Midnight Rain: Nismo Ayreon za siromašne!

Midnight Rain je muzičko putešestvije dvojice prijatelja, entuzijasta i muzičkih pregalaca – Vladimira Garčevića aka Vlad Invictusa (Claymorean) i Borisa Šurlana (Raven, Abandon), producenta i vlasnika studija Midnight, iz Lazarevca.

Ovaj dvojac nije usamljen u svom stvaralaštvu, već su u projekat uključeni brojni umetnici. MR je počeo sa radom 2010. i iza sebe ima album Evolution I, na kojem je učestvovalo 11 muzičara, a koji je izdat 2012. godine. Najnovije ostvarenje, Truth is in the Light, je upravo kompletirano, a SMP je dobio priliku da ekskluzivno, iz prve ruke, sazna sve o novim pesmama, te vam predstavi veći deo ekipe, kao i motive i planove ovog neobičnog projekta…

• Pitanja: Aleksandar Stojković
• Odgovori: Vladimir Garčević, Boris Šurlan, Miloš Krsmanović, Dejana Betsa Garčević, Mila Vukelić, Miodrag Fodora, Milan Milošević, Nataša Radičević
• Foto: Stefan Vidojević
• Web: Midnight-rain.com, Facebook
• Copyright: Srpski Metal Portal, 2014.

SMP: Vlado, kako ste uopšte došli na ideju da osnujete Midnight Rain, da uključite toliki broj muzičara i da nakon prvog albuma (nepravedno zapostavljenog u domaćim metal medijima), krenete u realizaciju drugog – čini mi se još ambicioznijeg i zahtevnijeg?

Vladimir Garčević: Pozdrav tebi i posetiocima/čitaocima SMP-a! Ideja je nastala spontano, da ne kažem slučajno. Kada je Boris završio prve radove na izgradnji svog studija, pozvao me je da, zbog našeg dugogodišnjeg prijateljstva i saradnje, premijerno snimimo neku moju pesmu koju će on miksovati i masterovati. Odabrali smo „Crossroad of Forever“, koju sam napisao još početkom 90-ih godina, malo je prearanžirali i postavili na moj YouTube kanal. Budući da se pesma svidela ljudima, pomislili smo da ta saradnja ne treba da se zaustavi na tome, već da treba da nastavimo sa komponovanjem autorskih pesama, pa je ubrzo potom snimljena pesma „Get Out of My System“. Kako tada nismo imali formiran bend, pozvali smo Filipa i Milu da učestvuju u snimanju bas gitare i pratećih vokala i tada se rodila ideja da bi MR mogao postati projekat u kome bi učestvovali talentovani muzičari, bez obzira na vrstu instrumenta i geografsko poreklo. Neko će možda pomisliti da smo „poor man’s Ayreon wannabes“, odnosno „Ayreon za siromašne“, ali uopšte nije tako, niti naša muzika ima neke preterane sličnosti sa tim poznatim bendom. Osnovna ideja, nakon te prve iskre spontanosti, bila je da svako može svojim umetničkim izrazom dodatno obogatiti muzičke ideje koje su Borisu i meni padale na pamet, te na taj način doprineti sveukupnom zvuku MR-a. Iz svih tih predivnih saradnji sa drugim umetnicima, rodio se prvi album benda. Nažalost, vreme u kome živimo je doprinelo da taj album bude zaobiđen od strane domaćih i inostranih medija. Međutim, nas to nije moglo da spreči u osmišljavanju novog koncepta MR-a, tako da smo za naredni album napisali još zahtevnije pesme i pozvali još veći broj muzičara.

Borise, možeš li nam reći nešto više o novom albumu – kad izlazi, koliko pesama ima, kakvi su uticaji prisutni ovaj put, da li možemo očekivati raznoliki muzički sadržaj?

Boris Šurlan: Pozdrav svima! Novi album MR-a se veoma razlikuje od prethodnog najpre po tome što smo za vreme pisanja pesama imali u vidu da pravimo album, dok smo pesme za prvi pisali nemajući na umu izdavanje. Izdavanje Evolution I se dogodilo slučajno za vreme izdavanja drugog albuma Claymoreana. Dobili smo ponudu i prihvatili je bez razmišljanja. Tek nakon toga smo MR krenuli da posmatramo kao projekat sa kojim bismo radili albume. Vladimir i ja jednostavno volimo dobru muziku, zato pesme MR-a sadrže toliko primesa raznih muzičkih žanrova, jednostavno ne želimo da se ograničavamo jednim pravcem, a to je slučaj i sa novim albumom. Ali ovaj put postoji mnogo elemenata koji vezuju pesme u celinu. Album sadrži devet pesama, s tim što još razmišljamo da „Tiamat“, koja je najduža pesma na albumu (preko 11 minuta), postavimo kako u celini, tako i da je konceptualno podelimo. Što se tiče izdavanja, nadamo se izdanju krajem januara naredne godine, ali još ništa nije sigurno.

Vlado, mozeš li nam reći kako je tekao autorski rad na novom albumu, ko je zadužen za muziku, tekstove, aranžmane?

VG: Spisak autora se povećao, s tim što glavni kompozitori, tekstopisci i aranžeri ostajemo Boris i ja. Na novom, kao i na prethodnom albumu je u pisanju tekstova i muzike učestvovala i Dejana (moja supruga i pevačica Claymoreana), zatim Miodrag Fodora i drugi. Zapravo, svako u studiju iznese nešto što je autentično, svojstveno njemu kao umetniku. Teško se može razgraničiti autorstvo u strogom smislu te reči. Za mene je MR specifičan upravo zbog toga što je svako na određeni način i autor, pored toga što je izvođač.

Tekstovi su na engleskom, kao i u tvom matičnom bendu Claymorean. Zašto? Odakle crpite inspiraciju za tekstove?

VG: Zašto su tekstovi na engleskom? Najiskrenije, zato što ne umem da napišem tekst na srpskom. Bez zezanja, napisati dobar rock tekst na srpskom jeziku, da ne zvuči prežvakano i patetično je umetnost za sebe. S druge strane, engleski i jeste jezik rock kulture, koja se na tom podneblju i razvila. Inspiracija… Hmm, pa to je već teško pitanje. U većini slučajeva nemamo pojma o čemu ćemo pisati. Jednostavno, prvo napravimo muziku, a onda po nekom osećaju pokušavamo da na tu muzičku podlogu nabacimo odgovarajuću priču koja će je pratiti.

Istina je u svetlu!

Sticajem okolnosti dobro poznajem kompoziciju „Tiamat“, koju smatram jednom od najkompleksnijih i najzanimljivijih pesama snimljenih kod nas. Pretpostavljam da ona spada u najmetalskije i najagresivnije pesme na albumu, jer se radi o mešavini heavy, power i progressive metala… Šta još možemo očekivati na albumu – koje uticaje, žanrove?

BŠ: Hvala ti puno na komplimentima! „Tiamat“ je definitivno najtvrđa pesma na albumu. Pored metala u širem žanrovskom smislu, pesme imaju elemente hard rocka, funka, jazza, progressive rocka, čak i elektronske muzike, s tim što ja baš i nisam obožavatelj elektronske muzike, ali me kao dizajnera zvuka fascinira zvučna sinteza, pa sintisajzere uglavnom koristim kao psihoakustičke aranžmanske elemente. Npr. pesma „Neverending Love“, za koju ćemo uskoro snimati spot, je pored vokala i gitara u potpunosti urađena sintisajzerima.

Muzički deo prati i svojstven vizuelni pandan – fotke, artwork…

BŠ: Pošto mnogi tekstovi pesama na novom albumu govore o čovekovoj percepciji istine i šta je prema svakom čoveku kao individui ispravno, a šta ne, album smo nazvali Truth is in the light, što bi zapravo objašnjavalo da niko nije u pravu i da svaki čovek ima subjektivnu percepciju istine. Jedini način kako bi neko mogao da spozna objektivnu istinu je da gleda na našu planetu i dešavanja na njoj sa udaljenosti od više svetlosnih godina, tako bi bio u stanju da gleda u prošlost i objektivno, iz drugačije perspektive, sagledava ljudske postupke. Tako da smo i artworkom i fotografijama ispratili tu ideju.

Vlado, možeš li nam reći nešto o svom sviračkom delu na novom albumu? Koliko ja znam, nisi jedini sa šest žica?

VG: Na novom albumu, kao i na prethodnom, Boris i ja smo odsvirali najveći broj gitarskih deonica, s tim što je Boris na Truth is in the Light odsvirao 75-80% gitara. Takođe, na novom albumu imamo i dva ubistvena gosta na solo gitari. Ali, ne znam da li sad treba sve da otkrijem.

Borise, ti si glavnokomandujući što se miks pulta tiče. Koliko je naporno raditi sa toliko ljudi, sve umiksovati na pravi nivo i zaokružiti celu sliku?

BŠ: Meni je raditi sa takvim talentima neopisivo zadovoljstvo! Na ovom albumu smo stvarno imali veliki broj gostiju, ali meni ni najmanje nije naporno raditi sa fenomenalnim muzičarima. Tokom godina sam izgradio sposobnost da jako brzo procenim koje su granice svakog muzičara i kako treba da se postavim da bih izvukao maksimum iz njih. Što se tiče korekcija u postprodukciji, radim ih kada god su potrebne, ali kada je u pitanju MR – muzičari (naravno tu ubrajam i pevače) su toliko dobri da stvarno nije bilo potrebe za bilo kakvim ispravkama, ispravljeno je možda nekoliko tonova na svih devet pesama, to je sve. Korekcije su nebitne ako pevač na primer nije u stanju da ispolji adekvatnu emociju, ako nema lepu boju glasa, ako nema dobro izgrađenu tehniku pevanja… i najboljima se može desiti tehnička greška, to nije nikakva sramota. Ako je snimljen fantastičan performans sa jednim falš tonom, sigurno neću zbog toga ponovo vraćati muzičara da ponovo snima. A što se tiče miksovanja, ja u toj fazi ulazim u nirvanu. Nemam strah od rada na velikim projektima. Recimo „Tiamat“ se sastojao od otprilike 175 kanala, uživao sam u miksu! Ako znate koji vam je krajnji cilj ništa nije teško.

Miloše, reci nam otkud ti na ovom projektu?

Miloš Krsmanović: Pozdrav! Otkud ja u MR? Pa, ne znam baš <smeh>. Šalim se malo, ali istina je da sve do dana snimanja nisam mislio da ću se snaći. Ja sam dosta skroman po prirodi pa ne bih da veličam svoj doprinos na albumu, ali mi je izuzetno drago sto sam tu i što je ostatak ekipe zadovoljan mojim delom posla (zadovoljni ste je l’??? <smeh> ) Dopalo mi se to što sam dobio priliku da istražim svoje mogućnosti u smislu raspona glasa koji se po prvi put kreće od nekih poprilično dubokih tonova (zastrašujuće dubokih za moj dotadašnji pojam, hah) pa sve do nekih malo agresivnijih, tj. podivljalih visokih momenata. Sviđa mi se i to što je celokupna pevačka ekipa fenomenalna. Ja imam svog favorita, ali to zadržavam za sebe. Utisci sa snimanja su sjajni.

Mnogi te znaju kao pevača novosadskog sympho metal benda Armageddon, neki te se sećaju i iz Midgarda, Aheronta… Čime si se još bavio što se autorskih bendova tiče?

MK: Što se tiče autorskih bendova pored svega navedenog (i prošlog), pevam u heavy metal sastavu Thundersteel (paralelno sa Armageddonom) čiji bi se album mogao pojaviti u skorije vreme. Pored toga, bavim se i komponovanjem svoje muzike koja zalazi u neke sasvim drugačije sfere u odnosu na ove po kojima me „većina zna“. Valjda će i to nekad zaživeti. Dobar deo mog vremena i godina je „potrošen“ na muziku i drago mi je što je tako.

Dejana, srpska metal publika dobro poznaje tvoj matični bend – Claymorean, koji smo do nedavno svi znali kao Claymore. Kako se tvoj sympho vokal uklopio u MR okruženje, jer MR ipak nije epic kao Claymorean?

Dejana Betsa Garčević: Pre nego što sam dobila priliku da se oprobam u Claymoreu bila sam pevač hard rock cover benda, gde me je Vlada čuo i pitao za saradnju i evo me i sad u Claymoreanu. Za MR pevam prateće vokale, pišem tekstove i smišljam melodije ako me pesma inspiriše na nešto, pa to iznesem Borisu i Vladi. Za sad je bilo uspeha. U Claymoreu sam prvo pevala operatic vokalom, koji nije moja tehnika, sa menjanjem imena u Claymorean (zbog postojanja mnogo bendova pod imenom Claymore) dobila sam priliku da pokažem ko sam kao pevač, videćemo da li će to naći put do srca ljubitelja ovog žanra.

Dejana Betsa Garčević

Kad možemo očekivati novi Claymorean i otkud ideja da se promeni ime?

DBG: Novi album Claymoreana polako dobija oblik, jer je ostalo da se snime još neki glavni i prateći vokali. Mislim da će biti sjajno!

Koliko sam mogao čuti, na novom albumu MR ima tvojih operatic višeglasja. Da li u nekim pesmama možemo očekivati i tvoj „prirodan“ glas, da tako kažem?

DBG: Da operatic je dobio svoju šansu u numeri „Tiamat“, u par navrata sam pevala falset harmonije, jer zvuče kao klavijature i u jednoj sam na momenat pustila glas, takođe prateći vokal! Ostalo zavisi od Borisa i Vlade!

Miloše, spomenuo si poprilično niske deonice, koje inače ne praktikuješ često, u previewu albuma se može čuti da u pojedinim delovima zvučiš kao Andrew Eldritch iz The Sisters of Mercy. Da li to znači da je MR za tebe (a i za ostale učesnike) otvorio nove horizonte, u pevačkom smislu, jer znam da si vrsni poznavalac i ljubitelj ogromnog dela muzičkog spektra?

MK: Hah, nisam sebe shvatio kao A. Eldritcha ali je svakako lep kompliment! Vidike uvek treba širiti i bez obzira što sam stvarno naslušan raznorazne muzike od 50-ih godina pa do današnjeg doba, uvek može izroniti nešto novo i zanimljivo što će uticati na stil izvođača.

Mila Vukelić

Mila, ti si učestvovala na oba MR albuma, na prvom albumu si pokazala veliku glasovnu raznolikost i talenat, snalaziš se u baladama, tišim deonicama, ali ti ne nedostaje ni energije i agresivnosti kad dođe to bržih i glasnijih pesama. Reci nam ukratko o tvom učešću na ovim albumima, i koji su tvoji vokalni uzori?

Mila Vukelić: Obožavam da radim s Vladom i Borisom zbog totalno opušene atmosfere na snimanjima i zbog toga što mi daju maksimalnu slobodu da smišljam i otpevam pevačke deonice kako ja mislim da bi trebalo da zazvuče u pesmi. Čim prvi put čujem pesmu imam već u glavi kako bi trebalo da izgleda finalni proizvod, a to je skoro uvek blisko sa onim što i Boris i Vlada zamisle pri kreiranju pesme. Što se tiče mojih uzora… ja, kao pevač, sam kombinacija svega i svačega. Široka je lepeza muzike koju slušam, od najtvrđeg do najmekšeg zvuka, volim svakakve emocije (bitno je da osetim iskrenost u njima). Tako i u pesmama MR-a težim da oslikam svoj doživljaj pesme; volim da se krećem od emocije do emocije. Uvek bih da se sledeća pesma po nečemu razlikuje od drugih, neki novi doživljaj da donese. U MR-u je stalna akcija, uvek se radi na novim pesmama i to bih istakla kao nešto što mi se posebno sviđa.

Miodraže, ti si jedan od prog metal izaslanika na ovom albumu. Podeli sa posetiocima SMP-a iskustva u smišljanju i snimanju albuma.

Miodrag Fodora: Sve je počelo uspostavljanjem kontakta Vlade Garčevića i mene, sada već mog kolege iz Claymoreana, negde početkom 2011. ili 2012. ako se dobro sećam… Obojica smo skontali da imamo slične muzičke ukuse, bavimo se muzikom, zašto onda ne bismo počeli i da sarađujemo. Mislim da tada još nije ni izašao Evolution I, a sve je počelo sa pesmom „Tiamat“, gde sam dobio poziv da gostujem u pesmi, što vokalno, što autorski. Nakon dve godine razrađivanja i ostvarivanja ideja za predstojeći album, Miloš i ja smo bili pozvani da snimimo nekoliko pesama, na moje veliko oduševljenje, jer mi je uvek bila želja da sarađujem s njim, pogotovo na ovakvom izdanju i u ovakvom projektu kao što je MR. Radio sam na vokalnom aranžmanu, pisanju nekoliko fraza u tekstu, snimio vokale… Boris je bio i više nego zadovoljan, na šta smo odlučili da saradnju nastavimo i u budućnosti, kako u MR-u, tako i u projektu u kom takođe pevam, Elswhere Shine, gde će Boris producirati naš predstojeći singl nazvan „Mater Morbi“.

Miodrag Fodora

Kao aktivni učesnik srpske metal muzičke scene, šta misliš o istoj, da li ima kvalitetnih bendova kod nas i da li ima publike da ih isprati?

MF: Mislim da imamo dosta kvalitetnih bendova koji zavređuju da budu promovisani i šire, što medijski, što koncertno. Među njima svakako ubrajam bendove kao što su Forever Storm, Sangre Eterna, Space Eater, Alitor, Burning Circle, A|Symmetry <hvala na komplimentima – prim.aut.>… Kvalitet je prisutan, ali uslovi za neki veći nivo promocije ne postoje. Što se publike tiče, zaista ne bih da komentarišem ništa, jer mi se desilo da se nekad zaista oduševim brojem ljudi na koncertnim dešavanjima, a nekad izuzetno razočaram. Iskreno se nadam da ćemo u nekoj ne tako dalekoj budućnosti dići scenu na neki veći nivo i „zagolicati“ publiku širom Evrope (za početak)…

Koji su tvoji motivi za bavljenje muzikom?

MF: Moji motivi za bavljenje muzikom? Ljudi. Da, koliko god to nekome smešno zvučalo, istina je. Albumi se snimaju da bi ih ljudi slušali, koncerti se organizuju da bi ljudi imali šta da čuju i vide. Neprocenjiv je osećaj videti gomilu ljudi na koncertu, koji pevaju tvoje pesme, razumeju poruku koju prenosiš pesmom… Sećam se utisaka benda Guardians of Time iz Norveške sa kojima smo imali čast da sviramo četiri svirke u Srbiji u poslednje dve godine, gde je publika pevala njihove pesme i bila oduševljena onim što su imali da pokažu, što je nadmašilo njihova očekivanja, jer ne nailaze na takvo nešto svaki dan. Kao i svaki muzičar, želim da što više ljudi čuje za bendove i projekte u kojima radim, želim da što više ljudi posećuje naše koncerte. Kao jednom pevaču i kompozitoru, meni to izuzetno prija i daje motivaciju da radim više i bolje, da ne posustajem nikada.

Milane, tvoj glas je uneo dozu gothica u celu priču. Reci nam nešto više o sebi, te kako si se uklopio u MR?

Milan Milošević: Pošto su pesme koje sam pevao na ovom albumu žanrovski drugačije od onoga sto inače radim, za mene je najzanimljiviji trenutak bio kako i da li ću se snaći u nečemu što mi nije preterano poznato. Svako od nas ima neki izgrađeni stil pevanja i na Borisu i Vladi je bio zadatak da “spakuju” sve to u nekakvu celinu. Za mene je u tome čitava draž ovog projekta, izlaženje iz okvira na koje si naviknut i eksperimentisanje.

S obzirom da se i sam baviš produkcijom i dizajnom zvuka, kako ti se sviđa ono što je uradio Boris? Da li bi nešto menjao u produkciji? Na albumu nema živog bubnja, šta misliš o tome?

MM: Što se produkcije samih pesama tiče, Boris i ja smo još na fakultetu stekli naviku da se savetujemo i pomažemo na tom polju, tako da znam koliko pažnje je posvećeno najsitnijim detaljima i sve što imam da kažem jeste – bravo Borise! To da li je bubanj „živ“ ili ne, ili kako su snimane gitare, da li je snimano na traku ili je sve rađeno digitalno, mislim da na kraju priče nije previše ni bitno, jer pesme zaista dobro zvuče. Na kraju krajeva, bitan je rezultat, zar ne?

Nataša, šta možemo očekivati od tebe na novom albumu MR? Koja je bila tvoja uloga i uopšte koliko ti je blizak zvuk MR, odnosno koji segment raznolikog MR opusa ti je najbliži?

Nataša Radičević: Pre svega, moram da kažem da mi je velika čast i zadovoljstvo što sam učestvovala u jednom ovakvom projektu. Izuzetno sam zahvalna Borisu i Vladimiru na ukazanom poverenju kada su me pozvali da učestvujem u stvaranju dve pesme na novom albumu MR-a. Kako imam potpuno drugačiju muzičku pozadinu, rad na ovim pesmama je bilo značajno iskustvo i pevački izazov za mene, pošto sam uplovila u meni nepoznate muzičke pravce.

Hvala svima!

Borise/Vlado, recite nam za kraj, gde će domaći slušaoci moći da dođu do novog albuma – hoće li to biti fizičko izdanje i/ili digitalno? Da li su u planu neke promotivne aktivnosti, spot, možda neka live promocija? Da li imate u planu da nastavite sa projektom i snimite i treći album?

VG: Pre nego što odgovorim na poslednje pitanje, a pretpostavljam da će i Borkela imati šta da kaže na tu temu, želim da se zahvalim još jednom svim ovim divnim ljudima koji su nesebično učestvovali u MR projektu i bez čijeg doprinosa i ogromnog talenta pesme ne bi zvučale ovako dobro. Što se tvog pitanja tiče, za sada je neizvesno kada i za koga će album biti objavljen i u kakvom formatu. Nažalost, umetnička forma muzike (ona koja se ne pravi zbog novca ili zato što aktuelni trendovi tako nalažu) sve teže pronalazi put do slušalaca. Paradoksalno je što u vreme brzog interneta i ogromne ponude, neka dobra muzička izdanja prolaze nezapaženo. Zašto je to tako, kada je internet jedno „demokratsko“ sredstvo, gde svako može da izabere ono što mu se dopada, bez serviranja i određivanja koji su svojstveni televizijskim i radijskim stanicama? Da li je napretkom tehnologije napredovao i ljudski um, kultura pojedinca, svest o razlici između kvaliteta i kvantiteta? Nad ovim pitanjima bi svako od nas trebalo da se zamisli, jer u njihovim odgovorima leže razlozi zbog kojih se muzička scena i industrija koja stoji iza nje nalaze u stanju autorske krize. Nespremnost i nesposobnost manjih i srednjih izdavača i medija da se uhvate u koštac sa prvoligašima u tom poslu je sve prisutnija. Tu je i faktor odsustva rizika, koji je bio glavna poluga za stvaranje muzičkih „zvezda“ u periodu od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka. Danas je malom broju muzičara na planeti dopušteno da pristojno žive od bavljenja ovim poslom, dok svi mi ostali moramo da se borimo za svakodnevni hleb radeći tzv. regularne poslove, što praktično spušta nivo kreativnog rada na hobi, i to veoma skup hobi. Ipak, kao i svemu za šta se vredi boriti, presuđuje ljubav – ljubav prema muzici i misao da će neka osoba koju nikada nismo upoznali preslušati neku našu pesmu i reći „ovo je dobro“. Mislim da je to razlog koji sve nas još uvek drži u ovim vodama, činjenica da svojim radom uspevamo da izazovemo emotivni doživljaj kod slušalaca.

BŠ: Ja bih jako voleo da to bude i fizičko i digitalno izdanje, a kada zavrzlame oko izdavanja budu gotove bićete o svemu obavešteni. Uskoro bi trebalo da krenemo sa snimanjem spota za „Neverending Love“, nakon toga, nadam se, biće snimljeni spotovi bar za „Never Make a Promise“ i „Another Side of Argument“. A što se tiče trećeg albuma već smo krenuli sa radom. Svaki čovek koji ima trunku kreativnosti u sebi ima potrebu da je ispolji, zbog toga mislim da nećemo skoro posustati sa MR. Koliko god muzika bila jednostavna po zakonima matematike i fizike ona je vrsta umetnosti koja najpre izazove emociju kod slušaoca, a pogotovo kod njenih stvaralaca i muzičara. To je još jedan razlog zbog koga uživam da radim sa ovolikim brojem fantastičnih pevača i drugih muzičara na MR-u, jer se kroz rad na muzici jako brzo upoznajemo i zbližavamo. Ja ću se svim ljudima koji su učestvovali na snimanju ovog albuma zahvaliti na snimanju sledećeg (tu podrazumevam i tebe Sale :)). Želeo bih takođe da se zahvalim SMP-u na velikoj podršci, ali i čitaocima koje će, nadam se, zaintrigirati ova naša priča. Možda se i među njima nađe naš budući gost!