(FOTO) Suze, emocije i vrhunski nastup: Warrel Dane u Beogradu oživeo uspomene na Nevermore

Posle nekolicine operacija tipa “vidi, slušaj, piši, snimi” za koje je Hunta SMP-a silom prilika imala kadrovske akrobacije, ovaj put, čak iako je u vaduhu bio prisutan miris “tezge”, Warrel Dane je bio ispraćen od strane Task Force One našeg portala, u punom sastavu i pod punom opremom!

• Nastupili: Warrel Dane + Dreamrites
• Lokacija: Dom omladine, Beograd
• Datum: 14.09.2016
• Piše: Igor Stanić
• Foto: Zoran Stanić
• Copyright: SMP, 2016.

Miks osećanja je bio prisutan odmah po dobijanju instrukcija za ovaj zadatak, jer je samo po sebi jasno da kada je bendu/pevaču, čemu god, glavni adut u reklamnoj kampanji prizivanje dobrih starih vremena, (u ovom slučaju ovaploćenih u imenu sjajnog, legendarnog albuma isto tako legendarnog benda Nevermore), verovatnoća da koncert bude otaljan po principu “take money and run” uvek postoji…

Objava da predgrupe neće biti zbog kvara sa kombijem, je dvojcu našeg portala dopustila malo ležerniji i opušteniji dolazak i što je jako binto, više vremena da se smisle validna opravdanja lepšim polovinama za odustvo od kuće u sred radne nedelje. Iz našeg ugla, saradnja sa organizatorom na nivou. Sve što jedan ozbiljan tim treba da uradi i što je do njih, urađeno je. Kvar kombija predgrupe iz Grčke nije ingerencija istog, al’, ne lezi vraže, ulazak u salu, kad ono iznenađenje. Dreamrites, već otpisani bend za zagrevanje, je tu. Sala već prilično popunjena, prijem sjajan, nešto što predgrupe ne dožive često, a i ako ćemo iskreno zaslužili su, nema tu dileme.

Poštena svirka, cilj ispunjen, radna temperatura za WD dostignuta, hvala na pažnji i doviđenja. Kapa dole za učinak.

Pre nego što izustim bilo šta o nastupu WD i pratećeg mu benda, daću sebi slobodu da napravim kratak intro. Naime, za mene lično, gorenavedeni gospodin, koji spada u pevačko krem društvo, kada je metal u pitanju, dao je sve od sebe i bio ubedljiviji nego što bi se to možda očekivalo (iz prostog razloga što njegovo fizičko stanje oku posmatrača ne deluje sjajno). Godine su sigurno uzele svoj danak, a za zdravstveno stanje persone ne mogu da garantujem, nisam mu video zdravstveni karton. Bilo kako bilo, čini mi se da je prva pesma iskorišćena za doterivanje zvuka (što je već na sledećoj postalo očigledno), nego što je trebala da bude eksplozivan početak koncerta. Mogao bih čak da kažem da je ceo bend prvi minut bio u blagom grču, dok sve tehnikalije nisu dovedene na potrebni nivo. Srećom, to nije dugo trajalo, nakon toga ekipa na bini kreće da radi ono što najbolje zna.

Da se razumemo, ovo nije Nevermore, nikada neće ni biti, ali momci koje su regrutovani za ovu turneju sa Warrelom svoj posao znaju. Tu nema apsolutno nikakve dileme.

Mr. W, kao što već rekoh, ubedljiviji nego što bi se očekivalo, atmosfera sjajna,  što je i sam dotični gospodin nešto kasnije potvrdio izjavom da im je ovo najbolja svirka na turneji. Fraza ili ne, lepo je čuti takav kompliment. Publika za desetku, kao što sam se ja, kao neki vražiji novinar i nadao, jer smatram da ni WD ni ekipi koja mu pomaže oko turneje, zaista ne treba da ih posmatraju i ocenjuju kroz prizmu Nevermorea. Došli smo da gledamo i slušamo legendu, koja se svojski potrudila da ugođaj bude potpun, a koji su tek povremeno i pomalo, remetile nešto duže pauze između pesama i mala doza nama neshvatljivog humora.

“The Heart Collector” je prva dodirnula pik atmosfere, ruke su u vazduhu, publika peva i jasno je da i ako bude nekih sitnih manjakvosti, to večeras neće biti bitno. I nije bilo. Zapravo, ja i ne bih dužio ne znam koliko, izvući ću samo opšti zaključak da je svako ko je došao na koncert dobio ono što je očekivao, nezadovoljnih mislim da nema, ipak je to igra ne nekom drugom nivou, gde publika i njen odnos sa Warrelom odnose pobedu, a to je valjda i ključ za uspešan koncert. I ja bih voleo da sam video WD u punom sjaju, ali budimo realni, ipak je reč o gospodinu za kojeg Wikipedija tvrdi da ima 55 godina i koji se svojski potrudio oko svog nastupa.

Pošto je ekipa SMP-a zbog obaveza morala koncert nešto ranije da napusti, prenosimo za kraj reči fotografa tima; “…ovi momci sviraju, nema zajebancije”, dok će piskaralo još jednom medalju da dodeli prvo publici, zatim organizatoru i muzičarima. Možda ne najkvalitetniji koncert ove godine, ali svakako vredan svake potencijalne svađe sa lepšim polovinama koje nismo poveli na koncert.