Lazarevački dizajner i ilustrator Dušan Marković poznat je širom metal sveta po veoma kvalitetnim radovima koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Neverovatan talenat obezbedio mu je saradnju sa plejadom heavy/power metal bendova, među kojima su imena poput Powerwolf, Sorcerer, Steel Engraved, Death Dealer, Symphonity, Dragony, Mystic Prophecy, Claymorean i drugi, a ukrasio je i brojne knjige svetskih autora, uglavnom SF i epic fantasy žanra.

Kultura u zemlji Srbiji na niskom je nivou, pa stoga ni ne iznenađuje činjenica da je Dušanov rad poznatiji u inostranstvu nego kod nas, gde ni približno ne dobija pažnju koju zaslužuje.

– Ova zemlja umire. Kad su usta gladna a računi neplaćeni, ko još mari za umetnost… Ja u rođenom gradu ne mogu da odradim izložbu u galeriji koja se, zamisli, zove Moderna sreća. Imam vas svoje prijatelje koji vole to što radim, i veliki broj ljudi iz inostranstva koji čekaju nekad i po godinu dana da dođu na red za crtež – priča Dušan za naš portal.

SMP: Kada si se tačno zainteresovao za umetnost i dizajn generalno? 

Dušan Marković: Crtanjem se bavim gotovo ceo život. Još u vrtiću sam se trudio da crtam svoje omiljene filmske i strip junake. Osećao sam da sam predodređen za to… Dešavalo mi se u srednjoj da dočekam jutro iznad nekog crteža, iako sam išao u Jezičku Gimnaziju koja nije imala veze sa crtanjem.

Koliko ti je školovanje u ovoj oblasti pomoglo, a koliko je zapravo bitan lični talenat?

– Niko ne može da te nauči da crtaš, može samo da te uputi i pokaže neke osnove. Talenat je po meni samo ta neka želja da se baviš nečim. Najbitnije, 90% je rad, rad i samo neiscrpan rad, trud i upornost. Stalna želja za napredovanjem, stalno usavršavanje, da svaki crtež bude bolji od prethodnog. Da provedeš neprospavane dane uz crtež, na najsitnijem detalju da radiš satima, da “iskrvariš” dok ne zadovoljiš najviši standard, a to je pre svega moj standard koji namećem sebi. Moram ja biti zadovoljan pre svega. Dakle, samo rad i neodustajanje, jer niko to neće nacrtati umesto mene.

Sorcerer - Lamenting of the Innocent

Specijalizovao si se za muzičke albume, odnosno covere za iste, kao i za dizajn korica knjiga, sa akcentom na epsku fantastiku, istoriju, pa i SF… Odakle crpiš inspiraciju i imaš li neke omiljene autore i ilustratore?

– Volim da radim omote za metal bendove, ali iskren da budem, mnogo mi više prija rad na omotima knjiga, zbog formata i malo lakše tematike. Trudio sam se da učim od najboljih, proučavao sam umetnička dela renesansnih majstora kao što je Albreht Direr i modernih umetnika poput Gigera, takođe sam proučavao vrhunske umetnike koji se bave sličnim pravcem kao ja, naravno, kreirajući sopstveni prepoznatljiv stil.

Night Legion

Claymorean - Unbroken

Sudeći po tvom sajtu i objavljenim radovima, posla imaš i preko glave. (smeh) Možeš li mi reći sa kojim bendovima si do sada sarađivao, i koji rad bi možda izdvojio kao omiljeni, ako je to moguće?

– Sad imam toliko narudžbina i za knjige i bendove, da nekad ne uspem ni da registrujem o kom bendu je reč, osim ako je neka stalna mušterija. Desilo mi se da sam radio za poznati skandinavski bend Sorcerer, a da sam totalno prevideo da su oni, jer sam komunicirao sa pevačem. Tek kad su objavili moje ime kao novog cover artista, ortaci su me zvali i onda sam skapirao za koga ustvari radim. (smeh) Evo, sad opet radim za Steel Prophet, a pre mesec dana sam završio novi omot Powerwolfa, mislim da će ga objaviti dogodine… Volim da radim za stalne mušterije, jer se lako dogovorimo. Što se tiče inspiracije, svi crteži su narudžbine, znači tu je određena ideja koja se mora ispoštovati, naravno uz gomilu mojih sugestija radi što boljeg vizuelnog efekta. Radim sve žanrove, skoro sam crtao čak i jednu ljubavnu naslovnu stranu knjige, tako da ne želim sebe da ograničavam, iako lično više volim SF nego epsku fantastiku. Što se tiče omiljenog rada, to bi bili “Skadi” i “The Witch and the Monster”.

Koliko otprilike traje rad na jednom omotu za album, i kako izgleda taj proces od početka do kraja?

– Proces izrade crteža ide prvo od ideje oko koje se dogovorim sa naručiocem, zatim skica u liniji, i nakon toga bojenje. Što se tiče vremena, sve zavisi od kompleksnosti crteža. Mada opet nema nekog pravila, sve zavisi kako mi legne i koliko mi sama ideja odgovara. Za standardan format oko nedelju i po, ako je format proširen onda nekad i dve nedelje. Doduše, dešavalo se da su mi neki naizgled laki crteži oduzeli mnogo vremena, a neki veliki koje papreno naplatim oduzmu jedva i nedelju.

Dušan Marković art

Koje sve tehnike u radu koristiš i koliko je bitan kompjuterski softver u modernom dizajnu? Da li boj na kraju bije oružje, ili srce u junaka (odnos tehnika i oprema sa jedne, i lični talenat i kreativnost sa druge strane)?

– Možeš kupiti Formulu, ali to ne znači da možeš biti vozač Formule jedan. (smeh) Naravno, bitno je da imaš dobru tablu za crtanje sa kojom se osećaš komforno. Ja koristim stariju Wacom intous 5 tablu, a crteže crtam i bojim u Photoshopu. A monitor mi je Samsungov lampaš star skoro 20 godina, za mene nezamenljiv. (smeh) Dakle, najbitnije je znati crtati, pre svega sa olovkom i papirom, četkicom i platnom, i onda kao kruna svega digitalnom olovkom na Wacom tabli. Logično, moraš znati crtati da bi se bavio bilo kojim vidom crtanja, nebitno da li se radi o digitali ili grafici. Ja imam i odlične crteže u tehnici ulje na platnu.

Dušan MarkovićKad smo kod kreativnosti, dešava li se da ti ponestane ideja? Da počneš da radiš na nečemu, pa ne znaš kako da završiš…

– Pre oko godinu i po dana kad sam radio na drugom delu knjige Radioactive Evolution, imao sam najgoru krizu, stigao sam do pola i kako god da nastavim nije vodilo ka željenom efektu, tresao sam se, urlao, mislim da sam čak i grizao tablu… Bila je to najveća borba sa jednim crtežom. Kad sam ga završio i kad je ispalo sve dobro, to mi je dalo toliko samopouzdanja da sam posle shvatio da mogu nacrtati sve, i posle toga se više nisam plašio, ni sumnjao u svoje umeće.

Na čemu trenutno radiš? Kako izgleda budući raspored?

– Upravo radim na novom Steel Prophet omotu, onda ide naslovna za knjigu Battleborne Dejva Vilmarta, jednog od čitanijih pisaca epske fantastike u Americi, a posle toga omot za bend Stormburner… Radim i knjigu za lika koji se preziva Trump, ali izdaje pod pseudonimom. (smeh)

Postoji li možda neki bend ili album za koji bi voleo da si imao priliku da odradiš omot za njega?

– Manowar, definitivno! Mada bi mi i Iron Maidenov Eddie ekstra legao.

Terra Atlantica - Age of Steam

Da li si dostupan za domaće bendove? Konkretno, ako bi se neki bend sada prijavio, kada bi mogao da dođe na red, i postoje li neki kriterijumi koje sastav mora da ispuni da bi sarađivao sa njim? Naravno, pored finansijskog aspekta, odnosno da plate za sve to? (smeh)

– Što se tiče domaćih bendova, pokušavam da pomognem koliko mogu. Većina ne može da priušti za omot, ali onda potražim neki stariji crtež, pa napravimo određeni kompromis. Ali iskreno, nije bilo mnogo domaćih za koje sam radio.

Obožavam teretanu!

Ne znam da li su to predrasude, ali dizajnere nikad ne bih zamislio kao razvijene i nabildovane, dok si ti veoma posvećen i tom segmentu…

– Da se ne bavim crtanjem, sigurno bih se profesionalno bavio body buildingom. Obožavam teretanu i tu vrstu borbe sa samim sobom, naravno i druženje sa likovima iz teretane koji su totalno van mog sveta što mi potpuno odgovara. (smeh) Teretana mi je relaksacija i uživanje, teško mogu zamisliti dan bez toga. Krivo mi je što nemam više vremena da se posvetim tome, jer moram i da crtam. Volim kad je sve na svom mestu i kad nabacim popriličnu kilažu kvalitetne mišićne mase. Naravno, ne prelazim granice zdravog ukusa. Slažem se sa konstatacijom da totalno odstupam od tipičnog izgleda nekakvog umetnika – više sam kao obezbeđenje, krupan i ćelav, pa mi ljudi često i ne veruju kad im kažem čime se bavim, što je super. (smeh)

Pored omota albuma i knjiga, da li radiš i na nekim drugim projektima? Uvek sam zamišljao epski might&magic strip u tvojoj izvedbi – siguran sam da bi to bilo vrhunski realizovano…

– Radim za šta me angažuju. Evo sad radim naslovnu za američki strip posvećen prsatim heroinama. (smeh) Ono što imam u nekom planu jeste društvena igra, odnosno obnavljanje moje stare igre Satirik, i da probam da je plasiram na strano tržište. Takođe bih voleo da uradim grafičku novelu.

Tvoj rad se poprilično istakao i odskočio sa ovih prostora u oblastima koje smo već pomenuli. Da li bi možda pomenuo nekog domaćeg ilustratora ili dizajnera čije radove bismo trebali da vidimo?

– Od domaćih crtača obožavam Aleksu Gajića, volim i karikature Boba Živkovića, a takođe bih istakao i vrlo kvalitetne crteže svog druga Krunislava Kola.

Ti si takođe i veliki fan metal muzike. Koje žanrove i bendove preferiraš? Pratiš li možda domaću scenu, i imaš li favorite u tom segmentu?

– Auh, volim ono što je suvi kvalitet, melodično, moćno… Manowar, Symphony X, Kamelot, obožavam Myrath, dan ne može da prođe bez Ayreona, volim Powerwolf, Wuthering Heights… Od domaćih, Numenor i Claymorean koji su mi i dobri prijatelji.

Dušan Marković Art

Dušane, hvala još jednom na razgovoru i prilici da predstavimo sve što radiš našim čitaocima. Puno sreće sa budućim projektima! Ako je ostalo nešto da smo zaboravili da pomenemo, slobodno iskoristi priliku…

– Hvala vama za ovaj intervju, to bi bilo to, postavio si mi pitanja koja se ne bih setio ni sam sebe da pitam… Dodao bih samo da je moj prvi ozbiljan projekat bio za američki bend A Sound of Thunder. Odlični muzičari, za njih sam i uradio najviše naslovnih, i sudbine su nam isprepletene, kako je taj bend postajao sve bolji i zadobijao više publike, tako sam i ja gradio svoje ime i postajao bolji i poznatiji u svetu naslovnih za knjige i muzičke albume… Želim i ja vama puno uspeha, bila mi je čast.

Komentari