O ovom bendu nema potrebe da pišemo preterane uvodnike. Alogia, najuspešniji srpski metal bend svih vremena, skoro je objavio drugi studijski album, po svemu konkretniji od prvenca. Priče o Vremenu nastavljaju Priče o Životu. Mnogo koncerata u poslednje vreme, fanova kojih svakim danom ima sve više, potpisan inostrani ugovor (Locomotive Music, za englesku verziju prvog albuma), skrenuli su pažnju i onih medija koji su se pojma “metal” gnušali više od bilo čega drugog.

U razgovoru sa najzaslužnijim čovekom za drugi album, Srđanom Brankovićem (u daljem tekstu Ciki), i klavijaturistom Vladimirom Đedovićem (Đeda), koji se povremeno oglašavao, mnoge stvari su rasvetlene, pa znate šta vam je činiti…

  • Pitanja: Nebojša Lakić
  • Odgovori: Srđan Branković, Vladimir Đedović
  • Web: Myspace.com/alogija
  • Copyright: SMP, 2004.

SMP: Metalni pozdrav! Album Priče o Životu je, rekao bih, konačno tu. Kakav je osećaj videti i držati u rukama svoj drugi objavljen album? Pretpostavljam (i iz iskustva) da je najveći pritisak upravo u tom periodu, između prvog i drugog albuma…

Ciki: U suštini je bio veliki pritisak na nama, jer smo znali da ljudi mnogo očekuju od ovog albuma. Bilo je dosta skeptika koji su sumnjali da možemo da ponovimo podjednako dobar album kao i prvi, a kamoli čak i bolje od toga. Zato smo se potrudili da uradimo album koji će na prvom mestu mnogo duže trajati i koji će stilski biti veliki korak napred za bend, tj. mislim da je drugi album dosta progresivniji i u svakom pogledu (tekstualno, aranžmanski, muzički…) znatno kompleksniji od prvog. Što se tiče osećaja, veruj mi da je super, na prvom mestu zato što je disk upakovan nesvakidašnje za ove naše prostore, što ga čini drugačijim od svih albuma koje sam do sada imao.

Da li je rano da vas pitam za reakcije na album? Koliko sam mogao primetiti, trenutno je jedino dostupna limited edition verzija albuma. Tu su dva diska, multimedia, razne stvari koje bi mogle zanimati vaše fanove. Da li biste bili ljubazni, pa da našim čitaocima sada kažete šta to nudi ova limitirana verzija? Na koliko je limitirana, kolika joj je cena…

Ciki: Specijalno izdanje albuma (početni tiraž je 1000 primeraka) koje ti imaš u svojim rukama, sadrži sledeće:
– album ‘Priče o životu’ (booklet ima 12 stranica)
– bonus multimedijalni CD sa četiri pesme (od kojih je jedna i obrada Riblje Čorbe – ‘Gde si u ovom glupom hotelu’), tri spota (‘Bajka’, ‘Iznad Vremena’, ‘Sećanje na Slike iz Sna’) i dokumentarni film sa snimanja u studiju.
– bonus foto buklet (na osam stranica) sa slikama članova benda
– nalepnica sa fotografijom benda
Sve je to upakovano u plastificiranu kutiju. Cena ovog albuma je 650 dinara u predstavništvu One Recordsa (Palmotićeva 22, tel: +381 (0)11/3247-219). Što se reakcija tiče, krajnje su pozitivne, mada je još rano pričati o tome. Ono što sigurno mogu tvrditi jeste da će se album sigurno svideti onima koji su voleli Priče o Vremenu, što govori i činjenica da su sve tri pesme sa promo CD-a već postale Hit Nedelje na 202-ci (‘Trgovci Dušama’, ‘Novi Dan’ i ‘Vreme Istine’).

Da, kad smo kod pakovanja, i moje je zapažanje da je to objektivno najlepše metal izdanje u istoriji naše scene. Dizajn omota si radio ti, Ciki?

Ciki: Radio i dizajn za prvi album Hetere i za još neka izdanja koja bi tek trebalo da se pojave. Hvala na komplimentima u svakom slučaju. Uz to se moram zahvaliti, Ani Jelić i Mariji Gajić na pozajmljenim fotografijama. Potrudio sam se da ovog puta dizajn omota bude usko povezan sa tematikom benda i sa porukom koju nose muzika i tekstovi. Možda će ti biti zanimljivo ako ti budem rekao da je baka sa sredine bookleta, ustvari moja prababa :).

Pa, to sam baš sad mislio da te pitam – Ako bih poredio, lično me podseća na Symphony X-ov ‘Twilight in Olympus’, a kako vidim, tu su i neki već viđeni simboli na omotu (prsten sa Psychoparadox – ‘Apeiron’ albuma)… Da li ima još skrivenih motiva, i šta ovaj omot za vas predstavlja, tj. da li je na neki način povezan sa muzikom prezentovanom na albumu?

Ciki: Super je što si prepoznao prsten sa Psychoparadoxa! Omot je ispunjen gomilom simbola iz različitih vremenskih perioda, tako da pored tog prstena, možeš prepoznati još neke. Tekstovi i muzika su obojeni nekom magijom, nostalgijom i, u stvari, motivi koji se najcešće provlače su i dalje metafizika i prolaznost, te je sasvim logično što je naslovna strana u skladu sa atmosferom muzike. Ustvari, dizajn je u neku ruku reflekcija onoga što sam zamišljao dok sam radio muziku.

OK. Izdavač je, da se i toga dotaknemo, ponovo One Records. Kako ste zadovoljni saradnjom sa tom kućom, kakva je distribucija? Da li planirate ostati pod okriljem te kuće i u budućnosti, ili je prerano govoriti za to?

Ciki: Što se tiče saradnje sa One Recordsom, da nismo zadovoljni, ovaj album se nikako ne bi pojavio pod tom etiketom, jer smo imali ponuda od mnogih izdavača koji bi verovatno doprineli tome da nas mnogo cešće bude u medijima, ali poenta je u tome što ja ne mislim da je to važno, jer je naša publika takva da im nije potrebno da nas vide na televiziji da bi nabavili album. Gledam to po sebi – nikada u životu nisam video spot ili bilo koji video snimak jednog od mojih omiljenih bendova – Shadow Gallery, ali imam sve njihove albume. Sa druge strane, glavni čovek u One Recordsu (Zoran Nestorović) je veliki entuzijasta i ljubitelj ove muzike i to je jedini razlog što se bavi ovim poslom… Svaki dogovor koji smo imali sa njim je do kraja ispoštovao, tako da bi bilo krajnje besmisleno kvariti bilo šta u našem besprekorno savršenom odnosu.

Eh da, Shadow Gallery… ti ljudi nikad nisu održali ni jedan koncert. Dobro, da krenemo od tog bonus CDa prvo. Dakle, tu je pre svega obrada Riblje Čorbe – ‘Gde si u ovom glupom hotelu’. Lično mi je ona najbolja Čorbina pesma, i zaista je pohvalno odrađena! Čija je ideja da se uradi baš ta pesma? Da li ima komentara sa strane Bore Đorđevića i kompanije? Nadam se da će im oni rifovi na kraju prodrmati stare kosti 🙂

Ciki: Oni su nas zvali da učestvujemo na njihovom tribute albumu koji bi trebalo da se pojavi (još ne znam kad, što je jedan od razloga, što se pesma sada pojavila na našem CDu). Predlog da se obradi ta pesma je bio naš, sa čime su se potpuno složili Bora i ekipa. Ustvari, oni su u nama prepoznali potencijal da od ove pesme napravimo ponovni hit (nešto kao ‘Secanje na Slike iz Sna’). To je pesma koju smo svi voleli kao klinci (uz to mi se u ovoj pesmi posebno dopada gitarski posao koji je čika Džindžer uradio – jedan od mojih omiljenih domaćih gitarista) tako da nam je stvarno bilo zabavno dok smo je snimali. Mislim da je ta pesma i dan danas jedna od najboljih u istoriji jugoslovenske rock muzike, tako da nismo hteli da je mnogo promenimo (iako je Vicko predložio da je uradimo u čvršćem fazonu). Međutim, na kraju se ipak desilo to da pesma zvuči skoro potpuno drugačije od originala. Zanimljivo je to što je Branislav Dabić, čiji glas kada to želi mnogo podseća na Borin, otpevao prvu strofu, a Nikola Mijić drugu (potpuno u svom stilu). Vicko i Bora su čuli pesmu i oduševljeni su. Razgovarali smo na nekim od koncerata koje smo imali sa njima i njihove reakcije su izuzetno pozitvne. Postoji mogućnost da uradimo spot za tu pesmu. Džindžer kao autor te pesme je najviše zainteresovan da je čuje, posebno posle onoga što su mu Vicko i Bora preneli.

Odlično. Slede zatim na bonus CDu dva instrumentala iz 2002. i 2004. Šta je važno reći za te dve numere?

Ciki: Te dve numere su experiment (nadam se uspeli, šta misliš?).

Da, veoma dobro zvuče ta dva instrumentalčića. Uvek podržavam experimente :)!

Ciki: ‘Before the Leaving’ je urađen neposredno pre mog odlaska u vojsku (zato je i dobila takav naziv) i značajna mi je baš zbog toga što u sebi nosi pečat tog vremena. To su samo neke od instrumentalnih pesama koje sam uradio, a sa kojima nisam znao šta ću pošto nisu u stilu ni jednog od naših bendova tako da je ovo bila dobra prilika da ih iskoristimo.

Duke Ellington… ko je to mogao da očekuje? Da li ‘Satin Doll’ nosi neku posebnu važnost za vas ili…? Tu su i vaši do sada snimljeni spotovi (‘Bajka’, ‘Iznad Vremena’, ‘Sećanje na Slike iz Sna’), kao i zanimljive sekvence sa snimanja albuma. Dobro osmišljen multimedijalni deo, rekao bih… Može i Đeda da se uključi u razgovor, da ne zaspe 🙂

Ciki: ‘Satin Doll’ je pesma koju je Nikola snimio sa svojim drugarima na Jazz Akademiji u Budimpešti gde studira (završna godina). Namera sa bonus pesmama nam je bila da prikažemo drugu stranu Alogije, tako da u ovoj pesmi možeš čuti jednog heavy metal pevača koji odlično peva jazz. Zanimljivo, zar ne? Zbog toga smo je i stavili. Da ne bude posle da su heavy metalci ograničeni…hahaha! E da, kaže Nikola da je mnogo teže pevati metal, ali je bolji osećaj dok to radiš…

Đeda: Što se tiče celokupnog bonus CD-a, trudili smo se da ga ispunimo sa raznoraznim materijalom (spotovima, pesmama, home videom) i tako ga učinimo zanimljivim za naše fanove.

Ciki: (kroz smeh): ima nekih stvari koje bih ja tu izbacio, a koje sam kasno video (recimo, onaj poljubac sa dokumentarca). To je trebalo da bude interna zajebancija, ali sam kasno provalio da se tamo nalazim. To je jedan od delova koje nismo stigli da isečemo, ali je možda tako zanimljivije (barem vama).

Životne priče kroz vreme

Haha. sigurno. Pa i cilj je da bude spontano… Dobro, pa da popričamo i o, po slobodnoj proceni, do sada tehnički najzahtevnijem albumu na sceni. Priče o Životu zaista dugo traje, otpevan na srpskom jeziku, kvalitetno produciran… ‘Ajmo prvo malo o produkciji. Kako mi se čini, ti si Srđane odradio veliki deo posla kad je ovaj album u pitanju, a pohvalio bih producentski rad. Paradox studio je postao veoma reprezentativan studio, jer do sada ovaj kvalitet nije viđen na tom mestu… Kakvom opremom sada raspolažete, koliko dugo je sniman album…?

Ciki: Mislim da se najviše oseća promena u zvuku bubnja, a to je zato što smo ga ovog puta snimali drugačije nego do sada. Kombinovali smo trigerovan bubanj sa živim, to jest, u isto vreme smo snimali oba. Uslovi u kojima smo radili prvi album se stvarno ne mogu porediti sa ovim što imamo sada. Oprema nam je sada mnogo kvalitetnija, što se naravno odrazilo na kvalitet snimka. Takođe, mislim da je zvuk gitara mnogo kvalitetniji, jer smo nabavili neke rack-ove (ADA, LINE 6…), koji u kombinaciji sa povezanim MARSHALL-ima, rešavaju sve studijske probleme… veruj mi album smo počeli da snimamo krajem prošle godine, ali smo često pravili pauze kako zbog naših koncertnih aktivnosti, tako i zbog rada u studiju sa drugim bendovima (npr. Midgard, Hetera…). Sada kada smo završili Alogiu, nastavljamo snimanja sa ostalim grupama. Upravo je gotov prvi album požarevačke hard rock grupe Koncept (finalisti ovogodišnje Zaječarske Gitarijade), a ovih dana započinjemo snimanje novog albuma jagodinskog Alistera, na kojem će bubanj snimati naš Damir Adžić.

Da, samo jedna stvar mi je zapala za uho (šta ću kad sviram to :)), zvuk doboša varira, tj. različit je u nekim pesmama?

Ciki: Primetićeš da se i pesme ipak razlikuju, pa je normalna stvar što smo zvuk prilagodili svakoj od njih. Što se doboša tiče, to je mnogo više stvar Damirove vizije nego naše. U nekim delovima je jednostavno hteo da mu doboš zvuči drugačije.

alogiaprice

Da pitamo Đedu kako je raspoređeno sviranje klavijatura između njega i Dabe. Ko je odradio koji deo posla, kako ste se podelili? Po pesmama, ili ste u nekima svirali obojica?

Đeda: Nije bilo konkretne podele, već smo uglavnom snimali obojica sve pesme. Solo deonice su uglavnom moje, a ima i guitar syntha.

Kako mislite to uživo da izvodite? Da li ćete obojica svirati na bini?

Đeda: Ne. Daba više nije u live postavi benda (na njegov predlog), već je prešao na mesto tonca. Mislim da je to mnogo više neophodno, nego drugi klavijaturista na bini. Na dosadašnjim koncertima to se pokazalo kao ispravna odluka. Trebao nam je neko za mixetom, a ko poznaje sve pesme. Ko bi bio bolji za to nego dosadašnji član benda?

To je dobar potez, rekao bih. Album traje oko 76 minuta. Zaista mnogo materijala za slušati. Čak 15 pesama! Ovde je progresiva i te kako stavljena ispred ostalih žanrova (koji su takođe dosta prisutni: power, hard rock/melodic metal…), a povukao bih paralelu sa Symphony X/Adagio. Dok me instrumentalni outro-i podsetiše na genija Arjen Lucassena i moćni Ayreon. Šta mislite, kako takav žanr može proći na ovim prostorima, ima li publike za ovakvu muziku kod nas?

Ciki: Šta god da smo radili, nikada nismo razmišljali o tome kako će to ljudi prihvatiti. Tako je bilo u proteklih 10 godina (još od Psychoparadoxa), tako je i sada. Imali smo mnogo gore periode na jugoslovenskoj metal sceni i bilo bi besmisleno da sada kada ima mnogo više publike (što se da primetiti po rasprodatom duplom tiražu prvog albuma) razmišljamo o tome da li ćemo prodati pesme. Mislim da je važno imati svoj cilj, nešto ka čemu ćeš stremiti… svoju priču. Mi imamo tu sreću da mnogi prepoznaju sebe kao deo te iste priče. Pesma ‘Egregor’ je posvećena baš njima. Album jeste mnogo kompleksniji i progresivniji od prvog, ali to je baš ono ka čemu težimo. Međutim, ima tu i pesama koje nastavljaju tradiciju koju su započele ‘Tonem u San’, ‘Bajka’, ‘Samson’… Paralelu sa Symphony X/Adagio, Ayreon, mogu shvatiti samo kao najslađi kompliment.

Naravno, i mislio sam kao kompliment, jer kad se neko poredi sa tehnički najjačim metal bendovima na planeti, to mora da bude pozitivno… Sa tekstualne strane albuma, da li su u pitanju lična iskustva? Koliku važnost posvećujete tom delu komponovanja? Da li bi mi rekao na koga se misli u tekstu ‘Magija’?

Ciki: Posle Priča o Vremenu, dolazimo do Priča o Životu koje su dobrim delom proživljene i realne. Znači iza svih ovih pesama, leži empirijsko iskustvo. Naravno da posvećujemo veliku važnost tome, jer je srpski jezik vrlo nezgodan, pa možda i nezahvalan za pisanje pesama u muzičkoj formi. Veoma je važno da tekstopisac i muzički autor imaju istu ideju, što nama nije nikakav problem. Svaki tekst je odraz onoga što ‘govori’ muzika. Primetio sam da su mnogi najviše zainteresovani za tekst ‘Magije’, neki su čak tu pesmu povezali sa ‘Lamentom’. Dobro je što svako na svoj način doživi te tekstove. Ja to cenim i ne želim to da kvarim.

Paaaa… koji čovek je u pitanju?

Ciki: Hahaha… svako ko je deo ove priče, svako ko zajedno sa nama uspeva da čini ovu magiju realnom. Naravno da mislim na sve one čudake koji vole muziku (prevashodno heavy metal) i žive za muziku.

Tu je i bonus pesma, obrada klasika iz filma Flashdance. ‘What a Feeling’. Otkud baš ta pesma? Vežete li tekst za ono što se vama dešava?

Ciki: Ta pesma nam se mnogo sviđa. Kada sam je čuo, pomislio sam kako bi dobro zvučala u heavy metal aranžmanu. Svirali smo je uživo, još više smo je zavoleli i pre nekih 3-4 meseca sam ponovo gledao film i shvatio da moramo da je snimimo, plus što je tekst takav kakav je i potpuno se slaže sa porukom koju nosi album.

Pretpostavljam da bi sada trebala usledeti koncertna promocija. Šta se dešava po tom pitanju? Kako zvuče nove pesme u live izvođenju, šta da očekujemo? Imate li u planu da snimite spot(ove)?

Ciki: U proteklih par meseci smo stvarno često svirali (Ćuprija, Gornji Milanovac, Zaječarska Gitarijada – revijalni deo, Paraćin, Arilje, Šabac, Kragujevac, Vrnjačka Banja, Beograd – Ušće (“Čorbina” godišnjica)…). U petak smo u Bečeju, a u nedelju najverovatnije u Jagodini. Već smo počeli da sviramo neke od novih pesama, npr: ‘Novi Dan’, ‘Metamorfoza’, ‘Vreme Istine’, ‘Price o Životu’… Moram ti priznati da me je to prilično osvežilo i da na svakom nastupu jedva čekam da započnemo neku od novih stvari. Ako ćemo suditi po reakciji publike, nove stvari zvuče super (proceni i sam u petak 🙂 (intervju je rađen pre Bečejskog koncerta, 3.9.2004. – prim.aut). Verovatno će prvi spot biti snimljen za pesmu koja otvara album i zove se ‘Novi dan’, zato što mislim da ta pesma najrealnije može predstaviti karakter albuma.

Locomotive Records presents…

Skoro ste potpisali ugovor za Locomotive Music (Španija-Nemačka). Otkud to, kakav je ugovor, i šta od svega toga očekujete?

Ciki: To je verovatno jedan od najznačajnijih ugovora, potpisanih u istoriji YU-rocka. Locomotive Music je špansko-nemačka izdavačka kuća koja ima raširenu distribuciju po celom svetu (SAD, Kanada, Australija, Japan, Evropa) a neki od distributera su: Nuclear Blast, Frontiers… Čast mi je što smo postali deo porodice koju čine neki od nama mnogo značajnih bendova poput Elegyja (koji je poslednji album izdao za Locomotive). Čovek koji je trenutno zadužen za Alogiu je Chris Bolthendal (pevač nemačkog legendarnog Grave Diggera). Njemu bismo ovih dana trebali da pošaljemo pripremu za album Secret Spheres of Art, što zapravo jeste prvi album Priče o Vremenu, prepevan na engleski jezik. Novina je u tome što je Nikola otpevao sve pesme i što smo umesto obrada ‘Sećanje Na…’ i ‘Zar Sunce…’ stavili dve pesme koje su snimljene u drugoj polovini 2002. ‘Secret Spheres’ i ‘Politics of War’. Ugovor je, veruj mi, veoma povoljan. Prodali smo im prava na samo jedan album, a ako budemo bili zadovoljni saradnjom, potpisaćemo ugovor i za sledeći album. Rano je još pričati o tome, ali moguće je da će se desiti i neka mini turnejica u inostranstvu. Povoljno je to što u samom startu i na određeni broj prodatih diskova dobijamo zavidnu finanskijsku podršku. Veliku zaslugu u svemu tome ima Dejan Ilić-Ilke, koga slobodno možeš doživeti kao deo ekipe, jer je od samog početka (Psychoparadox) sa nama. U svakom slučaju, sada smo se izdvojili iz hrpe demo bendova koji svakog dana šalju svoje snimke potencijalnim izdavačima… To će nam mnogo pomoći u daljem proboju na inostrano tržište. Imaćemo promociju i bicemo na kompilacijama najpoznatijih svetskih magazinima u domenu rock i metal muzike.

Vidim da se stvari odvijaju punom parom kad je Alogia u pitanju, ali siguran sam da postoji i veliki deo Psychoparadox fanova, koji jedva čekaju neki novi materijal. Da li je moguće uskladiti rad ta dva benda, pogotovo sada kad jedan ostvaruje sve zapaženije domaće i svetske uspehe?

Ciki: Bez obzira na to šta će se dešavati sa Alogiom, Psychoparadox je nešto što nikad ne može da se ugasi, jer je sa Psychoparadoxom sve i počelo. Psychoparadox je ‘Alpha & Omega’ Slažem se sa tobom da je kranje vreme da se pojavimo sa novim albumom ovog benda (poslednji je snimljen još davne 1998.). Novost je da nećete još dugo čekati na to, jer smo sve naše aktivnosti sveli na prioritet a to su – Alogia i Psychoparadox! Ako si pogledao video snimak na bonus CD-u Alogie, prepoznaćeš neke od rifova koje sam svirao… na narednom albumu Psychoparadoxa koji će se pojaviti nadam se u doglednom periodu (godinu dana…).

OK, mislim da smo pokrili veliki deo toga. Recite mi još šta se desilo sa neodržavanjem vašeg nastupa u Zadru (HR), gde ste trebali nastupiti kao support Helloween-u? Bio sam tamo, i video sam vas i na spisku, ali na kraju – vas nigde?

Ciki: Bili smo oduševljeni kada su nas pozvali da sviramo tamo. Na prvom mestu zato što se radi o Zadru (uzevši u obzir i to da su nas nedelju dana pre toga ispalili za koncert Metallice u Beogradu), a na drugom mestu zato što se radi o Helloween-u. Na žalost, bilo je finansijskih problema sa strane organizatora, to jest, nije nam garantovao sumu koja bi nama pokrila putne troškove (koje je Zele iz Divljih Jagoda trebao da pokupi za nas, jer je sa njima trebalo da putujemo do Zadra)…

Da eto, ni Divlje Jagode nisu svirale zbog finansijskog problema dole… Šteta, voleo bih da sam mogao da vas vidim u nekom odmeru snaga sa HR bendovima (mislim da Vegu i Stimulans posebno).

Ciki: Rešili smo da ne rizikujemo, što se ispostavilo kao ispravno, jer na koncertu nije bilo dovoljno ljudi da pokrije troškove puta. U svakom slučaju, hvala Stipe Jurašu i Sanji Burazin i svim ljudima koji su želeli da nas vide tamo. Prvom sledećom prilikom ćemo rado doći tamo. Bendovi koje si pomenuo – nisam slušao te bendove, ali naš izdavač je upoznao njihovog i mislim da imaju neku isplaniranu saradnju u vezi sa distribucijom. Zoran Nestorović je čuo, mislim da se radi o grupi Vega, i svidelo mu se.

Da, veoma kvalitetan power sastav, odlični su i studijski i na bini. Scenski nastup i sve to… Koliko pratite dešavanja na srpskoj sceni? Da li biste pomenuli neko izdanje/neki novi bend koji se skoro pojavio?

Ciki: Meni se sviđa Midgard iz Šapca. Momci su na prvom mestu 100% iskreni u tome što rade i veliki fanovi heavy metal muzike. Super su nam prijatelji i imaju odličan album, skoro izdat za One Records i zove se Slike Proteklih Godina. Pored Midgarda volim i Heteru. Oni su mladi i jedni od retkih koji znaju da usklade želje i mogućnosti, a da pritom naprave dobru muziku. Za tako kratko vreme retko veliki napredak! Zatim i Koncept, još jedan od bendova za koji ćete čuti uskoro… ako volite hard rock, mislim da će vam se svideti. Takođe i Acid Rain, Magma su nam se svideli od mladih snaga. Od starih metal bendova tu su: Rapid Force, Alister, Abonos i Interfector (gde si kolega! :)).

Uh, baš smo se raspričali! Ako je ostalo još šta da se kaže, evo prilike za to. Hvala na volji da ovo uradimo. Sva podrška od mene ispred Srpskog Metal Portala, napred sa onim što radite, i vidimo/čujemo se uskoro!

Ciki: Hvala tebi Laki, stay metal and think positive!