Beogradski black metal sastav The Stone nedavno je objavio deveti album Kosturnice za Immortal Frost Productions. Lider benda, gitarista i jedan od osnivača Kozeljnik ističe da je zadovoljan konačnim rezultatom, te da je aktuelno izdanje svojevrsna prekretnica za bend. Prema njegovim rečima, ovaj album će po mnogo čemu biti poseban u diskografiji The Stonea, što zbog svojih karakteristika, što zbog okolnosti koje su pratile rad na istom.

– Nama autorima je potrebno da prođe vreme pa da možemo objektivnije da vagamo i damo konačni sud o urađenom. Poučen sopstvenim iskustvom, za tako nešto nekada je potrebno i više godina, da ne kažem decenija. Radi se o ploči koja otvara neku novu dimenziju za bend, što već samo po sebi daje osećaj nadahnuća i ispunjava nas kreativnom energijom za dalje korake – rekao je Kozeljnik u ekskluzivnom intervjuu za naš portal.

SMP: Kosturnice će sasvim sigurno biti jedan od najbitnijih The Stone albuma, jer predstavlja prvo javljanje s novim čovekom na mestu vokala. Činjenica je da sve fanove zanima šta se desilo u prošlosti i zašto je došlo do prekida saradnje s Nefasom, pa ako možeš, reci nam svoje viđenje stvari s ove vremenske distance.

Kozeljnik: Prošlo je već više od tri godine od kako Nefas nije deo benda, pa samim tim osećam deplasirano potrebu da evociram razloge njegovog odlaska. Pretpostavljam da je u pitanju neka vrsta zasićenja ili tome slično, ali na kraju, svako ima svoje razloge zbog kojih se odluči na takav korak. Ono što jeste bitno istaći je njegov autentičan i snažan autorski doprinos bendu kroz tekstove koji su postali prepoznatljivi, pre svega na ovom našem ex-YU govornom području.

The Stone

Foto: Vladimir Milovanović

Glad je čovek koji je, kako sam to već rekao u svojoj recenziji, jedini logičan izbor za mesto novog vokala u The Stone s obzirom na celokupnu istoriju svih aktera i povezanost. Reci nam da li je uopšte bilo dileme u bendu oko ovoga i kako izgleda ova nova-stara saradnja sad?

– Nije bilo dileme oko izbora, jer se rešenje samo po sebi nametalo. Nema potrebe da pominjem koliko je Glad svojim prethodnim radom i energijom doprineo razvoju benda i uticao na njegov rad. Verovatno se zaboravlja vreme nakon izdavanja Zakon Velesa albuma kada se bend našao u ozbiljnim problemima, pre svega vezanim za postavu, a sve u predvečerje bitnih koncertnih planova koji su nas tada očekivali. Glad je ušavši u postavu vrlo brzo svojom posvećenošću i harizmom vratio bendu samopouzdanje i otvorio neke nove perspektive. Njegov drugi povratak u bend doživljavam kao prirodan nastavak upravo tog energetskog naboja koji je samo njemu svojstven i koji predstavlja neraskidiv deo, kako prošlosti, tako i budućnosti ovog benda.

Kosturnice donose još jednu svojevrsnu novinu u sam bend a to je zaokret tekstualne tematike na priče izvan tzv. socio tematike koje su bile prominentne na nekoliko pređašnjih izdanja. Reci nam koliko je to bio svestan i uopšte željen proces u samom bendu?

– Bilo je jasno da za ovaj album tematika tekstova dobija neko novo ruho koje će se u dobrom delu razlikovati od onoga što je bio slučaj na poslednja dva albuma, ali u isto vreme će to biti teme koje povezuju bend sa lirikom iz faze Magla, Umro, pa čak i Golet albuma. Sa druge strane, sam stil pisanja je diktirao promenu, pa je i bilo očekivano da ćemo ponuditi nešto novo, a opet prepoznatljivo za bend.

Foto: Igor Stanić

U vezi s mojim prethodnim pitanjem – The Stone je obeležio početak svoje karijere sa snažnim paganskim duhom. Postoji li mogućnost da se put benda vrati na sam početak u ovom smislu?

– Nije isključeno, obzirom da je prvo poglavlje koje se tematski oslanjalo na pagansko nasleđe zatvoreno albumom Zakon Velesa, svakako ostavljamo mogućnost da se na nekom narednom izdanju nastavi u tom pravcu. Zapravo, bend nikada nije zatvorio vrata tim temama, već je završetkom prve faze otpočeo neku drugu, a kasnije treću, i nije nemoguće da se opet susretnemo sa slovenskom mitologijom kao jednom od inspiracija. Naravno, ne govorim o restauraciji starih ideja ili povampirenju oprobanog koncepta, već o nekom novom pristupu koji bi eventualno usledio.

Poslednje dve pesme na albumu, po meni, čine tematski jednu celinu, mada i ceo album nosi neku auru prihvatanja smrti i druge strane kao paradigme. Da li po tebi Kosturnice mogu da se posmatraju kao svojevrsno konceptualno delo?

– Da, pomenute pesme predstavljaju deo iste konceptualne celine posmatrane iz dve različite perspektive, a bave se fenomenom smrti čija snaga razoružava čoveka svih duhovnih, mentalnih i moralnih prefiksa. Tekstualno, album nije zamišljen da prati formu koncepta iako se pomenuti fenomen smrti snažno provlači kroz sve pesme, ostavljajući utisak jedinstvene celine, ali u isto vreme daje prostor slušaocu da slobodno tumači i doživi onako kako želi i oseća. Smatram da je upravo ta širina i sloboda tumačenja tekstova veoma bitna karakteristika albuma, jer oslobađa slušaoca osećaja hermetičnosti, a u isto vreme drži jedinstven i prepoznatljiv ekspresivni kurs benda.

Foto: Igor Stanić

Što se tiče samog muzičkog izraza, The Stone je bend koji je dostigao svoj autohtoni izraz jako rano u karijeri, a opet snažno utemeljen u tradiciji ekstremnog metala. Na koji način misliš da si uspeo to da dostigneš (kao autor muzike benda) i šta uopšte misliš o debati originalnost / kvalitet u metalu?

– Iskren da budem, originalnost po svaku cenu nije bila kategorija kojom se bend vodio, jer impulsi uticaja koji su prisutni u nama, pre svega kao fanovima i ljubiteljima ove muzike su neizostavni deo inspiracije nas kao autora, potpomognuti kreativnim iskustvom koje se vremenom nameće i ostavlja trag na zvuk kojim se bend predstavlja publici. Nije zahvalno govoriti iz pozicije autora i debatovati sopstveni stil, ali kada o istom čuješ potvrdu od strane ljudi koji slušaju i prate bend onda to definitivno nešto znači i imponuje nam. Lično, ne zazirem od muzike koja zvučno i stilski podseća na nešto što sam već imao prilike da čujem. Ne lišavam sebe prilike da uživam u nečemu što mi se dopada. Na kraju, bitan je kompletan utisak koji bend ostavlja na slušaoca.

Šta nakon pandemije?

Svedoci smo velikih promena na globalnom planu koje je donela pandemija koronavirusa. Kako ti vidiš dešavanja u bližoj budućnosti i kako će se to odraziti na samu metal scenu?

– Nema sumnje da je pandemija ozbiljno uzdrmala scenu i da bez koncertnih aktivnosti i svega što ide uz to nema govora o nekoj budućnosti. Činjenica je da se u proteklih godinu i po dana muzički život odvijao strogo na internetu i da toga nije bilo sumnjam da bi mnogi opstali. Videćemo da li će se sve vratiti na nivo od pre pandemije jer jedino tako možemo nečemu da se nadamo. Teško da “nove realnosti” mogu biti deo dobro poznate koncertne rutine, publika, bend, bina i udri. Bilo kakva ograničenja u vidu broja ljudi, nošenja maski i tome slično nema neku perspektivu kada je sviranje uživo pred publikom u pitanju. Jasno je svima da neka međurešenja ne piju vodu na duže staze.

Kosturnice i muzički i tekstualno, kako smo već apostrofirali, postoje u svojoj posebnoj dimenziji. Primera radi, sami tekstovi nisu toliko napadački nastrojeni, već pričaju svoju priču sa jasnim zauzimanjem stava a i muzika uprkos uzimanju savremenih elemenata ostaje poseban odraz stvoritelja. Misliš li da je to ideal jednog ekstremnog benda, biti stranac iz sveta i vrhovni vođa u svojoj posebnoj sferi i koliko je teško doći do toga?

– Svakako nije lako prevaliti toliki put i doći u poziciju da ono što radiš ljudi prepoznaju kao autentični umetnički izraz i nešto po čemu si prepoznatljiv. Nisam siguran da je to ideal kojem isključivo treba težiti tokom karijere jednog benda jer je to osobina koja dolazi sa iskustvom i kojoj je potrebno vremena da nađe pravi put do autora. Sa druge strane, The Stone je bend koji je od početka bio usmeren na samotnjački život, što zbog okruženja u kome je nastao, što zbog prilika koje su pratile život ovog podneblja, pa samim tim i nije pripadao krugu pojedinaca i bendova koji su kroz vreme obitavali kao pripadnici raznih grupacija i pokreta koji su bili karakteristični za ovu stilsku odrednicu. Mislim da je takav usamljenički pristup u određenoj meri definisao naš stav prema umetničkom izrazu i usmerio bend u pravcu kome i danas pripadamo.

Treba napomenuti da je bubnjeve po drugi put na The Stone albumu odsvirao Honza Kapák, koji je bio zadužen i za produkcijski rad. Više je nego jasno da je The Stone mogao naći sve ove usluge i u Srbiji pa nam reci zašto ste se opet rešili za saradnju s njim. Povlačeći ovde paralelu s ulaskom Glada u bend, da li misliš da Honza kao Čeh nosi sličan senzibilitet istočnoevropske tame koja neumitno provejava bendovima iz tog podneblja?

– Ne bih puno pogrešio kada bih rekao da se The Stone već sada može smatrati za pola srpski, a pola češki bend, jer u proteklih desetak i više godina Honza Kapak je integralni deo benda u svakom smislu te reči, počev od kreativnog dela na koji on ima ogroman uticaj kao beskrajno talentovani muzičar i umetnik, pa do izvođačkog i produkcijskog udela o kome ne treba trošiti reči i koji je već nadaleko poznat i priznat u svim krugovima ove scene. Potpuno se slažem da upravo njegova energija i harizma doprinose osećaju pomenutog istočnoevrposkog stila koji često odiše mračnim tonovima i odlično interaktuje sa našim južnoslovenskim senzibilitetom.

Možda malo nesvojstveno, ali The Stone se takođe rešio da po prvi put snimi video za naslovnu pesmu sa albuma. Reci nam kako je protekla saradnja s našim Igorom Stanićem i kakav je tvoj doživljaj samog spota?

– Da, u neku ruku moglo bi se reći nekarakteristično za bend, ali to je nešto o čemu smo sve češće razgovarali i želeli da uradimo nakon svih ovih godina ali nam jednostavno nije polazilo za rukom. Momenat kada nam se ukrštaju kreativni putevi sa Igorom Stanićem definitivno je značio da će pre ili kasnije doći do realizacije prvog profesionalnog video zapisa za The Stone. Igor je veliki kreativac i sjajan profesionalac i neko ko je odmah prepoznao srž onoga što je bendu potrebno da bi došao do suštine koja je zadata kao inicijalna ideja. U potpunosti je odgovorio zadatku, a to svakako nije bilo lako jer smo insistirali da vizuelni doživljaj prati atmosferu pesme čiji tekst korespondira sa određenim vizijama za koje je trebalo naći pravi estetski odgovor. Smatram da se u tome itekako uspelo i da video odiše pravom energijom koja bend predstavlja na jedan dostojanstven način.

The Stone je rešio da napusti sopstvenu etiketu Mizantropeon Records i potpiše za belgijski Immortal Frost. Da li je rad na svojoj izdavačkoj kući uzimao previše sredstava svake vrste, i koliko misliš da izdavač danas ima smisla u eri interneta?

– Nakon dva izdanja nije bilo realno za očekivati da će The Stone objaviti sledeći album za Mizantropeon Records, pa je izbor pao na Immortal Frost Productions sa kojima smo već neko vreme bili u kontaktu i koji su svojim potencijalom i izdavačkim kapacitetima delovali kao dobar izbor za bend. Za sada smo zadovoljni saradnjom pa se nadamo da ćemo u buduće istu podići i na viši nivo. Da budem iskren, nikada nije bio lak zadatak opstati kao izdavač bez obzira na okruženje, prisustvo interneta ili nečeg trećeg. Svedocimo smo opstajanja i gašenja mnogih izdavača od kojih su neki bili veoma uspešni pa opet zatvorili svoja vrata, neki doživeli opšti fijasko, a neki se uvek dočekaju na noge. Bez obzira na sve okolnosti izdavači će uvek imati svoje mesto u ovoj priči i nikako ih ne treba smatrati nepotrebnim.

S tim u vezi, pored nezaobilaznog vinila CD dolazi standardnoj jewel i digipack varijanti – sa dva različita omota. S ovim je jasno da The Stone i dalje drži do fizičkog izdanja kao epitoma metal duha pa bih te zamolio da podeliš svoje viđenje takvog vida slušanja muzike nasuprot danas popularnim streaming servisima?

– Kao neko ko veoma retko sluša muziku putem internet platformi možda i nisam najpozvaniji da dajem sud o tim servisima, ali je moj utisak da se takav način konzumiranja muzike teško može porediti sa onim dobro poznatim uz vinil, kasetu ili kompakt disk, gde slušalac ima priliku da u direktnoj interakciji sa fonogramom uđe u srž muzičkog dela i doživi umetnost na najneposredniji mogući način. Nažalost svedoci smo da se u današnje vreme muzici uglavnom prilazi kao instant formi gde ljudi često upadaju u zamku da ako su nešto poslušali na internetu automatski ih kvalifikuje kao vrsne poznavaoce štiva pa se često istrčavaju u razrnorazne komentare i prepiske po društvenim mrežama koji se obično završe kao dečija svađa oko toga čija je igračka lepša i bolja. Tužno je videti da se na društvenim mrežama muzika neretko tretira kao povod za lečenje frustracija kojekakvih likova koji svojim krajnje neprimerenim pristupom devalviraju prednosti koje digitalne mreže imaju. U svakom slučaju ne smatram štetnim prisustvo muzike na društvenim mrežama sve dok je ona tu kao inicijacija nečeg što tek treba da usledi dok se ista sluša sa ploča, kaseta, kompakt diska ili se prisustvuje koncertu uživo.

The Stone

Foto: Vladimir Milovanović

The Stone je tokom istorije imao dosta posebnih split i 7’’ izdanja. Da li se možda planira nešto novo na tom planu sad kada je više vremena silom prilika za rad na muzici?

– Da, uglavnom sedmoinčna singl izdanja, meni veoma draga u našoj diskografiji. Osim toga što predstavljaju bend u drugačijem svetlu nego na albumima, sedmoinčni vinili shodno svojoj estetskoj formi i minutaži odišu “underground” šarmom koji često asocira na neku bočicu otrova sa malo sadržaja veoma letalnog po konzumenta. Svakako planiramo neko slično izdanje u budućnosti, jer kad se pogleda u nazad, to nam dođe kao neko nepisano pravilo da pred sledeći album objavimo singl, ali za sada je ipak rano da o tome konkretnije govorimo.

Bez želje za nekakvim ulagivanjem, očigledno je da si ti glavni nosilac The Stone priče svih ovih godina. Šta je ono što te tera da ideš dalje i koliko još vidiš mogućnosti za napredak i dalji put samog benda?

– Nakon svih godina jedini pravi odgovor koji mogu da ti dam na to pitanje šta me tera da idem dalje je život posvećen muzici i takvom načinu života, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazim, a koje nekad idu na ruku ali opet češće teže kontra smeru. Mogu još da dodam da nikada nisam bio spreman na kompromise koji podrazumevaju odricanje od muzike kao umetničke i duhovne vrednosti koju živim i osećam skoro pa čitav život.

Kozeljnik The Stone

Foto: Vladimir Milovanović

Takođe je poznato da pored The Stone ti radiš u još nekoliko bendova / projekata. Kakvo je stanje na ovom polju, hoćemo li dobiti još nešto novo iz tvoje kuhinje u bližoj budućnosti?

– Završen je Murder album, tačnije ostalo je još da se usnime vokali što planiramo tokom predstojećeg leta da kompletiramo, pa se nadam da će izdanje uslediti krajem ove ili tokom prve polovine iduće godine. Takođe, Oculus ima spremljen drugi album. U planu je i rad na novom Kozeljnik albumu, ali to je tek u početnoj fazi pa je još rano detaljnije govoriti o tome. Nadam se da će i Ophidian Coil da krene u realizaciju debi albuma, tako da predstoji veoma aktivan period što se tiče studijskog rada.

Poznat si kao veliki kolekcionar fizičkih izdanja. Reci mi kako se uopšte boriš sa narastajućim blagom za koga već odavno nema mesta fizički u ličnom prostoru (pričam iz svoje perspektive) i za koja izdanja bi rekao da su ti najveći biseri kolekcije? Možeš li da izdvojiš neke albume koji su po tebi potcenjena imena metal scene?

– Sve je teže i teže organizovati prostor za kolekciju, ali uspevam nekako. Ne spadam u one kolekcionare koji horduju sve po svaku cenu tako da mi je lakše da iskalkulišem sa manjkom prostora ali kako vreme odmiče sigurno postaje tesno. Iskreno, teško mi je da izdvojim nešto kao biser kolekcije, a da se ne ogrešim o neki drugi naslov, tako da ćemo to ostaviti za neku drugu priliku.

Hvala ti na izdvojenom vremenu, ovom razgovoru i vrhunskom metalu koji nam već decenijama pružaš. Kao i uvek bilo je ogromno zadovoljstvo popričati s tobom! Poslednje reči su tvoje…

– Hvala tebi i SMP porodici na iskrenoj i kontinuiranoj podršci sve ove godine. Nadam se da ćemo uskoro moći i nesmetano da se vratimo koncertnim aktivnostima što je verovatno svima nama koji volimo ovu muziku nešto što željno i sa nestrpljenjem isčekujemo.

Komentari