Marko Miranović (Numenor): Draconian Age je ispunjenje svih mojih snova! SMP 03/03/2021 Intervjui, Izdvojeno Kada mi je Bob Živković, čije ilustracije su svojevremeno krasile srpsku ediciju Gospodara prstenova, prvi put dao prava da iskorisim njegov rad za drugo izdanje Chronicles From the Realms Beyond albuma, istog trenutka sam poželeo da umrem od sreće. Upravo tu knjigu sam čitao kao dete, a sad se to umetničko delo našlo na koricama mog diska! Onda su na red došle i korice druge knjige za novi album, a da stvar bude još luđa, tu se sad i Hansi pojavljuje koji peva za mene. Znači, krug se kompletno zatvorio. Svi heroji mog života i detinjstva su se našli na jednom mestu. Najiskrenije, ja posle ovog albuma mogu i da umrem, stvarno mi je svejedno! Ovako za SMP priču počinje Marko Miranović, pevač i vođa epic power/melodic black metal sastava Numenor, čiji će album Draconian Age biti objavljen 5. marta za italijanski Elevate Records (recenziju našeg Save Karadžića pročitajte ovde). Miranović ne skriva uzbuđenje zbog pozitivnog razvoja situacije kako za bend, tako i za njega lično, te u ekskluzivnom intervjuu za naš portal otkriva sve detalje o predstojećem albumu i brojnim drugim aktivnostima u koje je uključen. Pitanja: Nebojša Lakić Odgovori: Marko Miranović Web: Facebook Copyright: SMP, 2021. SMP: Pozdrav Marko! Kaži mi za početak, kako se živi ovih dana, i kako se nosiš sa pandemijom i nedaćama koje su nas zadesile? Marko Miranović: Pozdrav Laki, baš mi je drago što radimo ovaj intervju nakon toliko godina druženja i prijateljstva! Da budem iskren, nama je ova situacija slučajno išla na ruku. Teško da bismo do ovde stigli i sa pisanjem knjige i biografije za Blind Guardian da nije bilo lockdowna u Nemačkoj. Takođe, ne verujem da bi Hansi (Kursch, pevač Blind Guardiana – prim. aut.) stigao da snimi i pesmu i spot za Numenor da situacija nije kakva jeste. Pored toga, stupio sam u kontakt sa još nekoliko pevača takođe iz poznatijih bendova, pa je moguće da se saradnja i sa njima ostvari, jer mi već radimo na novom albumu. U aprilu, za vreme onog prvog talasa, Hansi i ja smo uradili priču o Imaginations From the Other Side albumu, a u decembru se to live izdanje pojavilo na disku i ploči, tako da je to bila moja prva priča koja je izašla za neko izdanje Blind Guardiana. I sve se to dogodilo za vreme korone. Zanimljivo, i Metal Sound je u ovom periodu doživeo ekspanziju, jer su nam odjednom postali dostupni bendovi do kojih je pre bilo teško doći, ili recimo sad mogu da bez problema uradim studio report o novom albumu Blind Guardiana koji je zabaležio više od 10.000 pregleda. Ti si poznat kao redovan posetilac svih najvećih evropskih metal festivala, a evo skoro je godina dana od kako je sve potpuno stalo… – Nažalost, imao sam porodičnu nesreću prošlog leta, majka mi je prvo bila bolesna, pa preminula, tako da ionako ne bih putovao po festivalima, i još uvek se od svega toga oporavljam. Pričao sam baš sa Hansijem i ostalim prijateljima iz Nemačke – izgleda da ni ove godine nema ništa od festivala. Možda tek pojedinačni koncerti krenu od oktobra ili novembra. Sa druge strane, boravak kod kuće omogućio je više vremena za slušanje muzike i otkrivanje novih bendova. Šta slušaš ovih dana, imaš li neku preporuku za naše čitaoce? – Iskreno, najviše Blind Guardian, jer trenutno radim na već pomenutoj biografiji i knjizi. Kada obrađujem neki album želim da se prisetim svega, a neke albume nisam najbolje ni ispratio u vreme kad su izašli, kao što je to, recimo, bio slučaj sa A Twist in the Myth. Taj album sam tek sad preslušao kako treba, odnosno kad sam radio priču za njega. Trenutno slušam At the Edge of Time, jer upravo obrađujemo taj album i priču vezanu za njega. Pored Guardiana, bend na koji sam u proteklih nekoliko godina baš obratio pažnju i koji mi je odlično legao jeste švedski sastav Tribulation. Pre nego što pređemo na pitanja vezana za aktuelno izdanje, da li bi za naše čitaoce pojasnio par detalja oko gramatičkih zavrzlama koje vas prate od najranijih dana. Pre svega – Numenor ili Númenor? (smeh) U samom logotipu benda, crtica iznad „u“ ne postoji, dok je po raznim sajtovima, a i na vašim stranicama nekad tu, a nekad ne. Koliko su vam bitne te stvari, da naziv benda i pesama navodite gramatički precizno? Númenor, Fëanor… – Pa, Númenor i Fëanor je najtačnije (čak je Numenore najpravilnije), ali niko na to baš i ne obraća pažnju. Iskreno, u logu je nekako rogobatno stajalo, pa smo izbacili tu kvačicu. Verujem da niko neće zameriti da li je ta kvačica nekad tu ili nije, jer svi znaju o čemu i o kome je reč. Numenor je skoro ekskluzivno posvećen obrađivanju tema iz Tolkinovog univerzuma, što se posebno primeti na novijim izdanjima. Poznato je i da si ti veliki fan lika i dela Tolkina, kao i epske fantastike generalno. Kada si se prvi put susreo sa Tolkinovim radovima, i koja knjiga ti je omiljena? – To je jako duga priča sad već stara 30 godina. Bio sam dete kada sam prvi put od brata od ujaka čuo za Tolkina i njegov svet. Postao sam opsednut idejom da živim zauvek (zašto, stvarno ne znam, jer sam bio tek dete), ali strašno mi se svidela ideja da vilenjaci žive zauvek, ne umiru i ne stare. To se sve događalo u periodu pre interesovanja za muziku, mislim da nisam imao više od 10 godina. Prve dve knjige Gospodara prstenova su mi nekako najbolje legle, pa i Hobit, tada se štrajkovalo u školi, pa sam imao vremena gotovo sve da pročitam, naravno uz muziku Blind Guardiana koja je sve to propratila. Treća knjiga je isto odlična, ali mi nije ostala u lepom sećanju, jer sam morao da učim, pa nisam imao vremena da je čitam svaki dan. Samo da dodam da nije sve oko Numenora vezano za Tolkina, ima dosta pesama iz sveta Murkoka i nekih pesama koje su inspirisane Dungeons and Dragons igrom, dok su neke pesme, poput recimo „Hall of the Mountain King“, generalno bazirane na mojoj viziji nekog drugog sveta. U pitanju je čist eskapizam, kao i kod Tolkina, jer nikako ne mogu da se snađem u ovom svetu, niti u ovom životu, i sve što radim je totalno bekstvo ili izbegavanje realnosti. S tim u vezi, kako ste rešili sve to sa pravne strane oko naziva benda i tema koje obrađujete – za korišćenje zaštićenih Tolkinovih pojmova trebala bi i zvanična dozvola za upotrebu, ispravi me ako grešim? – Isto kao i Blind Guardian, nikako. Zapravo, nešto mi je Hansi jednom spomenuo, ali ne sećam se tačno šta je hteo da mi kaže oko te teme. U stvari, ne znam da li to porodicu Tolkin uopšte i zanima s obzirom da je u pitanju za njih malo tržište, a sad kada je preminuo Kristofer Tolkin, ostatak porodice je mnogo labaviji po tom pitanju. Kristofer je tu bio najproblematičniji, kako zbog novca, jer su velike pare bile na kraju u pitanju, tako i iz razloga što mu se nisu svideli filmovi. On je bio protiv snimanja Hobita, to nije bila nikakva tajna. OK, novi album Draconian Age uskoro bi i zvanično trebao da se pojavi u prodaji preko Elevate Records. Kako je došlo do saradnje sa tim izdavačem? – Srđan je već sarađivao oko Alogije sa Pinom i Elevate Recordsom, i baš to veče kad je izašao spot sa Hansijem, bukvalno u sat vremena sam sve dogovorio sa Pinom, vlasnikom te izdavačke kuće. I mogu reći samo reči hvale. Zaista smo po prvi put imali pravu i punu promociju. Vesti o spotu sa Hansijem, singlu, pa zatim i albumu našle su se na stotinama web stranica. Na nekim portalima stajala je moja slika odmah pored slike Marilyn Mansona (neki skandal je valjda ispao sa njim, nisam baš ispratio detalje) što nas je strašno zabavljalo, ali zapravo to je bio učinak prve prave promocije. U isto vreme, za Elevate je izašao i album benda Embrace of Souls, to je solo projekat pevača Rhapsody of Fire, tako da smo u zaista super društvu. (smeh) Reakcije na društvenim mrežama na dva do sada objavljena singla su, koliko mogu da primetim, veoma pozitivne… – U stvari, to je jedan singl (ali, pravi singl sa više pesama) Make the Stand, na kome su se našle četiri pesme, naslovna i još tri. To je prvi put da smo imali pravi singl i to je ideja našeg novog izdavača. Super je sve prošlo, ali to je naravno zbog Hansija. Slušanost na Spotifyu nam je skočila za najmanje 10 puta, a pesma se pojavila na četiri glavna YouTube kanala za ovu našu priču. Bukvalno se stalno vrti na Radio Wackenu, što po emisijama, što ovako preko dana, a čak smo čuli da su je emitovali nekoliko puta i na regularnim radio stanicama po Nemačkoj, tako da je priča zaista zanimljiva. Voleo bih da nastupimo u Beogradu S obzirom na pandemiju i nedostatak koncerata, promocije novih izdanja poprilično su otežane za bendove kojima su turneje glavni izvor prihoda. Vi, sa druge strane, ne nastupate uživo, iako je bilo reči o tome u proteklom periodu. Da li je tako nešto moguće u budućnosti, nakon što savladamo koronu, i koliko si zagrejan za te stvari – nastupi uživo, turneje…? – Šta sam sve čuo od raznih muzičara popularnih bendova u poslednje vreme, samo me je još više odbilo od cele priče sa koncertima ili turnejama. Ti ljudi su bukvalno ostajali gladni na turneji, a to su sve velika imena. Priče nisu ni malo prijatne. Kad smo krenuli, nismo ni planirali da sviramo uživo, već samo da izdamo disk ili dva, da bi nešto ostalo iza nas. Ja iskreno nikada nisam očekivao ovoliki uspeh i da se muzika koju pravim toliko sluša, bukvalno u svim delovima sveta. Voleo bih, naravno, da odsviramo neki koncert pogotovo ovde u Beogradu, jer vidim da su naši ljudi počeli da slušaju i prate bend i generalno su jako ponosni što dolazimo iz Srbije. Mislim da bi bilo baš super kad bismo doveli i nekog od tih poznatijih pevača da nastupe sa nama, pa i Hansija. Bila bi ludnica. Ali, naravno, sve je to na nivou koji trenutno nije realan. Kada smo kod promocije, u pomoć vam je „priskočio“ i veliki Blind Guardian, koji je podelio na svojoj stranici spot za prvi singl sa albuma „Make the Stand“, u kojem ti se, kao što smo već pomenuli, za mikrofonom pridružio pevač pomenutog benda, legendarni Hansi Kursch. Kako je došlo do te saradnje? Znam da se vas dvojica poznajete od ranije i da je ovo svakako logičan razvoj događaja. (smeh) – Pa da, mi se jako dugo poznajemo, baš smo se prisećali toga. Sećam se čim smo se upoznali, odmah smo krenuli da pričamo o nekim drugim temama nevezano za muziku i da se družimo. Tu je bio ceo bend, ali on i Markus su se nekako izdvojili, Andre je bio po strani, i tako je ostalo do kraja. Znam samo da sam mu od početka bio interesantan, jer sam imao neki svojstven pogled na epsku fantastiku i svet. I tako smo se s vremena na vreme nalazili na raznim koncertima i festivalima uglavnom po Nemačkoj, ali to nije bio intenzivan kontakt iako se on mene uvek odlično sećao. I onda je krenula ta priča o knjizi i mom učešću u pisanju iste, tako da smo poslednje dve godine stalno u kontaktu. Sad je to već ludnica, na svakih par dana se čujemo, svaki dan dopisujemo, pričamo o privatnim stvarima, on me je prošle godine pozvao i kod njega da posetim studio i tu smo počeli da radimo na zajedničkoj pesmi. Mi na „Make the Stand“ gledamo kao na zajedničku pesmu, a ne kao na gostovanje. Ove godine bi trebalo da odem i na duže kod njega u Krefeld. Ludnica i dalje traje od kako je on to podelio na Blind Guardian Facebook stranici. Od kad se ta pesma pojavila sa njim pre dva meseca, na desetine hiljada ljudi je saznalo za Numenor i taj trend će se samo nastaviti. Saradnja sa Hansijem nastaviće se i kroz biografiju Blind Guardiana koju pripremaš. Reci nam nešto više o tome… – Čudna je to priča, iskreno. Ja sam prvo nešto video na Nuclear Blast sajtu, kao neku video priču o istoriji Blind Guardiana, to su radili novinari iz nemačkog Metal Hammera i Rock Harda. Mislim da su ti ljudi kad sam se ja pojavio ispali iz priče. Samo par meseci kasnije kontaktirao me je stanoviti Mark Frostenas iz Švedske, i rekao da su mu prijatelji iz Norveške i Švedske preporučili Numenor, te da on dolazi u Beograd i da želi da se upozna sa mnom. Kasnije mi je objasnio da radi na knjizi o Blind Guardianu već neko vreme i da su mu se svideli moji intervjui sa njima, pogotovo sa Hansijem, da mu se svidela naša obrada „Valhalle“, i tu se rodila ideja da se ja fokusiram u knjizi baš na Hansija, posebno zato što sam dosta upoznat sa knjigama i epskom fantastikom generalno. Kao što sam već spomenuo, moje prvo učešće i priču o istoriji Blind Guardiana možete naći u Imaginations live izdanju koje se pojavilo u decembru i to je zapravo odlična najava knjige. Moram da priznam da sam stvarno bio ponosan kad su mi stigle ploča i CD i kad sam čitao svoju priču i našao posebnu zahvalnicu koju su mi uputili, i to na više mesta. Glavni uzor: Marko (desno) sa Hansijem Muzički, album se kreće kroz pravce u kojima se Numenor najbolje „snalazi“, odnosno tu su i dalje power metal, epic metal, melodični black metal… Kako bi ocenio aktuelni album u poređenju sa prethodnim izdanjima? – Mi smo ovaj album uradili na osnovu iskustva, tačno smo znali šta radimo od početka, što pre nije bio slučaj. Prve dve pesme koje smo snimili su bile doslovni nastavak trećeg albuma, a tek kasnije smo počeli da dodajemo nove detalje. Meni su omiljene pesme sa ovog albuma „Where the Battle Rages On“ i „Hall of the Mountain King“, tekstualno i muzički. Naravno, „Make the Stand“ je ubedljivo najveći hit zbog Hansija i ta pesma će prodati CD i ploču, mada nam je ovo generalno najkompletniji album. Da, iako zvuči neverovatno, mi se odlično snalazimo u kombinovanju tradicionalnog heavy metala, power metala i skandinavskih uticaja iz devedesetih (Arcturus, Covenant). Ali, generalno, Numenor zapravo zvuči dosta tradicionalno. Da li će album biti nabavljiv u Srbiji, ili je adresa za nabavku istog direktno Elevate Records? – Da, čim stignu, preko mene će ljudi moći da dođu do CD-a, a kasnije i do ploče. Očekujem da će album stići za dve do tri nedelje, najkasnije do kraja marta. Dosta ljudi je već unapred naručilo i rezervisalo diskove i ploče. Čuo sam da se već planira doštampavanje diskova. Mnogo distributerskih kuća je otkupilo diskove unapred. Kakvi su dalji planovi što se Numenora tiče, ali i tebe lično? Blind Guardian biografija, možda novi Festival epske fantastike? – Pa, sad će sve biti podređeno promociji novog Numenor albuma, pa onda slanju diskova kad stignu, majica, zatim ploča. Bukvalno svaki dan se dogodi nešto veliko što moram da uradim oko benda. Osim toga, mi već radimo na novom albumu, što je prvi put da nam se desilo, jer želimo da iskoristimo ovu situaciju kada je interesovanje za bendom poraslo. Već su najavljena još neka velika gostovanja, ali o tome ćemo kad se ostvari, jer je uvek nezahvalno govoriti o takvim stvarima unapred. Generalno, ideja nam je da se možda napravi neka mini fantasy metal opera, jer se dogovaram upravo sa 3-4 pevača poznatijih bendova i sigurno će se nešto od toga ostvariti. Pored toga, ove godine će se pojaviti i reizdanje prvog albuma Colossal Darkness koji je odavno rasprodat. Taj album je vremenom postao kultan i mnogima je on favorit iz naše diskografije. Već smo uradili i nove korice, tu će biti i jako lepo urađen buklet, plus bonus pesme, obrade Iron Maidena i Summoninga. Uporedo sa tim, nastavljam da radim na već pomenutoj Blind Guardian biografiji. Ta knjiga neće biti objavljena pre leta ili jeseni 2022. jer je stvarno mnogo detalja i informacija koje treba da se obrade. U svakom slučaju, krajem sledeće godine stiže i reizdanje Somewhere Far Beyond albuma za koji sam već napisao priču, tako da sam uradio materijala za BG do kraja života, što bi se reklo. Što se tiče Festivala epske fantastike, mislim da smo još uvek daleko od toga, situacija je još uvek nejasna i komplikovana. Ništa pre jeseni ja ovde ne vidim, čak ni zime. Na kraju, da se dotaknemo malo i domaće scene. Nedavno smo u privatnom razgovoru komentarisali kako nas je sve manje aktivnih u metalu i na sceni iz naše generacije. Kako bi ocenio stanje na srpskoj metal sceni danas, u poređenju sa dvehiljaditim (KST, gomila fanzina, časopisa, brojna publika koja je podržavala domaće bendove), i imaš li nekog favorita, album ili bend koji ti se posebno svideo od uslovno rečeno mlađe generacije? – Nisam upoznat sa mnogim bendovima sa naše scene danas. Pre 20 godina sam se više družio i kretao među ljudima, naravno što se tiče metala, u stvari tad smo se svi družili i sve je nekako bilo super i sanjali smo iste snove. Mislim da se to vreme od pre 15-20 godina nažalost više nikad neće ponoviti, jer je tad iz nekog razloga metal ovde bio u ekspanziji, bilo je toliko ljudi, pozitivna atmosfera, toliko bendova od kojih su nažalost mnogi ostavili samo po jedan album. Bendovi i ljudi su se neverovatno cimali, imali probe, jedva skupili novac za jedan album. Ja sam tad imao fanzin Hornburg i maštao o bendu. U stvari, ja sam sa Numenorom tehnički tačno 10 godina zakasnio u odnosu na sve vas. Nažalost, iz tog perioda ostalo je samo nekoliko nas starijih. Mnogi su totalno napustili muziku, mada se viđam i srećem povremeno sa njima po gradu, pa se prisetimo mladosti. Družim se dosta sa Vladom iz Claymoreana i mislim da oni jako dobro stoje kao bend, sasvim solidno u inostranstvu. Forlorn Wisp mi je ostao u jako lepom sećanju, ali i ta priča je stara već više od 10 godina, oni su se pojavili i nestali u nekom međuperiodu. To je bila neka manja power fantasy ekipa, sećam se da smo se super družili i igrali DND uveče. Marko, hvala ti na ovom razgovoru, i sve najbolje u daljoj promociji albuma! Poslednje reči su tvoje… – Samo bih još jednom da ti se zahvalim na iskrenoj podršci i prijateljstvu kroz sve ove godine, i naravno svim ljudima koji slušaju Numenor i koji su me podržavali kroz sve ove decenije. (smeh) Komentari