Sastav Abonos, uslovno beogradski, jer je ovako delotvoran mogao nastati i bivstvovati na bilo kojoj tački ovog opipljivog, umetničkog, a elitističkog, muzičkog, a planetarnog koordinatnog sistema – jednako ubedljivo i (vero)dostojno prezentovati – same sebe, lični autorski pečat i artificijelnost vrhunskog ranga, kakvoj je, danas i ovde, izuzetno teško pronaći adekvatno upoređenje.

  • Pitanja: Milan B. Popović
  • Odgovori: Jakša Vlahović, Marija Dokmanović
  • Web: Myspace.com/abonos
  • Copyright: SMP, 2008.

SMP: Kao bend, Abonos, deo ste muzičke industrije. Vaš odnos sa njom, stav i stepen implikacije?

Jakša: Smatram da industrija za rok muzku ovde ne postoji. Sve što smo kao grupa uradili, uradili smo potpuno sami. Naš prvi album smo izdali pod etiketom “Porodična manufaktura”, to jest kao samostalno izdanje, i ispromovisali smo ga maksimalno, opet sami, bolje nego što bi to bilo ko drugi uradio za nas. Likovno-grafički smo ga oblikovali Marija i ja, tako da je Abonos album prvenac jedno kompletno naše autorsko delo koje je već raritet na tržištu, jer je izdat u simboličnom tiražu od 500 primeraka. Spot smo takođe snimili bez budžeta, uz pomoć naših prijatelja. Srećom, ima i dobrih ljudi u ponekim medijima koji promovišu domaću rok/metal muziku, ali to se ne može nazvati industrijom. Ovo radimo iz entuzijazma, a za uzvrat dobijamo naklonost i pohvale od fanova. Uloženi novac, vreme i energiju nikada nećemo povratiti, ali isplatilo se. Umorni jesmo, ali još uvek ne odustajemo…

Marija: Mi nismo deo domaće muzičke industrije, a da jesmo, verovatno bi mnoge stvari bile lakše po nas. Priskočile nam jesu u pomoć neke inostrane manje izdavačke i distributerske kuće preko kojih smo uspeli da prodamo veći deo naših diskova (www.soniccathedral.com, www.ttmanagement.worldbreak.com, www.nocturnalempire.de itd). Voleli bismo da ne mora baš sve da se posmatra kroz istu prizmu i da se isključivo igra po klišeu koji navodno dobija.

Živeti i forsirati svoj gothic / opera stil u okviru širokog dijapazona metal žanra, u Srbiji danas. Uspeva li vam? Osećate li se kao da ne pripadate ovdašnjem muzičko-koordinatnom sistemu?

Jakša: Forsiramo ono što nije standardno, uobičajeno i prosečno. Od samog starta namera nam je bila da napravimo simbiozu različitih metal žanrova, srednjevekovne srpske muzike, renesansne muzike… I definitivno nam je uspelo, napravili smo svoj jedinstven prepoznatljiv stil koji mogu slušati i tvrdokorni metal fanovi, ali i ljudi koji nemaju veze sa metal muzikom. Ekstremnost u granicama, ne prosečnost, potpuna audio vizuelna posvećenost, to je ono što nas izdvaja. Nije dovoljno samo dobro svirati, već kompletan utisak, a to je ono što imamo. Već smo išli korak dalje u koncertnom izvodenju na našem prvoaprilskom samostalnom koncertu iz 2006, o kome se još uvek priča i na koji smo veoma ponosni, jer smo uspeli da napravimo multimedijalni hepening koji se sastojao od muzike, video radova i scenografije, čiji smo sami autori, i performansa maskiranih glumaca. Dakle odgovor na pitanje je: da, uspeva nam, jer se ne ograničavamo.

Marija: Mnoge stvari se najlakše i najbolje uvode na mala vrata. Mislim da ima sve više mladih koji će posećivati Kolarac nedeljom u podne.

abonos00123

Foto: Ana Kostić

Soclijal – politička angažovanost u vašim tekstovima. Ima li je? Žašto?

Jakša: Ne, do sada je nije bilo, a da li će, ne znam, možda. Tekstovi su, kao i muzika, trenutna lična ekspresija, tako da se nekad i sami iznenadimo šta smo napisali. Možda nekad iz nas i ispliva neki angažovani tekst. To je ono od čega smo pokušavali da pobegnemo i da odemo u neki drugi svet bar na kratko. Hoćemo i ostale poklonike naše muzike da povedemo sa nama na taj put, nažalost, sa povratkom.

Marija: A zamisli da je bez povrataka? Pa, makar i u ovo naše sivilo. Bar smo bezopasni, za sada. Tu i tamo izleti nam neka ilustracija, karikatura na tu temu. Naravno da svako od nas ima svoj neki stav prema stvarima, pojavama i situacijama sa kojima se pozdravljamo svakog dana. Neki od tih budu pretočeni u 2D, neki i u 3D, neki dobiju sasvim drugu dimenziju, a neki budu oslobođeni svih dimenzija. Takva je stvar sa tim čudnim biljkama, tzv. stavovima.

Nesputana i neskrivena duhovnost misaonih sklopova. Filozofska nit. Do kojih dubina? Dokle se može ići, a ne preterati?

Jakša: Ponekad i treba preterati, da bi bio primećen, ali opet ne treba uvek biti suviše ličan, nerazumljiv i zatvoren samo u svoj svet. Treba naći određenu dozu misaonih sklopova, ne previše konfuznih, ali ne i suviše bukvalnih, na prvu loptu. To je teško. Tu simbiozu misli staviti u flašu i ne prosipati… već je razbiti! Vrlo je važan način na koji se stvari predstavljaju: efektno, sigurno i bez ustručavanja.

Marija: Ovo sve zvuči kao recept za dobru karikaturu. Osećaj prilikom stvaranja je vrlo sličan. Isto ono uzbuđenje i nestrpljenje. Ideja mora da bude jasna, a ostaje trajno u zapećku ako nije i dovoljno glasna.

Probijanje jezičkih i kulturnih barijera. Tekstovi su višejezični. Tematika? Inspiracija?

Jakša: Dominantni jezik u našim pesmama je naravno srpski. Engleskog ima ponegde, poneki refren ili strofa. Na sledećem albumu će biti isto tako, s tim što će srpski biti još više zastupljen. Mi smo već iskusan bend i sposobni smo da realano sagledamu situaciju. Mi pripadamo ovde i hoćemo da nas ljudi razumeju, a ne da nas prevode, dok je strancima, opet, baš to interesanto, što pevamo na maternjem, njima stranom i egzotičnom jeziku. U pesmama sve više pored ustaljenog metal zvuka, forsiramo našu staru srednjevekovnu muziku, etno motive, ono što smo započeli na prvom albumu sada nadograđujemo. I to nije bežanje od stranog tržišta, već ponuda nečeg novog, njima stranog i neistraženog. Mi im to nudimo, a to oni i hoće. Tematika stihova je raznovrsna, lična razmišljanja, duhovi predaka, imaginarne priče, slovenska mitologija. Inspiracija je u tematici.

Marija: A tematika je, opet, u zavisnosti od inspiracije! Hahaha. Jezika ima raznih. Koristimo ih kao boje, kao začine i sa puno slobode. Pesme su skup atmosfera dobijenih mešanjem različitih melodija i jezika. Naravno u prvom planu je naš maternji jezik i folklor iz koga smo ponikli. Tako je i nama draže, a opet, mnogima sa strane je i zanimljivije. Naletali smo na sajtove gde se posetioci istih trude da prevode tekstove naših pesama na engleski i tako nauče pokoju reč na njima veoma egzotičnom srpskom jeziku. Možda se baš tako breg postepeno roni?

Izašao je vaš CD singl Urlik. Povod?

Jakša: Povod je izlazak knjige “Oka da ne izgubim dah”Milana B. Popovića, treće knjige iz trilogije “Bolji od svog života”, za koju sam radio likovno-grafičku opremu (korice i ilustracije). Tekst pesme “Urlik” je iz druge knjige te trilogije. Singl CD sa pesmom “Urlik” će biti sastavni deo knjige, ko kupi knjigu direktno od autora ili od nas preko sajtova www.MolitvaTetoviranogSrca.com ili www.abonosband.com dobiće i CD koji ide uz knjigu i tako imati kompletan umetnički doživljaj i užitak. Taj CD singl je povratak grupe Abonos u javnost i najava predstojećeg albuma na kome se uveliko radi. Ovo je prilika da zainteresovani čuju nešto novo od nas, pre izlaska drugog albuma. Pauza je bila duga, da podsetimo, debi album “Abonos” je izašao u decembru 2004. Mnogi su se pitali: gde su, šta rade, jel su živi… Živi su, i vraćaju se jači nego ikad. Sa urlikom!

Marija: Što da ne. Zanimljiva je bila sama ta ideja simbioze i fuzije dve umetničke grane, dva senzibiliteta, dva miljea koja su se odvojila od onog heklanog, što na televizoru stoji.

Pored bavljenja muzikom, koja je vaša osnovna delatnost i profesija?

Jakša: Osnovna naša delatnost i profesija, Marijina i moja je primenjena grafička umetnost, što podrazumeva ilustraciju, grafički dizajn, karikaturu… Radili smo razne projekte i učestvovali na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim izložbama. Članovi smo ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije). Novi basista Tomaš Ljumović je takođe grafički dizajner. Od knjiga koje sam likovno-grafički opremio izdvojio bih već pomenutu trilogiju poezije “Bolji od svog života” Milana B. Popovića, knjigu aforizama “Kum caruje, mladost drogu valja”, nekoliko udžbenika i dečjih slikovnica za Zavod za udžbenike… Za knjigu “Samo za rđavu decu” Duška Radovića, sam dobio na prošlogodišnjem (2007.) sajmu knjiga plaketu-priznanje za najbolju ilistraciju, koju dodeljuje Udruženje primenjenih umetnika Srbije (ULUPUDS). Objavljujem ilustracije i karikature u NIN-u, Večernjim novostima, L’Monde Diplomatique… Na prošlogodišnjem konkursu karikature “Pjer” (najveći konkurs karikature kod nas), Marija je osvojila treću nagradu. Nas dvoje smo osmislili kompletan vizuelni identitet (omoti, logoi, plakati, majice…) kako našeg, tako i nekih drugih bendova. Ja sam radio omote za grupe Flush, Draconic, Riblja Čorba, Bombarder (bend u kome sviramo nas dvojica iz Abonosa: bubnjar Milan Janković i ja). Marija je radila omot za grupu Seraphim (gde se pojavljuje i kao gost u dve numere). Moje radove možete videti na internetu: www.jaksavlahovic.com ili www.artwanted.com/jaksavlahovic, a sve vezano za Abonos pogledajte na www.abonosband.com ili www.myspace.com/abonos. Veliko hvala svima koji se interesuju za naše audio ili vizuelno stvaralaštvo i podržavaju naš rad.