Nastavljamo praksu ekskluzivnog predstavljanja domaćih bendova, koji su nam dostavili nove albume i pre nego što su isti zvanično objavljeni. Na redu je Venefica, internacionalni ambijentalni neoklasični darkwave projekat, koji je aktuelan sa novim albumom, Luna, The Moon Fortress. Razgovaramo sa mastermindom sastava, Markom Sinadinovićem. Mir, spokoj, prelepe melodije, i očaravajuća atmosfera… dobrodošli u svet Venefice!

O nekim prošlim, sadašnjim, ali i budućim vremenima, razgovarali smo sa mastermindom lično.

SMP: Znajući da je ovo prvo konkretnije Venefica predstavljanje na našem Portalu, reci nam, kako si došao na ideju da pokreneš ovaj projekat, i koji je to bio presudan momenat u kojem si se okrenuo akustičnoj svirci, u odnosu na ranije bavljenje ekstremnijim formama metala?

Marko: Želeo bih, za početak, da se zahvalim tebi lično Nebojša, i timu Serbian Metal Portala na ukazanoj časti da se Venefica predstavi na ovaj način auditorijumu. Venefica je nastala 2005. godine kao produkt mog ličnog nezadovoljstva kulturološkim propadanjem sredine u kojoj živim, gde su ustanove kulture, obrazovanja i umetnosti uzurpirane malograđanskim mentalitetom što je rezultiralo da su svi muzičari koji su se bavili ekstremnijom formom muzike bili onemogućeni da se kreativno izraze kroz svoje bendove i time je jedina solucija, što se mene tiče, bila saradnja sa inostranstvom i ekspresija kroz ovaj muzički stil koji najviše volim posle metal muzike. Iako je inicijalna kapisla bila moja frustracija, sada smatram da sam daleko srećniji sa Veneficom i da je to ono pravo, esencijalno i iskonsko u meni što nije moglo biti nikada ostvareno kroz moje pređašnje metal bendove.

Venefica je u potpunosti tvoje “čedo”. Odakle crpiš inspiraciju za kreiranje ove vrste akustično/klasičnih darkwave ambijentala?

Inspiraciju upijam uglavnom kroz moje istraživanje raznih vidova umetnosti, iz sopstvenih emocija i kroz komunikaciju sa divnim ljudima koje smatram svojim prijateljima. Nekada dugo posmatram neku sliku, crtež, prirodne i ljudske lepote, a nekada pogledam neki sjajan film ili anime, pročitam knjigu, peslušam sjajan soundtrack ili metal album, a nekada utonem u sebe i tražim tu vrhunsku emociju koju mogu pretvoriti u ton. Sve to utiče na proces komponovanja i daljeg produkcijskog uobličavanja sirove ideje u pesmu.

Koliko je teško komponovati muziku poput ove, i da li postoji adekvatan broj ljudi kod nas koje bi mogao nazvati fanovima? Kakve su reakcije na to što radiš iz inostranstva?

Teškoća je bilo u samom početku, česte promene članova i ideoloških struktura kao i moje totalno neznanje sa čime se hvatam u koštac su dovele da u periodu od 2005. do 2008. godine napišem i snimim svega tri pesme, ali dolaskom Amelie Klisinski i kasnije Melisse Waldersson u bend – stvari sada teku veoma lako, pravo je uživanje za mene kojom brzinom ide proces od moje početne ideje do krajnjeg produkta. Ja zaista volim da dodam nove ljude u listu prijatelja na myspaceu ili facebooku i sa njima popričam ne temu svog benda, reakcije koje dobijam su uglavnom od ljudi kojima je bliska metal muzika gothic i doom žanra tako da pretpostavljam da bi njih mogao u najširem smislu nazvati “fanovima” uz profilisane ljubitelje ambijentalne i klasične muzike. A same reakcije koje dobijam i iz inostranstva i iz Srbije su krajnje pozitivne, imao sam tu čast da se Venefica svidi mnogim divnim osobama sa kojima sada imam kontakte i lično posle par poruka na myspaceu ili facebooku.

Album Scarlet objavljen je za net label. Da li će se slično desiti i sa aktuelnim, a još uvek neobjavljenim Luna, the Moon Fortress?

Kategorički mogu reći da nikakvu više saradnju sa net labelima ne želim da imam, sudbina albuma Luna, the Moon Fortress će se ogledati ili u nekom samoizdanju ili u saradnji sa profesionalnim izdavačem.

Koje bi bile ključne razlike između ta dva albuma?

Teme priređene na albumu Scarlet ne predstavljaju ništa više od jednostavnije transkripcije dobro poznatih klasičnih kompozicija uz nekoliko mojih starijih snimaka, sve skupa povezano jako lošom produkcijom. Mada album Scarlet odiše nekom specifičnom atmosferom koju je teško ponoviti jer se meni u procesu rada na albumu desila jedna tužna situacija pa je to možda podiglo Scarlet kao album na neki slušljiviji nivo. A Luna je ogroman korak napred, punoća kompozicija i bogatstvo tema i ideja uz moje obogaćeno znanje u produkciji i samom sviranju je albumu dalo tu “ethereal” notu, a Amelia je podarila sa svojom omiljenom Takamine gitarom prilično unikatan neoclassical zvuk dok Melissa drži darkwave psihologiju pesme. Nadam se da će neko pametniji od mene podeliti ovo moje mišljenje.

Kako izgleda trenutna postava Venefice?

Trenutnu full time postavu, pored mene, čine Amelia Klisinski, Poljska, solo gitara i Melissa Waldersson, Švedska, klavijature i semplovi. A na Luna albumu su gostovali vokali:
Andrea Casanova – Španija
Barbara Jekić – Hrvatska
Nikola Jeremić – Srbija
Kate Covington – USA

Kada su koncerti u pitanju, da li Venefica nastupa uživo, i u kakvim prostorima?

Venefica ne nastupa uživo. Mada postoji volja, jedino, bez realizacije, za sada.

Postoje li sastavi na domaćoj sceni koji se žanrovski uklapaju sa onim što vi radite? Kako vidiš trenutno stanje na sceni, kad smo već kod toga, imaš li neke favorite?

Žanrovski ne, ali ima nekoliko jako dobrih ambijentalnih projekata kojima fali samo malo više neophodne profilisanosti da postanu reprezentativni. Pošto pasionirano pratim domaću metal scenu, jasno je svima da su se izdvojili određeni bendovi koju su spremni da rade na sebi i ulažu u svoj razvoj, metal publika će prepoznati o kojim bendovima se radi da ih ne nabrajam a moji sasvim lični favoriti su Rain Delay, Tales of Dark… i sada malo pasivni Diluvium. Namerno izostavljam da se izjasnim o stanju na sceni jer iz moje lokalne perspektive situacija je katastrofalna, jer je svaki dobar koncert u Beogradu ili Novom Sadu, nadam se da se razumemo.

Da li bi nam pojasnio šta se krije iza krilatice “neither shape nor shadow” na vašem myspace profilu?

To je naziv pesme benda Be’lakor sa albuma The Frail Tide i nekako mi se uklopio sa samom pojavom i postojanjem benda Venefica pa sada uvek ostavljam tu krilaticu gde god postoji profil benda.

Kakve planove imaš sa ovim projektom? Do kojih visina sežu tvoji snovi?

O nekim dalekosežnim planovima ne mogu govoriti ali mogu reći da je 15. septembra zakazano snimanje spota za pesmu “In Remembrance of Bloodflower” koja je moj svojevrsni tribjut bendu Draconian, zatim sledi predstavljanje novog full time ženskog vokala i proces traženja adekvatnog izdavača za album Luna, the Moon Fortress. Što se visina tiče, ne razmišljam o tome, voleo bih da levitiram još malo, a moji snovi su direktno vezani za poboljšanje mog zdravstvenog stanja, ne za muziku, jer ako se ne popravi – moje muzike neće ni biti možda.

Hvala na ovom razgovoru, nešto za kraj?

Bilo mi je zadovoljstvo, čuvajte se.