(FOTO) EXIT Fest 2019 dan četvrti: Jači od oluje!

Za tren oka nam se prikrao i poslednji dan Exita 2019. Iako je u startu delovalo da će ovaj dan biti potpuni fijasko, jer je napolju grmela oluja i vetar čupao sve oko sebe, iz organizacije festivala je javljeno da će kapije ipak biti otvorene, sa nešto kašnjenja, nakon 20 časova..

  • Nastupili: Soilwork, Tarja, Enforcer, Entombed A.D….
  • Lokacija: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
  • Datum: 07.07.2019.
  • Tekst: Jadranka Stanić
  • Foto: Igor Stanić
  • Copyright: SMP, 2019.

Bili smo među retkima koji su se probili ranije do mesta zločina, noseći na sebi improvizovanu jesenju garderobu. Malo je reći da je tvrđava delovala tužno, puna blata i vode, pogašenih svetala, a bez ljudi. Ali EXIT tim je ipak dao sve od sebe da stvari dovede u koliko-toliko funkcionalno stanje i da poslednja noć otpočne. Osvanula je vest da će svi headlineri krenuti manje-više na vreme, a da će ostali nastupi biti ili skraćeni, ili prosto ispomerani. I tako je i bilo.

Enforcer su ti koji su prvi razgalili publiku i oterali kišne oblake iznad nas. Odlična svirka, dobri rifovi, sjajni refreni i retro imidž su ono što je upadalo i u oči i u uši, čak i za nepoznavaoca poput mene. Posebno dobro bila je prihvaćena obrada kultnog hita benda Divlje Jagode, “Let na drugi svijet”, koji su Šveđani izveli – ne na engleskom jeziku, kako su je inače i snimili za potrebe aktuelnog albuma (“To Another World”), nego na “našem”, što je zaista za svaku pohvalu – pošteno priznanje Jagodama u svakom slučaju.

Soilwork su sledeći. Mislim da do momenta dok nisu počeli da sviraju, nisam bila zaista svesna da ću da ih gledam. I oh, kakva je to svirka bila! Udar rifčina, bombastičan sound, a Bjorn peva fenomenalno! Na njih nije mogao ostati ravnodušan ni neko ko ih nije čuo nikad u životu, a kamoli im naći zamerku. Na kraju, kao poslastica, iako je meet&greet bio otkazan na celoj tvrđavi, uspela sam da se probijem do Bjorna i upecam jednu fotku. Vredan ulov, pa makar i telefonom.

Nakon toga je usledio trk na Fusion stage, gde je svoj nastup upravo započela metal boginja Tarja Turunen ispred zavidnog broja vernih fanova. Možda lično ne smatram njen autorski rad nečim u čemu bih mogla da se pronađem, možda je nakon Soilworka njen prateći bend zvučao slabije, ali se ovoj ženi nikako ne može osporiti ogromna harizma, vanserijski presence na bini i predivan odnos sa svojim fanovima. Ova žena se na bini daje 100% i bilo je pravo uživanje gledati je. Na ogromnu žalost, zbog više sile, jedan mali broj ljudi koji je uspeo da osvoji meet&greet sa Tarjom je ostao uskraćen za isti. Problem je bio u tome što je upravo Fusion stage najgore prošao u oluji, sve im je bilo razoreno, a šator gde je druženje sa Tarjom trebalo da se obavi više nije postojao. Uprkos tome, mislim da to nije poremetilo uživanje u njenoj muzici i njenom nastupu.

Usledio je povratak na dragi nam Explosive na čijoj bini su već uveliko prašili Entombed A.D. Old school death metal svirka, iskrena do srži, udarala je u pleksus bez izvinjenja. Sa kilometra se videlo da su ovi ljudi true do koske, koliko god da ne volim taj izraz. Ovaj bend je ujedno i označio kraj ovogodišnjeg EXIT-a za ekipu SMP-a.

Na našem zbornom mestu zvanom Explosive stage, ova noć je bilo potvrda nečega što sam nazrela već treće veče – a to je činjenica da ove godine upravo na ovom stageu nije bilo ni najmanjih oscilacija u kvalitetu i nijednog trenutka pada energije. Možemo slobodno reći da se ove godine gitarski zvuk zaista vratio na tvrđavu u punoj snazi. Pri tom mislim koliko na same izvođače, toliko i na publiku koja se više nego ikad potrudila da brojno upotpuni prostor na ovom delu festivala i da pravi feedback na svaki bend koji je svirao.

Na kraju, uputila bih i izvinjenje svim bendovima koje nismo uspeli da ispratimo, jer vreme odvojeno za ostanak u vojvođanskoj prestonici nam je isticalo, na našu ogromnu žalost. Ostaje mi samo da se nadam da ćemo se videti nekom drugom prilikom.