(FOTO) EXIT Fest 2019 dan drugi: Dominacija metala!

Ako je pljusak i gužva ono što je obeležilo prvi dan EXIT-a, drugog dana sam bila toliko preplavljena osećanjima, da stvarno ne znam odakle da počnem. Uradiću školski pa krenuti iz početka…

• Nastupili: Philip H. Anselmo & The Illegals, Arcturus, Whitechapel, October Tide, Martyrium…
• Lokacija: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
• Datum: 05.07.2019.
• Tekst: Jadranka Stanić
• Foto: Igor Stanić
• Copyright: SMP, 2019.

Na Explosive stageu su veče otvorili domaći Haste, a imali su čast da sviraju prvi u jednom od najboljih nizova bendova koju je ova bina videla. Martyrium sa Malte, koji je vrlo atraktivan najviše zahvaljujući pevačici Mikaeli Attard, smo primetili još prilikom dolaska na tvrđavu negde na stazama iste. Sad pomalo žalim jer se nisam slikala sa Mikaelom, koja osim što je ugodna oku, ima i dobar stage presence, dok je naš fotograf maksimalno iskoristio svoju privilegiju slikanja u backstageu i photopitu, i otišao put Main stagea pun utisaka i pune kartice fotoaparata.

Verovatno velika većina vas zna šta je to što nas je ovo veče odvelo na Main stage. Jedan i jedini Phil Anselmo je tamo nastupao sa svojim The Illegals, sa full Pantera setlistom. Koleginica Jadranka iz štaba Hardwireda i ja smo, zahvaljujući njenim poznanstvima, imale odličnu poziciju za gledanje celog koncerta. Energija je bila neverovatna! Gospodin Anselmo je ostavio iznenađujuće pozitivan utisak, što svojom harizmom, što vokalno. Ređao se hit za hitom, masa ljudi je skakala i pevala, a bend je suvereno vladao binom. Ljudi su odatle otišli ispunjeni, jer možda nisu imali prilike da gledaju Panteru dok je bila aktivna, ali je ovo bilo najbliže tome koliko je to moguće. Duboki naklon za Philipa H. Anselma & The Illegals i njihovo dokazivanje kako gitarski zvuk nije mrtav, koliko god neki vole tako da tvrde.

A na Explosiveu nas je čekalo izuvanje iz cipela u vidu deathcoreovaca Whitechapel. Ponovo reka metalaca i ogromna gužva pred binom, ponovo fenomenalna razmena energije, zvuk težak nekoliko tona. Možda lično ne preferiram ovaj podžanr, ali im se ne može pripisati neubedljivost.

Ono sa čime sam htela da započnem tekst, pa sam ipak rešila da idem redom, je ujedno i ono što je na ekipu SMP-a ostavilo ipak najveći utisak, a na mene posebno. Ovo se iščekivalo, zbog ovoga sam se najviše radovala ovogodišnjem EXIT-u. U 20 minuta do ponoći, na binu izlazi October Tide. Mada, moja priča o njima počinje još prethodno veče, sa pronalaženjem celog benda negde u blizini Main stagea (hvala Janu na dojavi!), i, možemo to slobodno nazvati, iznuđenim meet & greetom. U backstageu sam uspela da ih ulovim i za slikanje, a kada su izlazili na binu, napravila sam zasedu na ogradi, bez nekog preteranog obaziranja na popunjenost Explosivea. Ukratko, oni koji se nakon Whitechapel nisu zadržali u masi, su pogrešili grdno. October Tide je zvučao besprekorno, a moj muž kaže i da ovakav sound basa još nije čuo na Explosiveu. Doneli su nam malo severnjačke tuge i još više hladnoće na tvrđavu vrelu od ljudi, balkanskog leta i pirotehnike između nas i njih. Nakon njihovog silaska sa bine, imala sam i odličan ulov, u vidu setliste, autograma i jednog albuma. Misija fangirling je bila uspešno obavljena.

Ono što su mnogi iščekivali to veče, a što je zamalo moglo da se pretvori u fijasko, su bili norveški Arcturus. Njima je dolazak u Srbiju krenuo uz nešto loše sreće, jer su im izgubili prtljag u Varšavi. Čitav dan se njima i ekipi oko njih pretvorio u jurnjavu, ali kako Vortex reče “The show must go on”. Pružili su ljudima svoj maksimum, bez obzira na poteškoće. Dodatna poslastica njihovog nastupa je bio najavljeni performans naše avangardne kreatorke Marie Margoth, sa modelima koji su nosili njene kostime.

Sur Austru je imao nezahvalni zadatak da sviraju posle njih, i iako su imali jako interesantan nastup, masa je počela da se razilazi, što je uključilo i nas koji smo se povukli da sumiramo utiske, snimke i fotografije. A neki i solidan ulov i puno srce i zaključak da su ovim danom ipak dominirali švedski doom metalci.

Nisam pristrasna, ali drugi dan je ponovo potvrdio da metal i punk podkultura nisu zanemarljiv faktor ni na tako šarenom festivalu kao što je Exit.