Beogradski heavy/ethno/progressive metal sastav Centurion trenutno je u studiju Citadela gde punom parom radi na debi albumu! Imajući u vidu da od albuma podjednako puno očekuju, kako fanovi, tako i članovi benda, red je bio da proverimo o čemu se tačno radi, i šta nas to očekuje u, nadamo se, ne tako dalekoj budućnosti.

Đorđe Luković, gitarista i lider Centuriona, bio je dovoljno ljubazan da odgovori na sve što nas je zanimalo, a sasvim slučajno i spontano saznali smo i par detalja koji čine muzičku ličnost ovog momka tako zanimljivom i unikatnom.

  • PitanjaIgor Stanić
  • Odgovori: Đorđe Luković
  • Web: Facebook
  • Copyright: Srpski Metal Portal, 2015.

SMP: Sedam godina postojanja, mlad bend po krštenicama članova, tek prvi album, ali odmah obiman poduhvat – dupli album, na engleskom i na srpskom jeziku, kompleksan materijal… Sve ovo zvuči kao dugo i brižljivo planirana operacija.

Đorđe Luković: Apsolutno. To sve dolazi iz naše posvećenosti tome što radimo i tome što stvarno ništa ne prepuštamo slučaju. U trenutku nastanka benda, članovi benda su bili uzrasta od 14 i 15 godina, tako da smo u isto vreme odrastali zajedno kao ljudi, srastali zajedno kao muzičari a i kao kolektiv. To su sve faktori koji podosta utiču na muziku koju bend stvara. Ako već pričamo o brižljivom planiranju, prve četiri pesme koje je bend napisao su bile verovatno najveći izazov, iz prostog razloga što smo bili neiskusni klinci koji su želeli da uklope sve što vole u jednu homogenu celinu, ali smo nailazili na poteškoće, em zbog neiskustva pri pisanju pesama, em jer nam je bilo teško, kao i svim početnicima, da razmišljamo van okvira osnovnog žanra koji smo sebi postavili, a u našem slučaju je to heavy metal. Tako da, prve četiri pesme (inače, pesme koje se nalaze na demo EP-u Virtuelno Ognjište) su bile manje-više postavljanje neke platforme, osnove tog našeg budućeg stila koji se pozamašno razvio na pesmama koje ljudi tek treba da čuju, tj. koje čine više od pola našeg debi albuma.

Da li vam je bilo teško odlučiti se kojom pesmom ćete, recimo, da otvorite album?

– Interesantna stvar je da, pri formiranju rasporeda pesama za album prvenac, prvih pet pesama su praktično prvih pet koje je bend napisao i nalaziće se u hronološki skoro netaknutom redu, znači redom kako su i pisane. Te pesme su uglavnom i pisane kao odgovor jedna drugoj. Svaka sledeća je kao dopunjeno izdanje prethodne. (smeh) Trudili smo se od starta da svaka pesma koju pišemo bude dovoljno dobra da bi se našla na albumu i obraćali smo pažnju na to da album ima dobar tok i da bude dovoljno raznovrsnosti kako bi ljudima 78 minuta i 12 pesama bilo uživanje, a ne kuluk. Čini mi se da smo uspeli u tome, ali neka o tome sudi publika po izlasku albuma.

S obzirom da sam prisustvovao u nekoliko navrata sesijama snimanja, koja su još uvek u toku, ne može a da se ne primeti, pored izrazito profesionalnog pristupa svih učesnika procesa, malo pozitivne tenzije, što govori, bar sudeći prema tvojim reakcijama, o tome da bi ovaj album trebao da predstavlja u neku ruku i refleksiju ličnosti autora? Da li sam u pravu ili grešim?

– Mislim da si vrlo u pravu. (smeh) Sve što se nalazi na ovom albumu je direkt iz srca članova. Nema ničeg plastičnog, ništa nije isforsirano i pre svega ništa nije pisano da bi se udovoljavalo bilo kojem faktoru van benda. Sve što je napisano je urađeno iz vrlo sebičnih motiva, pisano je za nas, na način koji mi volimo. Ali, ako se malo bolje pogleda, to upravo jeste jedini iskren pristup svemu ovome. Ako smo iskreni prema sebi, mislim da će to publika prepoznati i mislim da naša publika shvata da je to u suštini jedini iskren pristup i prema njima. Čini mi se, ili bih makar voleo, da postoji publika kojoj je dosta uljuljkivanja u prosečnost.

centurion001

Da li je izdavač na vidiku ili ćete potrazi da se posvetite tek kada budete imali kompletan materijal u ponudi?

– Planovi su nam ogromni. Meni je najbitnije da ovaj bend nikada ne prestane sa radom dokle god smo mi živi i zdravi. Najviše me zanima naše aktivno stvaralaštvo i to je nešto sa čime bih bio prezadovoljan. Međutim, s obzirom na ogromnu količinu truda i rada koji se ulaže u celu ovu priču, mogu reći da se uopšte ne stidim nekog eventualnog uspeha, e sad, o kolikom uspehu pričamo to se još uvek ne zna, vreme će pokazati. Što se tiče izdavača, tek pošto završimo sve što čini jedan album, tek onda ćemo poslati celo pakovanje na adrese i videti kakve smo sreće. Mislim da je ključno tražiti ugovor na taj način, jer ako se šalju demo snimci u beloj kesici, bojim se da suštinski kvalitet ne promakne u moru prosečnosti. Mislim da je to kako se bend predstavlja ključno pri traženju izdavača. Što se tiče vizuelnog identiteta, za omot će biti zadužen Bogdan Amidžić Htogrom, inače čovek koji je radio omot i za Virtuelno Ognjište. S obzirom na ponuđeno, mislim da možemo očekivati fenomenalan omot.

centurion003

Izbor producenta je u neku ruku bio sasvim logičan…

– Hajde da krenem od očiglednih stvari. Za početak, studio Citadela je zaista postao dom domaće scene i to mislim da je sada svima jasno. Kvalitet snimaka je na nivou u šta su mogli svi da se uvere. Pored toga, Luka (Matković, glavni čovek u Citadela studiju i frontmen Space Eatera – op.aut.) i ja sviramo zajedno u bendovima još od mog šestog razreda osnovne škole i vrlo dobro poznajemo jedan drugog muzički i znamo šta ovaj drugi hoće i zahteva. Mislim da je upravo to Lukino poznavanje mene i mog benda, kao i razumevanje za muziku i stil koji gajimo presudna stvar koja utiče na to da naša saradnja bude besprekorna kao što i jeste.

Pored obaveza u Centurionu, ti obavljaš i funkciju gitariste Space Eatera već neko vreme, rekao bih sjajno, a to potvrđuje i album i furiozni live nastupi SE.  Koliko su obaveze sa ova dva benda u koliziji?

– Moj preduslov za ulaženje u Space Eater jeste bio da to ni na koji način ne utiče loše na Centurion, tj. ako dođe do poklapanja obaveza, da mogu da uzmem ”slobodan dan”, jer ipak, Centurion je najbitnija stavka u mom životu. Moje sviranje u Space Eateru je zaista samo pozitivno uticalo na rad Centuriona, pre svega jer imam priliku da sviram sa ljudima koje volim, muziku koju volim i da ne razmišljam puno. Što je pravo osveženje jer sam ja u Centurionu glavni i odgovorni, mozak operacije i ostalo, pa je pravo zadovoljstvo samo naštimovati gitaru, izaći na binu i svirati thrash metal! (smeh) Takođe, s obzirom da je Space Eater bend dosta većeg renomea i iskustva, a i u bendu sviraju stariji ljudi od mene, imao sam na neki način ”ubrzani kurs” svega što me čeka na putu uspona Centuriona… Kad to kažem, mislim na dve evropske turneje (koje su vrlo otrežnjujuće iskustvo za svakog mlađanog muzičara koji sedi kući i uživa baveći se ”umetnošću”), snimanje live DVD-ja Eating Space Alive, celokupan proces oko albuma Passing Through the Fire to Molech i još mnogo toga… Dosta fora sam tu pokupio koje ću primenjivati u vođenju priče sopstvenog benda, tako da to iskustvo i kilometraža koju imam pod pojasom sa samo 22. godine može biti samo korist!

Maideni su najbolji!

Omiljeni bend, album, muzičar? Uobičajeno pitanje na koje svi vole da čuju odgovor…
– Nisi svestan koliko volim ova pitanja. Inače, ja sam jedan od onih paćenika što non-stop prave top 5 liste i to… (smeh) Dakle, ovako:
Omiljeni bendovi: Iron Maiden, Pink Floyd, Slayer.
Omiljeni albumi: Iron Maiden – Powerslave, Pink Floyd – The Wall, Sodom – Agent Orange.
Omiljeni muzičari : Steve Harris, Jeff Hanneman, Gary Holt, Roger Waters, Paul McCartney, Johnny Ramone, Attila Csihar, Billie Joe Armstrong…

I kroz priču i kroz tvoje sviranje primetno je da si muzičar otvorenog uma, bez predrasuda prema muzičkim žanrovima. Osobina koja nije baš karakteristična za mlađe generacije. Pomaže li ti ta osobina u kreativnom procesu pisanja muzike za Centurion?

Mislim da je to apsolutno krucijalno. Mislim da je zarobljenost u okvirima žanra nešto što ide sa nezrelošću i naravno, imao sam te faze, kao što sam već pomenuo. Ali mislim da je vrlo bitno da se ne svira npr. heavy metal radi heavy metala. Mislim da to u startu obogaljuje nečiji talenat, jer ako malo bolje pogledamo, bend koji je započeo celu priču oko metala, Black Sabbath, došao je do svog muzičkog izraza, kasnije poznatog kao metal, istražujući. I uvek biva tako, neko na putu do pronalaženja svog stila i izraza smisli neki pravac i onda za njim ide gomila sledbenika koji slepo prate šta je taj bend radio, kao da je to uklesano u kamenu, nekako ne shvatajući da je taj bend upravo stvorio taj stil eksperimentišući. U svakom slučaju, ta kreativna samostalnost i nezavisnost je nešto što meni lično znači i nešto što čini našu muziku autentičnom. To slobodoumlje dugujem uglavnom mojim roditeljima jer sam odrastao u kući gde je bilo vrlo normalno slušati u isto vreme Balaševića, Pink Floyd, ali i Iron Maiden.

Centurion ne beži ni od prog, ni od etno elemenata. To sve diže ulog i zahteva mnogo više rada nego striktna žanrovska opredeljenost. Nije vas strah da ispitujete nepoznate terene?

– Nije nas nimalo strah. Kada bih razmišljao o tome da li postoji ciljna grupa za našu muziku i da li njoj odgovaraju svi ti zaokreti koji se dešavaju u našim pesmama osećao bih se kao čovek tržišta, biznismen, a to je nešto od čega najviše bežim u fazi pisanja pesama. Kao što rekoh, pišemo pesme kakve bismo mi voleli da čujemo, čiji bismo mi bili najveći fanovi, pa kome se svidi – svidi. (smeh)

Inspiracija u procesu dolazi sa jedne ili više strana, iz jedne ili više tema?

– Sa više strana, definitivno. Nekako, to je kombinacija svega što smo slušali od muzike u životu i svega što volimo, pa kad šta ispliva na površinu, to i završi u pesmi. Što se tiče tema za tekstove, ne volim prazan hod. Ne volim isprazne, prežvakane teme i ne volim popunjavanje prostora, jer eto, bože moj, negde piše da neko treba da peva nešto preko muzike da bi raja slušala. Trudim se da svaka pesma pre svega ima dobru temu i onda kreće sklapanje muzike. Obično sklopimo makar sve delove, bez nekih aranžmanskih lickanja, urade se vokalne linije i onda na kraju ležu tekst i aranzman. U svakom slučaju, uvek se trudimo da prvo imamo temu za tekst, pa onda da sklapamo sve. Jer nekako, da se izrazim aktuelnim izrazom, to je vrlo organski. Muzički delovi crpe inspiraciju iz teme za tekst, onda vokalna linija dolazi kao plod muzike koje se dešava ispod i za kraj dolazi tekst koji poentira i aranžman koji pegla sve grube prelaze. Čini mi se da na taj način postoji vezivno tkivo između svega što se dešava u našim pesmama, kao što rekoh, sve dolazi organski. (smeh)

Da li sebe doživljavaš više kao autora, kompozitora ili gitarstu-instrumentalistu?

– Autor-kompozitor, definitivno. Imao sam periode gde mi je svirački deo bio bitniji, ali to se završilo već u ranim razredima srednje škole. Na gitaru gledam kao na instrument kroz koji kanališem sve što duševno i emotivno želim da iskažem kroz pesme. Vežbam je koliko mi je to potrebno da bih svirao pesme koje smišljam, sve preko toga mi je bodibilding i nešto što nije po mojoj meri. Inače, interesantna činjenica, često se dešava da smišljam stvari koje ne mogu da odsviram.

centurion002

Primetna je i strast prema pevanju, ako se ne varam? Da nisi gitarsta, da li bi to bilo tvoje alternativno muzičko opredeljenje ili bi instrument tvog života bila neka druga naprava?

– Oh da, obožavam pevanje, svi moji bliski prijatelji su prinuđeni da trpe moje pevanje pri svakoj pauzi u priči. (smeh) Kako je vreme prošlo, sada kada bih birao instrument koji bih svirao, to bi bili ili bubanj ili bih pevao. Međutim, tu postoji jedno veliko ALI… Neizmerno mi je drago što sam gitarista, jer kao gitarista imam mnogo veću kontrolu nad time šta bend piše i stvara i gitara kao instrument je mnogo pogodna za komponovanje, tako da, ne bunim se.

Studio ili live? Šta preferiraš više?

– Live, definitivno. To je moje prirodno stanište.

Centurion je uživo veoma ubedljiv. Da li ćete nakon izdavanja albuma, a svi se nadamo da ćete izdavača naći brzo, akcenat prebaciti na koncertne aktivnosti?

– Naravno, iskreno jedva čekam taj period, pogotovo što mi je sad malo muka od studija. (smeh)