Paimonia: Čovečanstvo je bolest!

Novosadski black-death metalci Paimonia nedavno su realizovali efektan debi album Disease Named Humanity, koji je, sasvim očekivano, naišao na pozitivne reakcije kod nas, ali i u inostranstvu.

– Verovatno su za to zaslužne i izdavačke kuće preko kojih je album i objavljen (Humanity’s Plague Productions/Exalted Woe Records), ali takođe ne bih da zanemarim i domaću publiku, bolje rečeno, određeni krug ljudi koji prate bend, što od samog početka, što od nedavno. Generalno gledano, poprilično sam zadovoljan celokupnim odzivom. Reakcije su manje-više pozitivne, a album trenutno broji oko 30 recenzija, kako stranih tako i domaćih, tako da sve teče u najboljem redu… zasad – kaže za SMP pevač i gitarista benda Bojan Vukoman.

• Pitanja: Nebojša Lakić
• Odgovori: Bojan Vukoman
• Web: Facebook
• Copyright: Srpski Metal Portal, 2014.

SMP: Koliko je bilo teško snimiti album poput vašeg debija, imajući u vidu da ste svaki segment, od svirke, preko produkcije, do dizajna omota i bukleta, izveli na veoma profesionalnom nivou?

Bojan: Samo snimanje nije bilo toliko teško koliko je bilo stresno, jer nikad nećes biti 100% siguran, barem u mom slučaju, da li će finalni produkt ispuniti sva tvoja očekivanja. Na svu sreću, snimanje i kompletne produkcijske radove za ovo izdanje je odradio N.P.V., ujedno i stalni član benda, koji je u potpunosti razumeo kakav tačno zvuk želim na albumu, tako da komotno mogu da kažem da je uradio odličan posao što se tiče toga. Za celokupan vizuelni aspekt izdanja bio je zadužen Mržnja, tvorac istoimenog black metal projekta, veliki profesionalac i jos veći čovek, koji je svojim specifičnim, ujedno i unikatnim stilom, doprineo da album, kako sa produkcijske tako i sa vizuelne strane, bude kvalitetno odradjen, da ilustracije sa omota i bookleta zaista imaju veze sa naslovom albuma i kompletnom tematikom, što je ujedno meni lično bilo i najbitnije. Trenutno ste u fazi promocije materijala.

Da li si zadovoljan količinom recenzija i intervjua koje dajete, i kako teku planovi oko koncertnog predstavljanja albuma?

– Upravo tako. Kao što rekoh maločas, poprilično sam zadovoljan kakvo je stanje u ovom trenutku što se tiče same promocije, album trenutno broji oko 30 recenzija, a urađeno je i par intervjua za strane webzinove. Što se tiče koncertne promocije albuma, ista će se održati 20. septembra u novosadskom omladinskom centru “CK13”, gde će pored nas nastupiti i indjijski thrash metal bend Alitor, kao i novosadski melodic death metal bend Frozen Moonlight. Trenutno, to je jedini live koncert koji je planiran.

Koliko vam u svemu tome pomaže izdavačka kuća? Kako je uopšte došlo do saradnje sa Humanity’s Plague Productions?

– Ako misliš na koncertnu promociju albuma, izdavači apsulutno nemaju nikakav doprinos tome, što meni lično ne predstavlja nikakav problem, već su uglavnom fokusirani na takozvanu „online“ promociju, s obzirom da svaki izdavač ima kontakte širom sveta. Što se tiče saradnje sa Humanity’s Plague Productionsom, u kontaktu sam sa R.A.F.-om, osnivacem HPP-a, od 2012. godine kada je izdat prvi material, EP Modern Way Of Distraction, a čovek je u startu bio zainteresovan da izda prvi full-length album, tako da smo se lako dogovorili oko svega. Glavna karakteristika HPP-a jeste da vodi totalno underground priču gde je najveći fokus na širenju materijala preko distribucije, a neka od najznačajnijih distributivnih mesta jesu izdavači poprilično poznati u (black metal) undergroundu, a to su Northern Heritage, Drakkar Productions, Moribund Records, Obscure Abhorrence Productions, Hass Weg Productions itd. Sve u svemu, zadovoljan sam kako su izdavači uradili svoj posao.

Pomenuli smo koncerte, ali ne i postavu u kojoj ćete nastupiti, s obzirom da ste na albumu veći deo posla izveli bubnjar N. P. V. i ti. Ko će vam se pridružiti na bini?

– Trenutno ne bih ništa da otkrivam što se tiče kompletne postave koja će uraditi ovaj zakazani koncert, ipak ću malo ljude koje interesuje bend držati u neizvesnosti, za sada naravno.

OK, pomenimo malo i tvoje side projekte. Ti si svojevremenio radio i sa sastavom Bane, koji, nakon što je lider tog benda Branislav Panić odselio u Kanadu, više ne deluje na ovim prostorima. Takođe si aktivan i u projektu Elsewhere Shine, a video sam te na bini i na Srpskom Metal Festivalu, sa bendom Zloslut. Kako stižeš sve to, i ostaje li vremena za neke druge životne obaveze?

– Sve je stvar dobre organizacije, kliše već svima poznat, ali zaista tako je. Elsewhere Shine ne nastupa uživo, tako da vremena za studijski rad uvek ima, Paimonia isto tako, ako izuzmemo ovaj jedan planirani koncert. Što se Zlosluta tiče, na stranu što smo Stefan i ja vrlo bliski prijatelji, to je bend koji pratim od samog početka i zadovoljstvo mi je da budem deo istog. Iako ne živimo svi u istim gradovima, sve dok postoji volja za radom, to će funkcionisati bez ikakvih poteškoća kao i do sad.

Kad već pomenusmo nesrećni Srpski Metal Festival (nikad bolji bendovi, nikad manje publike), kaži nam svoje viđenje istog…

– Organizacija festivala, kao i na skoro svakom koncertu koji Zlabog Promotions organizuje, je bila izvrsna, satnica se poštovala, nije bilo nikakvog kašnjenja koliko sam mogao da primetim. Zvuk u publici je bio sasvim dobar, a onaj na bini neću ni komentarisati. Jedina mana kompletnog festivala jeste nedovoljan broj publike, mada to je tako kod skoro svakog koncerta, nešto na šta niko od nas ne može da utiče.

Da li misliš da srpski metal tone sve dublje i dublje u neminovnu propast, ako posmatramo to iz ugla sve manjeg interesovanja domaće publike uprkos neospornom kvalitetu bendova, ili postoji neko svetlo na kraju tunela? Koliko uopšte pratiš domaću scenu, i da li bi izdvojio neke mlađe perspektivne bendove?

– Mislim da je taj brod već odavno potonuo, posmatrajući sa aspekta publike kao što si rekao, jer je ona glavni uzrok svega, a objektivno gledano, kvalitetnih bendova kod nas ima, veoma mali broj, ali opet, ima. Što se domaće scene tiče, pratim samo one bendove koji me interesuju, ponekad se pojavi nešto novo što mi posebno privuče pažnju, ali to se nažalost ne dešava često. Bez obzira što sam deo nekog od sledećih bendova, ali u perspektivne bih izdvojio Iskon, Shadowdream, Zloslut, Mržnju, Kolac, Alitor, Khargash, Kozeljnik, Ophidian Coil, The Stone…

Kakvo je stanje u Novom Sadu što se tiče koncerata, i generalno scene? Bendova ima, klupskih i festivalskih prostora takođe, a publika?

– Novi Sad je odavno mrtav što se publike za metal tiče, a poslednji koncerti, bolje reći festivali, koji su se održali su bili Thrash With Us Fest i Invasion From The East, na kojem je bilo dosta publike sa strane, a najmanje Novosađana. S druge strane, moram napomenuti da Novi Sad ima poprilično jaku hardcore/crust/punk scenu, skoro svaki koncert tog tipa, bez obzira da li se održao radnim danom ili vikendom, ima veliki broj posetilaca koji ujedno i podržavaju te bendove kupovinom, ne samo ulaznice za koncert, već i merchandisea bendova, tako da situacija nije baš toliko crna ako posmatramo generalno.