Rastko Marić, basista beogradskog black metal sastava May Result, napustio nas je 20. januara ove godine u 41 godini života. Veliki čovek, prijatelj i iskreni metal saborac ispisao je, između ostalog, i stranice srpskog metala kroz rad sa pomenutim sastavom. Zajedno sa gitaristom Kozeljnikom i bubnjarem Ilijom osnovao je May Result davne 1995. godine, i sa ekipom do 2006. godine realizovao tri full length albuma, te nekoliko demo snimaka, kompilacija i live izdanja. Suvišno je i pominjati da albumi poput Tmine ili Svetogrđa uživaju kultni status među poklonicima najcrnjeg zvuka, dok MR mnogi smatraju za jedan od najboljih srpskih metal bendova svih vremena.

S obzirom da bend nije aktivan skoro 10 godina, a poslednji intervju na našim stranicama objavljen je 2005. godine (štampan i u nekadašnjem Butcherian Vibeu gde je glavni urednik SMP-a tih godina takođe radio), ovaj tragični događaj potaknuo nas je da sa članovima ovog sastava, kroz svojevrstan In Memoriam intervju, pređemo najbitnije momente MR karijere, i podsetimo se prošlih vremena kroz akcenat na Rašinu ulogu u svemu tome.

Imajući u vidu dužinu intervjua i činjenicu da smo za odgovore kontaktirali tri člana – gitaristu Kozeljnika, pevača Glada i klavijaturistu Milana Rakića, intervju nećemo skraćivati, nego će biti objavljen u dva dela. Prvi deo obuhvata period od osnivanja, do početka saradnje sa beogradskim Rock Express Recordsom, i možete ga pročitati ispod, dok će se drugi baviti poslednjim periodom rada benda, pa sve do stidljivih nagoveštaja povratka na scenu, koji mnogi željno očekuju.

Redakcija SMP-a ovom prilikom želi da se zahvali članovima benda što su izdvojili vreme i energiju za jedan ovako obiman presek karijere!

SMP: Pozdrav i dobrodošli na stranice SMP-a! Nažalost, povod za ovaj razgovor nije nimalo srećan, jer je 20. januara ovaj svet napustio jedan od osnivača benda Rastko. Znam da su rane još uvek sveže, verovatno nikad neće zaceliti, ali recite mi koje su vam najdraže uspomene na Rastka i po čemu ćete ga najviše pamtiti?

Kozeljnik: Vest o smrti dugogodišnjeg prijatelja Rastka me je ostavila u šoku. Iako znajući za određene zdravstvene probleme koji su ga pratili poslednjih godinu-dve, scenario da osoba takvog duha i energije kao što je bio Raša može da se ugasi tako prerano nikako mi nije ulazio u svest. Nažalost, život nas stalno demantuje, a saznanje o njegovoj smrti me je ispunilo tugom i ostavilo u potpunoj neverici.

May Result - Rastko Marić

Rastko Marić (1979 – 2020)

Rastko i ja se znamo više od 27 godina, a naše druženje datira i pre same ideje o bendu May Result. Zapravo, prvi put se upoznajemo na koncertu 5. novembra 1993. godine gde smo delili binu tadašnjeg Bunkera (današnji mali klub Doma omladine), on sa svojim bendom Hemorrhoid, a ja sa svojim bendom Nefas. Nedugo posle tog događaja kreće druženje koje je u tom periodu našeg odrastanja bilo vrlo intenzivno i prepuno nezaboravnih momenata i divnih uspomena, a kasnije se pretvorilo u neraskidivo prijateljstvo.  Rastko je bio osoba koja je svojom specifičnom harizmom, inteligencijom i originalnim smislom za humor maksimalno plenio gde god da se pojavi, a moj život ispunio divnom energijom koja će večno ostati u srcu.

Glad: Kada ode neko ko je obeležio deo tvoga života i delio s tobom i dobro i loše, prirodno je da sećanja krenu da naviru sama po sebi. Vest o Rašinoj smrti me je navela da se setim gomile stvari koje sam negde potisnuo. Od nekih naših ludovanja po backstageu u Zagrebu, fudbalske utakmice May Result vs Negura Bunget, do zajedničkog lutanja transilvanijskom divljinom u potpunom stuporu. Bilo je toliko toga. Ipak, u najdražem sećanju mi ostaje vikend koji smo Raša i ja proveli u Mađarskoj 2003. godine. Otišli smo prvo na koncert Dimmu Borgira u Budimpeštu, pa odatle u Debrecen na Iron Maiden i bilo je naravno fenomenalno. Raša je bio mnogo toga – inteligentan, opušten, neodgovoran, galantan, voleo je da se šegači, imao je pajtonovski smisao za humor i često nas je sve zasmejavao. S druge strane, živeo je stihijski i nije vodio računa o sebi, što je u velikoj meri doprinelo njegovoj preranoj smrti.

Milan: Rastko je jedan od onih, ne znam kako precizno da to opišem, jer ko ga nije poznavao nije to lako ni opisati… Pre svega jedna suštinska istina, kod njega nije bilo nikakve nedoumice, to je što čuješ i vidiš bez ikakvog proseravanja, a tebi to može da se svidi ili ne… ali je prosto tako. Uvek po svom ćefu i uvek na granici da ga obožavaš ili prebiješ. (smeh) Previše je predivnih momenata sa Rašom, ali hajde da izdvojim avanturu kada smo nas dvojica vozom otišli na Iron Maiden koncert u Budimpeštu, mislim 2003. i tamo ostali danima u neopisivim pod-avanturama koje su usledile nakon koncerta…

May Result - Rastko Marić i Milan Rakić

Up the Irons… Milan i Rastko na Iron Maiden koncertu

May Result je počeo svoje putešestvije 6.6.1995. godine u sred ratom razorene Srbije, a celu priču su začeli Marko, Ilija i Rastko. Nismo toliko mladi ovde pa se svi sećamo klime u tim godinama koja nije odgovarala najnormalnijem životu, a kamoli ekstremnom metal bendu, pa me zanima kako je samo osnivanje benda izgledalo, koje su bile ideje vodilje i koliko su se uopšte promenile tokom godina?

Kozeljnik: Da, životne okolnosti u to vreme bile su teške, ali stav koji smo imali prema muzici i takvom načinu života je na neki način anestezirao uticaj spoljnog sveta na želju da stvaramo i komponujemo. U prvoj polovini devedesetih godina, a pre ideje o formiranju zajedničke grupe, svako od nas je već uveliko nosio određena iskustva u radu sa drugim bendovima, tako da trenutak kada bend započinje svoj put predstavlja i početak sublimacije svih muzičkih i nemuzičkih uticaja koje smo tada, kao veoma mladi muzičari primali na pleća i želeli da inkorporiramo u jednu novu kreaciju zvanu May Result.

May Result (in Blood)

Samo ime May Result je dosta atipično za black metal bend, a koliko se sećam, sam Rastko je imao udela u njegovom izboru. Recite nam nešto o tom izboru i koliko ste zadovoljni istim posle svog ovog vremena?

Kozeljnik: Zapravo, Ilija je taj koji je došao na ideju naziva benda May Result. Malo je poznato da naziv Stone to Flesh predstavlja jedno od imena za bend koje je Rastko prvobitno predlagao. Generalno svi u bendu smo želeli da zaobiđemo tipična imena i pokušamo da budemo originalni koliko je to moguće. Svi smo se složili i usvojili Ilijin predlog, uprkos činjenici da smo znali da je naziv benda potpun i gramatički ispravan samo kao May Result in…, pa je jedno vreme u opticaju bila i duža verzija May Result in Blood, ali smo na kraju odlučili da izbor bude skraćena verzija May Result i da se tom nazivu dodaju tri tačke koje su se na kraju, kada je urađen prvi logo benda, izgubile. Iskreno, dugo vremena nisam prestajao da se preispitujem da li je izbor dobar ili je ipak trebalo da zadržimo punu formu, ali to je sada, posle toliko godina, potpuno nebitno.

“Malo je poznato da naziv Stone to Flesh predstavlja jedno od imena za bend koje je Rastko prvobitno predlagao”

Glad: Sa ove vremenske distance više nije ni važno da li smo mi kao dugogodišnji članovi zadovoljni ili ne. Jednostavno, ime se održalo i ostalo prepoznatljivo ovde kod nas, kao i u nekim zemljama izvan našeg regiona. I slažem se kad kažeš da je May Result atipično ime. Meni lično je drago da naziv našeg benda ipak odstupa od nekog očekivanog, klasičnog black metal miljea.

Prvi koncert benda održan je u decembru te godine u Smederevu. Po tom datumu bih rekao da je grupa već bila aktivna u kreativnom smislu. Da li je bend uživo tada imao obrade u repertoaru sem svojih pesama?

Kozeljnik: Da, grupa je bila veoma aktivna već tada i na tom koncertu smo zapravo prvi put odsvirali kompletan demo Ignoramus et Ignorabimus, koji će nekoliko meseci kasnije biti snimljen. Set listi je tada pridodata i obrada pesme “Horny and the Horned”, u to vreme manje poznatog finskog benda Impaled Nazarene. Nastup je bio kratak, ali pun energije i naelektrisanog naboja. Sećam se da je u jednom trenutku Ilija, na pola pesme “Hellwarrior” probušio kožu na dobošu i pesmu završio svirajući samo na timpanima. Kasnije, često smo Rastko, Ilija i ja prepričavali momente sa tog prvog nastupa koji nam je svima ostao u veoma lepom sećanju.

Prvi demo Ignoramus et Ignorabimus pojavljuje se nedugo posle. Ovo izdanje je nosilo dosta više death metal uticaja. Da li je to bio koren slušalačkih izbora vaših ranijih godina? Sećam se starog intervjua gde je pomenuto da je ovaj demo bio Rastkovo omiljeno May Result izdanje…

Kozeljnik: Tačno. Rastko je uvek na prvo mesto stavljao demo snimak kao nešto što njegovom muzičkom senzibilitetu najviše prija i uvek je insistirao da makar jedna pesma sa demo snimka bude uvrštena na listu pesama koje izvodimo uživo. Na samom početku rada inicijalna ideja pravca koji bend treba da sledi bila je usmerena ka death metal zvuku. Nošeni jakim uticajem evropske i američke škole želeli smo da svoju muziku oblikujemo u tom maniru, što se donekle i čuje na demo snimku ali sa druge strane, black metal kao pravac sve je više i više ulazio u naše živote, što se kasnije svakako odrazilo na zvuk i karakter benda.

May Result

Gorgeous Symphonies era: Glad, Dušan i Rastko

Debi album Gorgeous Symphonies of Evil snimljen je početkom 1997, a izašao je tek 2000. za austrijsku kuću CCP. Možeš li nam reći zašto se ovoliko čekalo na fizičko izdanje?

Kozeljnik: Lightning, Sword of the Dark Sky je ustvari prvobitni naziv debi albuma benda koji je originalno trebao da bude objavljen za italijanskog izdavača Seven Art Music početkom 1998. godine. Leta 1997. godine, bend je potpisao ugovor, ali zbog finansijskih poteškoća koje su usledile nekoliko meseci kasnije izdavač najpre odlaže izdanje, a zatim odlučuje da prestane sa radom i raskine do tada potpisane ugovore, tako da je početkom 1999. godine naš prvi album, žargonski rečeno, ostao na ulici. Sećam se da smo upravo kod Rastka kući najviše komunicirali sa Seven Arts Music i to isključivo putem telefonskog poziva. Ti momenti iščekivanja i način komunikacije bili su veoma zanimljivi, gde bi svi iz benda došli kod Rastka i čekali da obavimo razgovor sa izdavačem u dogovoreno vreme. Sećam se opšte tuge i prvog velikog razočaranja kada nam je posle jednog takvog razgovora saopšteno da izdavač prestaje sa radom i da u tom trenutku ostajemo bez objavljenog albuma. U međuvremenu, bend je u periodu ’97 i ’98 već imao više od polovine materijala za sledeći album i kako je vreme odmicalo, a izdanje prvog albuma sve više stavljalo pod tepih, neformalno smo odlučili da ga i ne izdamo već da se posvetimo sledećem izdanju koje je već stilski krenulo u drugom pravcu. Međutim, krajem ’99 je usledila nova ponuda od strane austrijskog izdavača CCP Records, a čitav aranžman je iniciran od strane tadašnjeg menadžera benda Dejana Ilića, koji je bendu predstavio ugovor za dva albuma sa Austrijancima, gde je prvi u nizu naš debi album. Inače, mi smo u jednom vremenskom periodu uradili i distribuirali limitiranu kasetnu verziju albuma pod originalnim nazivom pre ove ponude, pa je CCP naknadno zahtevao da naziv albuma bude promenjen i album zvanično izlazi tokom leta 2000. pod nazivom Gorgeous Symphonies of Evil.

Danas je realnost da naši bendovi izlaze van granica zemlje, ali kako je izgledalo tad potpisati za strance, a pre toga posmatrati nemoćno celu situaciju?

Kozeljnik: Da, to si potpuno u pravu, ali što se nas tiče mi i nismo bili pasivni posmatrači jer kao što sam napomenuo, neposredno po snimanju prvog albuma našli smo izdavača koji je bio oduševljen onim što čuje i vrlo voljan da radi sa bendom. Međutim, kockice se nisu poklopile i na kraju nam je sreća okrenula leđa u tom trenutku. Govoreći o GSoE albumu, ne mogu a da ne pomenem njegov stilski karakter koji je u to vreme išao i korak-dva ispred onoga što se u tom trenutku nudilo na sceni, posebno kada je u pitanju involviranje post-rock elemenata kojima ovaj album odiše, a koji u to vreme nisu bili opšte mesto kao što će to postati slučaj nekoliko godina kasnije. Ono što je bila naša ideja jeste da pomeramo granice stila i zvuk učinimo što avantgardnijim i autentičnijim i smatram da smo u toj nameri i uspeli uprkos svim poteškoćama koje su nas pratile u to vreme. Svedočim da je Rastko bio veoma ponosan na taj album, a njegova pesma “Marionette” je za mene jedna od najboljih koje je ovaj bend ostavio iza sebe.

Sveža krv

Na pomenutom albumu, a i kasnije u bendu svirali su Predrag, Srđan, Iva… koji su ostavili svoj trag, ali oko 1999. u MR dolaze Glad i Milan koji su nesumnjivo svojim doprinosima uobličili ono što je došlo. Recite nam kako ste ušli u bend i šta se po vama promenilo vašim dolaskom…

Glad: Negde krajem oktobra 1999. se slučajno preko poznanice srećem sa Kozeljnikom koji me posle podužeg razgovora i mnogo piva, poziva da dođem na sledeću probu. Vrlo brzo posle toga sam ušao u bend i odmah smo počeli da radimo na onome što će postati Tmina. Milan je, ako se dobro sećam, došao nekih godinu dana kasnije, ali smo se on i ja već poznavali.

Milan: Ja sam u tom periodu već distribuirao Stone to Flesh i May Result albume kroz moj tada aktivni Awaken production, tako da smo se poznavali. Raša je dosta održavao kontakt sa mnom, koliko se sećam on je i inicirao moj dolazak u bend pošto su saznali da pored drugih aktivnosti, takođe sviram i klavijature. Možda se drugi sećaju bolje, ali mislim da je tako bilo. Što se tiče promena, pa smatram da se stil benda dijametralno promenio. Album prvenac je nešto zaista unikatno na ovim prostorima kada je reč o metal zvuku, ali meni lično se nije sviđao pre svega produkcijski i donekle aranžmanski. Sećam se da kada su me pozvali i kada sam otišao na prvu probu da smo pričali i da sam rekao da meni taj stil uopšte ne leži, te da nemam neke ideje koje mogu da iskoristim u tom pravcu. Ali, onda mi je Kozeljnik dao kasetu sa snimljenim rifovima za naredni album i odmah sam shvatio da je to nešto kompletno drugačije i nešto što osećam 100%.

Drugi album za CCP izlazi 2001, a po opštem mišljenju, Tmina je uobličila May Result na svim poljima. Možete li nam reći nešto o radu na samom albumu i inspiraciji u tom periodu?

Kozeljnik: Komponovanje Tmine započeto je i pre snimanja prvog albuma, a radilo se u više etapa. Krajem ’97 i tokom ’98 godine, skoro polovina albuma je dobila svoj oblik, a udeo u komponovanju uzeli su Ilija, Dušan i moja malenkost, uz sveprisutan nadzor Rastka koji je svojim aranžmanskim rešenjima dodatno oplemenio ideje. Nažalost, ono što je pratilo rad benda tada jeste suočavanje sa činjenicom da bend nema kompletnu postavu. Naime, pevač Srđan Perišić napušta bend, a nešto kasnije i klavijaturista Predrag, pa je rad na albumu bio otežan, a čak i prekidan u određenim momentima.

May Result - TminaKrajem ’98 klavijaturistkinja Iva Gojković dolazi u bend, a nekoliko meseci kasnije pridružuje se i Glad i preuzima mesto vokala, pa smo već sredinom 2000. godine imali skoro kompletan album završen. U oktobru iste godine nastupamo u Zagrebu gde smo premijerno izveli maltene čitav novi album, međutim, neposredno nakon tog koncerta Iva napušta bend i na mesto novog klavijaturiste dolazi Milan koji je u potpunosti prearanžirao klavijaturne deonice i bend je nakon nekoliko meseci bio spreman za snimanje. Ulazimo u studio totalno inspirisani agresivnim i hladnim tonovima, furioznom i na momente haotičnom atmosferom koja karakteriše album, a po prvi put pokazujemo i apokaliptičnu stranu benda što nije bio slučaj do tada. Prebiram po sećanju momente sa finalnih proba, neposredno pred snimanje, i oživljavam taj osećaj nadahnutosti energijom kojom pesme odišu dok ih izvodimo i negde baš tada postajemo svesni jedne nove dimenzije koju otvaramo, usmeravajući bend ka mračnijoj strani. Smatram da su rađanju te atmosfere u dobrom delu doprineli i tada novopridošli članovi, Glad i Milan, čija sveža stvaralačka krv daje dodatni impuls i nijansira album višeslojnim spektrom tmine.

Glad: U trenutku kad sam se ja priključio, May Result je već imao nekoliko gotovih pesama poput “Thy Last War of Times” i “Stars Hysteria”. Iskoristio sam svoj stari tekst i jako brzo smo uradili “My Martyred Soul”, jer su već postojali rifovi. Tokom rada na albumu napisao sam “Začaran” i “Coldwind Dominion”. Imam kasetu sa probe iz tog perioda sa potpuno drugačijim klavijaturnim aranžmanima za skoro ceo album. Milan kada je došao u bend ponovo je uradio sve aranžmane i uzdigao to sve na jedan viši nivo.

Milan: Ja sam došao na već gotov materijal što se tiče osnove komponovanja tako da sam svemu dao svoj pečat kada je reč o klavijaturama i celoj toj nekoj auri benda, pre svega kada je reč o atmosferi, pošto su je klavijature definitivno završno oblikovale. Sećam se dobro snimanja. Ja generalno imam veliku odbojnost prema studijskom radu i snimanju, nerazumevanju za ekstremni zvuk koji su tadašnji producenti itekako pokazivali itd. Ali ipak, Tmina je dobila svoj pečat i prenela ga dalje na šta sam zaista ponosan. Jednom sam upoznao čoveka iz Finske koji mi je rekao da Tminu i In The Nightside Eclipse svrstava u odvojeni univerzum black metal zvuka – što se mene tiče, da nikada ništa drugo nisam čuo o tom albumu, bilo bi dovoljno da budem ispunjen i prezadovoljan.

Još jedna značajna promena u bendu bili su tekstovi na srpskom koji su, istini za volju, i bili efektniji od onih na engleskom, a sama tematika je dosta otišla u pravcu slovenske mitologije posmatrane kroz dijaboličnu prizmu. Da li je Stone to Flesh imao uticaja na ovakav put? Mora se priznati da je prelazak na maternji jezik bila hrabra odluka za to doba…

Kozeljnik: Rekao bih da su se tekstovi na srpskom nekako prirodno nametnuli i nadovezali na samu priču koja prati album. Uprkos činjenici da i dalje preovladava engleski, upravo ti tekstovi, pisani maternjim jezikom postaju najupečatljiviji na albumu. Sa druge strane, ne bih stavljao u isti kontekst izbor maternjeg jezika sa onim što u to vreme radi Stone to Flesh. Čak i žanrovski skoro i da nema većih podudarnosti.

Glad: Ne mogu da kažem da je Stone to Flesh imao neki direktan uticaj što se ovoga tiče. Jednostavno, pisanje na maternjem je došlo nekako prirodno, samo od sebe, jer smo smatrali da je naš jezik nasleđe dovoljno lepo i bogato da iznese ovakvu muzičku formu.

May Result

Promocija albuma odigrala se u junu te godine u Domu omladine sa Sacramental Blood (ispravite me ako grešim, davno je bilo), a nedugo posle bend je probio granice Balkana nastupajući na kultnom Open Hell festivalu, a valja pomenuti i nastupe u Rumuniji 2003. sa Primordial i Negura Bunget. Pretpostavljam da je Milanova UG aktivnost odigrala značajnu ulogu u takvom razvoju situacije. Kako su izgledali ti događaji za naš bend u tom periodu i kakve uspomene nosite iz tog perioda?

Kozeljnik: U vreme devedesetih nezamislivo je bilo preći granicu i svirati u inostranstvu, a povremeni pozivi tokom tog perioda bili su u startu osuđeni na propast, mahom zbog birokratskih ograničenja i nemogućnosti dobijanja viza. Nakon prethodno pomenutog nastupa u Zagrebu, dobili smo poziv da početkom maja 2001. budemo gosti na Deva festivalu u Rumuniji gde nastupamo zajedno sa Negura Bunget i zapravo taj nastup predstavlja prvi zvanični izlazak benda van granica bivše Jugoslavije.  Zatim, neposredno po izdavanju drugog albuma sviramo na severozapadu Mađarske u gradu Mosonmagyaróvár, krajem decembra 2001. godine, što negde neformalno predstavlja i prvu promociju Tmine, a ona zvanična usledila je pola godine kasnije u Beogradu. Nakon toga, usledio je nastup na češkom festivalu Open Hell gde se bend po prvi put predstavlja široj publici i gde ostvarujemo, rekao bih istorijski važne kontakte – što za bend, što za sve nas pojedinačno.

Backstage u plamenu

“Kad smo svirali sa Primordial, sećam se da smo Milan i ja načisto urnisali backstage bljuvanjem vatre po istom – okrečili smo malo zidove u crno. (smeh) To veče i zamalo da uhapse nas dvojicu zbog narušavanja opšteg reda i mira po Temišvaru, ali smo ipak bili brži od tada kratke ruke rumunskog zakona.” – Glad

Da budem iskren, u to vreme ugostiti bend iz Srbije bilo je samo po sebi atrakcija gde god da se svira van zemlje, a znatiželja ljudi bila je velika i to pre svega zbog istorijskog fijaska tokom devedesetih koji smo doživeli. Jedna od zanimljivosti bila je i ta da je na zvaničnoj brošuri festivala, pored kratke biografije benda pisalo da bend na festival dolazi vozom, prelazeći niz granica i više presedanja, aludirajući na ogromno putešestvije koje smo tom prilikom prošli samo da bi bili tu i predstavili se publici Open Hella. To dovoljno govori o tome kakav su utisak stranci imali tada o našem regionu koji je nakon dugog perioda tamničenja konačno krenuo da se oslobađa okova i stega.

Glad: Moraću ipak da te ispravim. Koncertna promocija Tmine jeste bila početkom juna 2002. godine, ali su sa nama to veče binu delili Heretical Guilt.

Milan: I pre pomenutih inostranih nastupa MR je nastupio na Deva Rock Camp festu u Transilvaniji gde smo saznali da smo prvi black metal bend iz inostranstva koji je ikada nastupio u Rumuniji. Sam događaj je bio neverovatno haotičan sa suludom organizacijom i verujem da samo o tih par dana bih mogao napisti celu knjigu. Nastup sa Primordial je bio odličan, Open Hell je bendu otvorio mnoga vrata i nove kontakte, a neke aktivno i danas koriste kako The Stone, tako i May Result. Pre svega mislim na saradnju sa neprevaziđenim multi-instrumentalistom Honzom Kapkom iz Češke. Da, ja sam tada bio što se kaže u epicentru internacionalnih underground dešavanja. Radio sam fanzin, imao distribuciju i izdavačku kuću preko kojih sam na dnevnom nivou bio u kontaktu sa skoro kompletnom underground scenom napolju. Tada je to bilo dosta drugačije, razmene pisama i paketa. Tek po neki email je stizao, ali veze su bile mnogo jače i direktnije. Naravno, od kada sam ušao u bend, sve konekcije sam koristio da i bend proguram u šire krugove što je više moguće.

Bend zatim raskida ugovor sa CCP koji je po vašim rečima blago rečeno bila loša kuća za vas. Pojasnite malo šta vam tačno nije odgovaralo?

Kozeljnik: Iskreno, ne bih se puno vraćao na tu temu. Jednostavno smo smatrali da nakon dva albuma objavljena za austrijskog izdavača bend treba da krene novim putem. Sve ostalo je deo istorije.

Milan: CCP Records je tada važio za jako ime na međunarodnoj metal sceni i dogovor koji je ponuđen bendu za prvi album nije bio uopše loš, kada je reč o prvencu, promociji… Međutim, izdavač nije ponudio ama baš ništa bolje bendu za drugi album i čak šta više, po mom mišljenju je vrlo izrabljivački nastupio gde je nastavio da uslovljava bend sa kojekakvim ugovornim zahtevima i forsiranjima koji su bend više sputavali i kočili nego nudili išta dobro… Razlaz sa njima je bio logičan i vrlo pozitivan korak u nastavku tadašnjih aktivnosti.

Ovde ćemo zaključiti prvi deo ekskluzivnog May Result intervjua. Drugi i završni deo, u kojem smo se, između ostalog, dotakli i saradnje sa Brankom Rogošićem i Rock Express Recordsom, nemilih dešavanja na koncertu u Smederevu kada je bend bio kamenovan, te potencijalnog nastavka sa radom, biće objavljen tokom narednih dana. (UPDATE: u međuvremenu je objavljen i drugi deo, čitajte ga ovde).