Alek Darson: Inspirisao sam Jordana Rudessa! SMP 15/03/2014 Intervjui Beogradski gitarista i kompozitor Alek Darson, čije izdanje Panopticon su čitaoci SMP-a izabrali za najbolje u 2013. godini, kaže da je u pomenuti EP uložio mnogo sati napornog rada, da je materijal tehnički veoma zahtevan, ali da ga inspiracija nije napuštala tokom celog procesa. Sve pesme na EP-u su veoma lične i izuzetno su mi bitne. Imam tu sreću u životu da sam prijatelj sa mnogo talentovanih i vrednih ljudi, tako da biranje gostiju nije predstavljalo problem. Saradnja sa njima je u neku ruku bila i najlepši deo celog procesa. Svako je doprineo svojom energijom da album zvuči kako zvuči. Iako mnogi od njih ne znaju srpski, ovom prilikom bih se od srca zahvalio svima koji su učestvovali na ovom projektu – kaže Darson, koji je trenutno u Bostonu gde pohađa prestižni Berklee univerzitet. Pitanja: Darko Živković Odgovori: Alek Darson Web: Alekdarson.com Copyright: Srpski Metal Portal, 2014. SMP: Dosadašnje recenzije ti idu na ruku, mnogo ljudi je pohvalilo materijal, uključujući i klavijaturistu legendarnog Dream Theatera, Jordana Rudessa… Alek: Jednog hladnog jutra, par nedelja posle izdanja, sam rutinski pregledavao e-mailove i video izveštaj da je Jordan Rudess kupio album. Dva minuta kasnije, ispostavilo se da mi je poslao i video poruku sa veoma ohrabrujućim rečima hvale za album, kako ga je „Finger Painted Purple“ ispirisala da počne ponovo da svira gitaru, da bi da ga spojim sa Wood Guerillom (čije instrumente ponosno podržavam i sviram) i šta sve ne. I sad, dok pišem ovo, osmeh mi je preko celog lica. To je bio jedan neverovatan osećaj pripadanja, afirmacije i blagostanja. Kasnije je objavio i na svom zvaničnom Twitter profilu šta misli o mojoj muzici. Mogu samo da kažem da je Jordan Rudess jedan neverovatno velikodušan covek, koji zna gde je i kako je došao na to mesto. Nije mu teško da pomogne mladim nadama, kao što mnoge ponos sprečava. Materijal je pretežno metal orijentisan, ali možemo čuti i podosta drugih uticaja. Koliko je bilo teško uklopiti sve to u jednu celinu? – Tako kad kažes, zvuči kao da verovatno jeste. Meni je, iz nekog razloga, to bilo dosta lako. Komponovao sam ono što mi je imalo smisla. Sigurno ima svoju ulogu i to što slušam i volim mnogo različitih vrsta muzike i znam kako da ne robujem ograničenjima žanra, što sam naučio u dugogodišnjem radu sa bendom Organized Chaos. Primetan je sasvim zadovoljavajući broj novih i veoma talentovanih gitarista u našoj zemlji. Tu su, pored tebe, i David Maxim Micić, Danilo Šajnović… dok su nekada tu bili Bane Jelić, Borko Mitić… Da li je došlo do smene generacija? – Istina, mada ne bih to baš tako sročio. Možda se mi, mlađi, pridružujemo sceni koju su Bane, Borko i mnogi velikani pre njih kreirali. Pitanje je da li bi svi mi radili ono što radimo da nismo imali jednog Točka, Vlatka ili Danila Karamarkovića da nam utabaju put i pokažu kako treba (i ne treba). Drago mi je da u Srbiji i dalje ima mesta za kreativnost. Za gitarske frikove i ljude koje pored muzike interesuje oprema za sviranje i snimanje, možeš li nam reći na čemu najčešće sviraš, koji su to modeli gitara, pedala? – Kad su gitare i bas gitare u pitanju, nikad ne idem dalje od svojih Wood Guerilla instrumenata. Veliki sam pobornik i ovožavam svaki instrument koji izradi Mr. Dalibor. Pored gitara, minimalista sam što se opreme tiče. Volim da imam jednu spravu koja može da uradi sve što mi treba. Za sada je to Fractal Audio Axe-FX II. Mislim da su pedale preskup sport. Za produkciju najviše koristim Steinberg Cubase 7, sa Steinberg MR816x audio interfejsom. Boston je prelep grad! Kakav je život u Bostonu? Nedostaje li ti Beograd? – Daljina je, rekao bih, postala veoma diskutabilan pojam danas, jer je moguće održavati kontakte sa kućom i ljudima na razne načine pomoću interneta. Boston je jako hladan u ovo doba godine, ali je i prelep grad i prijatan za život, naročito ako neko hoće da se fokusira na lični razvoj i sopstvenu umetnost. Radiš li na novom materijalu i koliko će se razlikovati od debija? – Ima materijala za sledeće izdanje, ali o tom potom. Trenutno mogu da kažem da će biti korišćen malo drugačiji koncept za celo izdanje. Razvoj situacije oko Panopticona me jako inspiriše da komponujem, tako da, svaki put kad mi vreme dozvoli, provodim sate u studiju radeći na novom materijalu. Kada stvaram, često znam da iznenadim svoje prave fanove preko privatnih online streaming okupljanja, tako da ako čitaoci žele da znaju najnovije vesti, najbolje da stupe u kontakt sa mnom preko Facebooka ili Twittera. Zašto Alek Darson? – Razni faktori su uticali na taj korak, među njima su jezička barijera, brendiranje proizvoda, a i, složićete se, dobro zvuči. <smeh> Hvala ti na odvojenom vremenu. Imaš li neku poruku za ljude koji tek hvataju gitaru u ruke? – Nema na čemu, Darko, i drugi put! Mlađima bih poručio da postave svoje prioritete što pre u životu. Ako je muzika među njima, traži i nađi svoj glas, svoj umetnički identitet. To je nešto što mora svakodnevno da se hrani i postepeno gradi. Ne obaziri se na ljude koji ti govore da nešto ne zvuči kako treba. OK je da podseti na nekoga u procesu. Ako se tebi sviđa, idi ka tome, vreme i iskustvo stečeno radom će učiniti svoje. Veruj. Komentari