Drugi deo intervjua sa beogradskim black metal sastavom May Result (prvi deo čitajte ovde), realizovanog u sećanje na nedavno preminulog basistu benda Rastka Marića, baviće se poslednjom aktivnom fazom rada benda, a počeće prisećanjem na saradnju sa Brankom Rogošićem, odnosno Rock Express Recordsom. Naravno, dotakli smo se i najvažnijeg pitanja za mnoge, a to je mogućnost nastavka rada benda posle decenijske hibernacije.

SMP: Nakon završetka saradnje sa CPP Records, prihvata vas Branko Rogošić i njegov Rock Expresss koji je tada bio okosnica alternativne supkulture ovde. Kakav vam je pogled danas na saradnju s njim i koliko je May Result mogao da funkcioniše sa srpskom izdavačkom kućom?

Kozeljnik: Mišljenja sam da je u tom trenutku Rock Express bio jedan od jačih underground izdavača u Evropi, a u Srbiji definitivno nije bilo aktuelnijeg. Iako smo već tada bili u pregovorima i razmatrali nekoliko opcija diskografskih kuća iz inostranstva, ponuda koju smo dobili od Branka bila je najkonkretnija i najperspektivnija za dalji rad benda. Rock Express je takođe u to vreme imao solidno razgranatu distributivnu mrežu širom Evrope i sveta što je dodalo još jedan tas na vagu našeg budućeg odnosa. Uloženo je dosta vremena i energije da saradnja bude uspešna, ali životne prilike u zemlji nakon par godina ponovo počinju da budu sve teže i teže, pa se opstanak nezavisnih izdavača ozbiljno dovodi u pitanje, a samim tim i naša dalja saradnja koja se, nažalost, nešto kasnije i završila.

Milan: Branko je po meni uradio sve što jedan izdavač sa ovih prostora može da uradi za jedan ekstremni metal bend, pa čak i više! Jako je nezahvalna pozicija izdavača u našoj zemlji generalno, a posebno izdavača koji se odluči za ekstremne stilove. Što se mene tiče, kapa dole i veliki naklon čoveku za sve što je tada uradio.

Sledeće izdanje u vašem repertoaru je U slavu rogova naših iz 2003. i može se slobodno reći da je ovo bilo namenjeno tvrdokornim fanovima: dve nove pesme, reizdanje demoa, live snimak… Istovremeni pogled u prošlost i budućnost. Koliko ga smatrate bitnim iz ove perspektive?

Kozeljnik: Koliko se sećam, ovo izdanje i nije bilo planirano iz prve, već se ideja rodila spontano i to u razgovoru sa Brankom, gde smo zajedno odlučili da pre izdavanja novog albuma objavimo EP na kome bi predstavili dve nove pesme kao uvertiru u ono što će uslediti kasnije. Na kraju, uradili smo i više od planiranog u vidu bonus materijala koji je ovom izdanju dao dodatnu težinu i učinio da ga bitnim delom naše diskografije.

Milan: Pa da, i Branko i mi smo nekako hteli neki uvod u sve i onda smo došli do te ideje. To izdanje nosi svoju priču i definitivno je dalo unikatan pečat karijeri benda. Kao što kažeš, bacilo je pogled u prošlost i u budućnost i to je nekako simbolički odličan uvod u nastavak priče.

Era Svetogrđa

Već krajem sledeće godine dolazi novi album Svetogrđe, po mom nahođenju vrhunac May Resulta u svim aspektima. Prisetite se komponovanja ovog albuma i inspiracije za ovaj otrovni uradak…

Kozeljnik: Ako ne najotrovniji, onda sigurno najduži opus kojim se bend predstavio publici. Iako je akcenat bio na konceptu koji smo zacrtali kao osnovnu ideju vodilju, komponovanje se ipak nekako otrglo kontroli, pa smo završili sa dužim i glomaznijim pesmama. Aranžmanski gledano, album jeste podrazumevao epske razmere, ali smo na kraju premašili sva očekivanja i neplanirano izašli sa 72 minuta muzike. Mislim da je i Rock Express bio zatečen trajanjem, pa se u jednom trenutku razmišljalo da li da se izdanje objavi na jednom disku ili da se ide na dupli album. Iskreno, dosta energije je uloženo u ovaj album, a mišljenja sam da je za neke članove to bilo možda i previše isrpljujuće, što je sigurno uticalo na probleme koji su usledili neposredno po izdavanju albuma.

Glad: S obzirom da je Svetogrđe izašlo pre više od 15 godina, mislim da se album sjajno održao i da ga mnogi dan danas pamte. Ono što mi je lična satisfakcija, kao potvrda te činjenice, je što mi neretko razni prijatelji, saradnici i fanovi benda priznaju kako im je Svetogrđe najbolji album May Resulta.

Milan: Baš smo nakon Rašine sahrane Glad i ja sedeli i pretresali štošta iz istorije benda i on je rekao, a ja potpisujem: Svetogrđe je delo kome ne bih menjao ni jedan jedini segment. Sve, od vizuala pa do završne muzičke forme je onako kako treba da bude. Zaista, oslikava nas same pojedinačno, ali i grupno. Našu energiju tada i sve što se dešavalo u nama i oko nas. Po meni, možda jedan od najbeskompromisnijih ekstremnih metal albuma kod nas generalno, naravno kada pričamo o duhu vremena u kome je snimljen.

May Result

Snimanje Svetogrđa: Kozeljnik, Milan i Rastko

Sam bend je takođe izašao sa (za mene) najboljim tekstovima, izuzetno direktnim a opet punim duha i u apsolutnom black metal stilu koji je na najbolji naćin prožeo nasleđe ovih prostora. Sećam se dosta polemika koje su se tada povele oko tematike… Da li smatrate da su fanovi na pravi način uspeli da apsorbuju ono što je ovde ponuđeno?

Kozeljnik: Jasno je da je ova tematika naišla na kontroverzne reakcije i različita mišljenja publike, gde su jedni razumeli poruku, a drugi smatrali da tekstovima previše zadiremo u krajnost i bavimo se tematikom koja im nije bila bliska i koju nisu podržavali. Sa druge strane, podeljenost mišljenja je nešto što smo očekivali, jer koncept albuma strogo polarizuje stavove i ne ostavlja previše prostora relaksiranom umetničkom dojmu da uzme maha. Jeretička odrednica tekstova predstavlja svojevrsni prst u oko onome ko se lati albuma, a ujedno i determiniše naš kritički stav prema bilo kojoj vrsti dogmatizacije duha i slobodoumlja.

Milan: Oni koji su željni istinskog shvatanja poruke sigurno da jesu shvatili Svetogrđe. Ali, na žalost, kao i sve što se dešava na ovim prostorima, tako ni Svetogrđe nije doprlo do većine. Mada, većini nije ni namenjen, to je sigurno…

Kad već pričamo na ovu temu, sećam se da ste na samoj bini doživeli neke incidente kao kada je momak pljunuo na scenu jer ste odbili da slavite paljenje Hilandara ili gađanje kamenicama u Smederevu, no verujem da je sve ovo samo učvrstilo bend. Svi smo svesni podneblja na kom živimo – koliko ste posledica imali zbog stavova koje ste iznosili s May Result?

Kozeljnik: Ma koliko bili nedvosmisleni i direktni u životnim stavovima, nikada nismo dozvolili da banalnost i primitivizam bude deo poruke koju šaljemo putem umetničkog izraza. Nažalost, živimo u okruženju gde se drugačija mišljenja apriori odbacuju kao pogrešna, a kao odgovor na to nudi se reakcija često inspirisana neandertalskim pristupom i ponašanjem pojedinaca kojima takva vrsta komunikacije predstavlja jedini način. Simptomatično je to da smo se sa incidentnim situacijama susretali samo u našoj zemlji, a da sličnih momenata nije bilo kada smo svirali van granice. Ne znam odakle tolika neotesanost, ali neka to za sada bude tumačeno kao posledica opšteg društvenog i duhovnog kraha tokom devedesetih, kada je na ovim prostorima izgubljen kompas razuma da se više nikad ne nađe.

May Result Press

Glad: Taj omanji incident za Hilandar se zapravo desio tokom svirke The Stone u Domu omladine. Tokom natupa u Smederevskoj tvrđavi je poletela jedna kamenica i probila pojačalo blizu mene. Pretpostavljam da se nekom “junaku” iz publike nije svideo nimalo bogumilni govor koji sam održao pre koncerta. Međutim, upitan da se popne na binu pa da vidimo kako stoje stvari, niko nije prišao. Prilično kukavički, zar ne? Napravili smo kraću pauzu zbog tehničkih problema i odsvirali set to kraja. Čudan je i ružan osećaj kada te u rođenoj zemlji gađaju kamenicama, a nedelju dana pre toga ti u Češkoj aplaudiraju i časte pivom za iste stavove i istu muziku. Ali to je ta naša učmala sredina koja nije nimalo odmakla dve decenije i dan danas stvari stoje vrlo slično, ako ne i mnogo gore.

Milan: Uh, imaš slonovsku memoriju čoveće. (smeh) To za Hilandar imam negde u izmaglici ali je stvarno minorno, jer zahtev da se slavi požar koji je izbio negde je po meni totalna nebuloza, ako se uopšte o tome radilo. Što se tiče Smedereva kada su nas kamenovali i kada je koncert prekinut (i nastavljen!) i gde smo mi pozvali na binu sve koji imaju nešto da kažu (naravno ni jedna gnjida se nije pojavila, već su kamenje vitlali iz okrilja mase i noći), tu je tipični primer neshvatanja ekstremnog stava koji je May Result imao i nosio sa sobom. Ljudi su masa koja se oblikuje u strahu i neznanju i to što su neki neuki jadnici bili prestravljeni našim nastupom i iz straha zavitlali kamenice ka bini, pa usrani pobegli, je samo još jedan pozitivan momenat misije May Resulta. Moram da napomenem da su i neke kvazi kolege sa scene sve to propratile sa podrškom i oduševljenjem, što dodatno pokazuje koja količina primitivnosti i neznanja je tada vladala na samoj sceni… Da zaokružim odgovor na ovo pitanje, May Result je u isto vreme optuživan da je komunistički, levičarski, ali i fašistički bend. Da smo ekstremni satanisti i sektaši, ali i da smo hipi pagani kao i latentni hrišćani… Ne znam da li je dovoljno, ali nivo bezumnosti koji neuki i lakomisleni ljudski mozak može da smisli je zaista neviđeno nizak. Tužno je što jako mali broj ljudi može da razume ultimativnu slobodu duha, jako tužno!

May ResultIlija i Rastko, osnivači benda, izlaze iz cele priče 2006. Zašto se to desilo i u kakvom ste kontaktu sa obojicom ostali posle toga?

Kozeljnik: Sa bivšim članovima smo ostali u dobrim odnosima ali mislim da nema svrhe govoriti o razlozima za nečiji odlazak, jer na kraju krajeva, uvek se radi o ličnim motivima, pa shodno tome ne bih ulazio u detalje. Stoji to da smo bili veoma zatečeni, pre svega Ilijinom odlukom koja je usledila neposredno po objavljivanju Svetogrđa, dok je Rastkov izostanak bio dirigovan njegovim odlaskom na odsluženje vojnog roka, međutim kasnije, nagomilani problemi na ličnom planu su ga nažalost permanentno odvojili od benda što ću uvek smatrati velikim gubitkom za grupu, jer je Rastko bio neko ko je unosio vedrinu i optimizam, pogotovu onda kada je bilo najteže. Siguran sam da nakon iscrpljujućeg rada na trećem albumu, dolazi do određenog zasićenja, što negde uslovljava ozbiljno preispitivanje životnih prioriteta, a to su uvek ključni faktori da li neko nastavlja put ili silazi na prvoj stanici.

Decenija crnog plamena

Milan: Uh, meni je taj period baš u nekoj izmaglici. Ilija napušta bend jer je imao neke ozbiljne privatne turbulencije i trebao je da se seli negde napolje koliko se sećam. Raša, u jednoj od svojih životnih bitaka takođe nekako odlazi u stranu i više nije bio fokusiran na sve što se dešavalo sa bendom tada. Tu i tamo smo se viđali, ja više sa Rašom, ali i to je bilo nekako više slučajno.

Godina 2007. donosi prvi live album May Resulta pod nazivom Деценија црног пламена – Live in Belgrade 2005, snimljen navedene godine u Beogradu. Kakav je vaš stav generalno o live albumima, šta to treba da imaju da bi bili uspešni i kako gledate danas na ovaj vaš navedeni?

Kozeljnik: Moram priznati da se retko nalazim u situaciji da preslušavam live albume, a kada je to slučaj, uglavnom se radi o izdanjima starim po više decenija poput Live After Death ili Mortal Way of Live, koji me na neki način vraćaju u vreme kada sam kao klinac otkrivao sve te misteriozne tonove heavy metal muzike. Razlozi našeg live albuma inicirani su željom da deceniju rada benda obeležimo koncertom koji ćemo snimiti i kasnije zvanično objaviti kao svedočanstvo jedne epohe kroz koju smo kao bend prošli. Ja i sada ovo izdanje doživljavam kao dobar kreativni potez, jer beleži za sva vremena značajan trenutak za bend i za sve one koji ga prate i vole.

Milan: Lično nisam neki preterani fan live albuma, ali sve oko tog izdanja mi je vrlo draga i lepa uspomena. Priprema, izvedba i naravno sama atmosfera, sve je bilo vrlo upečatljivo. Ako se ne varam, postoji i video snimak koji nikada nije iskorišćen? Nisam siguran.

May Result

Već sledeća godina donosi za sada poslednje May Result izdanje Slava Smrti, koje je ponovo objavljeno za dva nova izdavača, domaći Grom i australijski Battlegod. Muzički opet nova priča u odnosu na prethodnika, duplo kraći i agresivniji materijal je ponuđen. Kao da mi se čini da je Slava Smrti bila prirodna reakcija na Svetogrđe? Šta je izazvalo ponovni povratak tekstova na engleskom jeziku?

Glad: Slava Smrti u neku ruku i jeste prirodan odgovor na Svetogrđe, jer smo želeli da ponudimo nešto potpuno drugačuje i sveže u odnosu na prethodnika. Svetogrđe je atmosferičan, monumentalan, dug album i odlučili smo da naslednik treba da bude agresivniji, brži, i dosta kraći. Što se tiče tekstova, nikada nismo jasno odredili šta treba da bude napisano na srpskom, a šta na engleskom. Kada imam inspiraciju nekako mi samo od sebe dođe na kom jeziku ću pisati.

Milan: Baš kako si rekao, Slava Smrti je neki prirodni nastavak cele priče koja odlazi još dublje u suštinu.

Posle toga, May Result odlazi na led na neodređeno vreme. Šta je izazvalo takav razvoj događaja?

Kozeljnik: Mislim da su različiti životni prioriteti svih nas pojedinačno odigrali značajnu ulogu zašto se bend našao u stanju hibernacije nakon svega urađenog, a verovatno je i osećaj zasićenja uzeo maha kod nekih, pa je taj led još više okovao budućnost grupe. U suštini, May Result nikada nije bio skupina ljudi koja bi svoj put gradila sledeći striktno definisanu agendu, već se isključivo oslanjala na kreativni impuls kao pokretačku energiju. Onog trenutka kada se to dovelo u pitanje, bend je stao sa radom.

Glad: Postojale su neke sitne nesuglasice koje su mogle lako da se reše, ali je otežavajući faktor bio što smo svi bili na različitim stranama. Neki su imali finansijskih i drugih problema, neki su dobili decu, jurili poslove i tako dalje. Održati black metal bend u Srbiji kada imaš 30+ godina, gomilu obaveza i život te lomi na druge strane – to je jako teško. Mi smo nekako dopustili da nam ovo vreme proleti, a da se nismo oglasili. Ali smatram da za neke stvari u životu nikad nije kasno.

Milan: Mnogo toga, ali pre svega desetkovanje ekipe. Svi smo bili svedeni na nekoliko osoba koje su paralelno gurale priče bendova The Stone i May Result. Nekao je The Stone preuzeo primat, imao više prolaza na sve strane i kako se ponude tada nisu odbijale, prosto smo se skoncenrisali više na tu stranu a May Result je ostao pored. Uvek nekako aktuelan u našim srcima i željama, ali fizički zaista nije bilo moguće sve to postići. Bar ne meni lično.

May Result

Pred kraj smo razgovora, i svakako da je vreme za pitanje koje mnogi najviše očekuju, iako okolnosti nažalost, nisu najbolje – postoje li ikakve šanse da se May Result u nekom trenutku i obliku vrati na scenu – studijski ili uživo?

Kozeljnik: Uskoro se navršava punih deset godina kako bend nije aktivan, a priznaćete da nije sasvim lako posle toliko vremena probuditi se, ustati i krenuti dalje… A možda i jeste, videćemo.

Glad: Volja za povratak May Resulta postoji, neke stvari su se već pokrenule, ali hajde da ne trčimo pred rudu. Vaša redakcija će svakako prva saznati kad budemo imali neke vesti da objavimo.

Milan: Nekoliko nas zaista želi, postoje i bukvalni pomaci u svemu tome, ali hajde da odgovor bude – videćemo.

Hvala na izdvojenom vremenu za naš portal! Verujem da je vama samima nemila sudbina od nedavno oživela uspomene i na ove priče oko benda, pa nam recite za kraj, kad se podvuče crta – šta je ono na šta se najviše ponosite iz cele May Result priče i šta najviše pamtite danas?

Kozeljnik: Ono što me čini ponosnim je istrajnost i nepokolebljivost koju je bend pokazao tokom svih godina aktivnog rada, kada je nezadrživom snagom krčio put napred, prolazeći niz mogućih i nemogućih prepreka. Naglasio bih da je bend formiran u trenutku kada čitav život odjednom biva zatrpan muljem i blatom nemilih događaja koji su pratili zemlju tokom devedesetih i kada je skoro pa nezamislivo bilo biti kreativan, pa još i istrajan u toj nameri.

Glad: Ja se definitivno najviše ponosim Svetogrđem. Ponosan sam na sve što smo uradili sa May Resultom, ali ako nešto treba da izdvojim, to je onda ovo izdanje. Iako mislim da je Slava Smrti tehnički i svirački mnogo zahtevniji i mnogo je više truda uloženo za taj album, atmosfera koju ima Svetogrđe je ipak ostavila prepoznatljiviji, primarni pečat na naš rad.

Milan: Hvala tebi i SMP-u. Bili ste tu onda, tu ste sada i siguran sam da ćete ostati i dalje kao pravi zid odbrane cele ove priče bez koketiranja i kompromisa, zarad bilo čega. \m/ Šta god da budem radio u vezi bavljenja muzikom i kada je reč o kreativnom delu toga jedno je sigurno, ono što sam dobio i dao kreaciji May Result nikada neće biti prevaziđeno. Ja sam generalno vrlo individualna osoba, posebno kada je reč o kreativnom radu i tu najbolje plivam sam. Ali saznanje da sam sa još pet osoba učestvovao i uspeo da kreiram nekoliko albuma koji će ostati pravi duboki pečati ekstremnog vida umetnosti na ovim prostorima je ono što me čini ponosnim i vrlo zadovoljnim.

Rastko Marić RIP