolje mesto za praćenje bilo blizu bine, međutim, sam utisak je na kraju krajeva pozitivan i Inferno je poslužio kao pravi izbor za ono što će uslediti kasnije.

Bina se brzo proširuje, tama pada i posle introa Mayhem takođe zaogrnut kukuljicama silovito stupa na scenu uz prvu pesmu sa albuma, „Funeral Fog“. Na bini još veća količina dima i snažnih svetala koja daju neljudsku auru ovoj invokaciji tako da se sve dojmilo ne kao običan koncert, već da su ti ljudi na bini sredstvo za kanailisanje nečeg većeg od njih samih, čudovišta koje prevazilazi živote i suvereno hara pred nama. Naravno, emocije na najviši nivo uzdiže izlazak manijakalnog Mađara Attila Csihara koji zaista izaziva jezu pri samom pogledu, dok pokriven corpsepaintom i mračnom odorom reprodukuje neljudski svoje deonice jednako kao u studijskoj formi. Kao što sam već naveo, sama bina je bila kao izmeštena iz realnosti i obmotana mrakom (čak toliko da se Hellhammer bukvalno jedva nazirao iza svog gigantskog seta bubnjeva) i Mayhem, kao i Inferno pre njih, bez ijedne reči upućene publici, nastavlja da ređa osam pesama sa De Mysteriis Dom Sathanas u integralnoj formi, jedino sa kratkim interludijima između pesama da se popuni praznina. Moram priznati da mi je ovakav koncept bio sasvim odgovarajući. Jednostavno, nije bilo mesta standardnim klišeima, jer ovo i nije bio standardni koncert ni u kom smislu, već radije ritual black metala. Čak je i sama publika bila kakva i dolikuje tome, bez imbecilnih polivanja pivom i glupavih divljanja, već se radije posvetila upadanju u trans koji ova muzika iziskuje od slušaoca.

Ako hoćemo da se spustimo u profane dimenzije ljudskosti, može se reći da je sala u Domu omladine zbog svoje same pozicije (znatno spuštena) otežavala dodatno praćenje dešavanja na bini fanovima koji su bili smešteni dalje, kao i da je sam zvuk u nekim momentima mogao biti bolji. Sa druge strane, fragilni momenti kao kultna bas deonica u „Life Eternal“ su se odlično čuli, a bend je bio na visini zadatka. Bilo da se pomene Hellhammerovo nehumano sviranje bubnja, dodatno ubrzavanje „Buried by Time and Dust“ koja je sama po sebi već svemirski aranžirana ili Atiline operske deonice u naslovnici albuma, vrhunaca je zaista bilo. Ali ono što je bitnije od svega toga je zbir koji je prevazišao te pojedinačne elemente, a to je taj osećaj kojim odiše sam album i koji se sinoć manifestovao u svoj svojoj crnoj slavi pred nama. Bilo je posle ljudi koji su komentarisali da je Mayhem trebao bar još nešto da odsvira, da je 50 minuta za jednog headlinera malo, ali ja bih kategorički odbio te tvrdnje. Kao što sam već naveo, sam ovaj događaj je bio nešto posebno i bilo šta da je dodato samo bi razbilo koncept De Mysteriis Dom Sathanas utvarne izvedbe. Takođe, paralele sa prvim Mayhem koncertom u SKC-u iz 2010. godine ne bih želeo da povlačim, jer su oba na svoj način bila vrhunska, a slavljenje najsjanijeg monumenta crne umetnosti od sinoć će zanavek imati svoju naročitu auru, kao što je takav i sam album.

Komentari