Consecration je bend svima vama sigurno dobro znan, sa live nastupa. Međutim, kako bend još uvek nema neki reprezentativan materijal, promocija van rodnog im Beograda sigurno ne može škoditi, a gde boljeg načina od intervjua za metal sajt? Pročitajte šta je basista ovog sastava, Milan Šuput (poznatiji kao Lesh) imao da nam kaže o prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti Consecrationa.

  • Pitanja: Nebojša Lakić
  • Odgovori: Milan Šuput (bas gitara, prateći vokal)
  • Web: Myspace.com/consecr8
  • Copyright: SMP, 2004.

SMP: Pozdrav Consecrationu! Šta se radi kod vas ovih dana? Kako izdržavate ovu zimu?

Milan: Pozdrav i tebi!! Evo, sedim gajbi, pušim pljuge, pijem kafu i slušam neku mjuzu, novi Ephel Duath UBIJA! (slažem se maksimalno! – prim. aut.). Inače, baš je bilo gadno na probi pre neki dan, smrzz totalni. Čekamo da i Vi izbacite Baneta iz benda i tako… :))

Pre nego što počnemo sa regularnim pitanjima oko benda, ti mi reci kako je došlo do toga da počnes sa sviranjem basa? Šta te je privuklo kod tog instrumenta i kada?

Ovo je malo teže pitanje. Još u osnovnoj školi sam se pržio da sviram bass. „Krivac“ za to je bio moj ujak koji mi je često puštao ploče Weather Report-a. Naravno da o sviranju nije bilo pomena, jer niti sam imao bass gitaru niti sam znao kako se ona svira, tako da sam bio osuđen da kod kuće sviram akustičnu gitaru po ceo dan drndajući tri akorda koja sam tada znao. Možda bi i sada bilo tako da nisam u prvoj godini srednje škole upoznao Savić Miloša. Sledeće dve godine sam pokušavao da naučim da sviram elekričnu gitaru, ali, pošto nisam imao love da je priuštim svirao sam akustaru, a s vremena na vreme i neki raspali Savićev bass. Tada je nastupio period kada smo počeli da „sviramo“ u bendovima, a pošto se sa akustičnom gitarom nije moglo ići u studio, onda sam počeo „intenzivnije“ da radim na bassu. Počeo sam shvatati lepotu bass gitare i na snimanju dema Arrival sam prestao da se dvoumim oko toga šta želim da sviram ostatak života.

Consecration postoji već duže vreme, a pre toga je nosio naziv The Lack of Motivation. Svirala se i nešto drugačija muzika tada? Reci nam nešto o vašim počecima, tj. da li ste svirali i u drugim bendovima pre ovoga? Kako je to tada izgledalo? Ko je sve prošao kroz te bendove?

The Lack Of Motivation je bend u kome smo svirali Savić Miloš i ja još na početku srednje škole, ali tada nije ni bilo govora o nekom ozbiljnijem radu sve do prvog koncerta kada smo shvatili da nismo toliko loši i da „umemo“ da sviramo. Naravno da ni tada nismo imali pojma, ali nama se činilo da smo sasvim o.k. i da možemo i želimo da sviramo nešto drugačije od heavy obrada. To je dovelo do razlaza sa tadašnjim ljudima koji su želeli da nastave sa obrađivanjem Heavy metal hitova (oni to još uvek rade, poznatiji ovdašnjoj publici pod imenom After Life). Mi smo počeli lagano da okupljamo novu ekipu ljudi: prvo smo upoznali Milana Jejinu koji je automatski uleteo u „bend“, Nemanju Trećakovića (sada u In Cold Silence) i na kraju naravno Danila Nikodinovskog, ali to već počinje da spada u priču o Consecrationu. Kroz band je prošlo mnogo ljudi, nabrojao sam najbitnije kojih sam se setio. Pa, svirka TLoM bi se mogla okarakterisati kao vrlo melodični Old School Death Metal sa primesama gothica i dooma. Mogu reći da ja i sada volim te naše stare pesme i da mi je žao što neke od njih više ne sviramo…

Članovi današnjeg Consecrationa su?

Trenutna postava izgleda otprilike ovako: Danilo Nikodinovski – glavni vokali, gitara; Milan Jejina – bubanj, ispiranje mozga; Milan Šuput – bass gitara, prateći vokali. Mislim da nikog nisam izostavio? Ha,ha…

Sama muzika benda teško može da se svrsta u jedan žanr. Rekao bih da tu ima progressive, dooma, gothica, deatha, avantgarde… u svakom slučaju, u pitanju je jako kvalitetna i napredna muzika, od koje se ne može očekivati neki komercijalniji proboj. Kako vi definišete ono što svirate?

Hvala na komplimentu. Uvek smo imali „problema“ sa definisanjem muzičkog žanra koji sviramo i da budem iskren nikada se nismo mnogo brinuli oko toga. Znam da ne sviramo muziku koju svako može da prihvati, ali meni je drago što je tako jer sam svestan da oni ljudi koji vole naš bend znaju zašto ga vole i da stvarno cene to što radimo.

Po mom subjektivnom mišljenju, Consecration je sigurno najbolji srpski metal sastav po pitanju live nastupa. Zaista odličan performans! Koliko vežbate svoje instrumente, što zajedno, što kod kuće?

Hvala na još jednom komplimentu, ali nemoj više, uobrazićemo se. Odgovor je vrlo jednostavan: ne vežbamo uopšte! Šalim se :). Jeki se ne skida sa bubnja, čovek vežba kad god može i ja ga veoma cenim i poštujem zbog toga, Danilo kod kuće puno svira akustičnu gitaru, dok se ja trudim da svaki dan vežbam bar sat vremena. Što se tiče proba, u zadnje vreme vežbamo jednom nedeljno, doduše dešavalo se da preko leta zbog nekih drugih obaveza ne sviramo po mesec i više dana, ali smo se uvek brzo vraćali u „formu“.

Koliko ste do sada imali nastupa, i da li ste svirali van Beograda. Koji su vam najbolji momenti sa tih koncerata, po tvom mišljenju? Gde je bio najbolji, a gde najgori zvuk, prijem kod publike i sl.?

Ne znam tačan broj koncerata, mislim da ih je bilo više od deset. Svirali smo letos u Rumi na malom festivalu sa tvojim bendom, Draconicom, Sacramental Bloodom, Marothom itd. Evo, prošle nedelje smo takođe svirali u N.S. sa Rain Delay i Tales of Dark. Nemamo za sada nikakav snimak tako da smo publici van Beograda maltene nepoznati, što rezultuje činjenicom da nas malo organizatora zove da sviramo van Beograda. Meni svaki nastup Consecration-a predstavlja zadovoljstvo. jer mi sami prilazimo tome na opušten način (kao da smo na probi): bez nekog foliranja i mrštenja, zezamo se na bini tako da to publika oseti i zeza se sa nama. Meni je svirka u Rumi stvarno ostala urezana u sećanje ne po nekvalitetu zvuka i malom broju ljudi koji su došli (bendovi su jedni drugima bili publika), nego po najboljoj atmosferi i druženju sa drugarima iz drugih bendova. Voleo bih kada bi se to moglo ponoviti, stvarno nezaboravna svirka (definitivno se slažem – prim.aut).

Kako sam upoznat, posle vašeg poslednjeg nastupa na Hitu Nedelje 202 Radija, došlo je do prekida saradnje sa vašim klavijaturistom. Možeš li to malo da nam pojasniš… I da li planirate da radite kao trio ili ćete tražiti zamenu?

ane je izbačen iz benda zbog muzičkog/sviračkog neslaganja sa ostatkom benda i još nekih ličnih razloga. Bendu je trebao klavijaturista koji će svirati pratnje i patose, dok Bane to nije mogao i želeo da prihvati. Ako dodam da je načinio par nekorektnih poteza – jedino moguće rešenje je bilo u prestanku rada sa njim. Za sada funkcionišemo kao trio i tako će ostati do ulaska u studio. Posle ćemo videti da li ćemo tražiti novog klavijaturistu ili ne.

Čini mi se da su vaši textovi poprilicno emocionalno nabijeni… ko ih piše, i da li su u pitanju lična iskustva ili…?

Da, textovi su uglavnom vrlo emotivni i sve ih piše Danilo. Pokušao sam i sam da napišem par textova za C. ali sam shvatio da jedino Danilovi textovi u potpunosti odgovaraju muzici i emociji koju naša muzika nosi. Pošto sam upoznat sa tematikom i značenjem textova, mogu ti reći da ima textova koji su lični i zasnovani na ličnim iskustvima i događajima, dok takođe ima i textova koji govore o nekim globalnim stvarima, emocijama itd…

Iako ste već poznati domaćoj publici, još uvek ste bez studijskog snimka. Da li će se to uskoro desiti, planirate li nešto po tom pitanju? Reci mi ukratko i o Danilovom projektu Amaranth…

Uskoro treba da uđemo u studio i snimimo demo. Još nismo 100% sigurni koje ćemo pesme snimati, a i kada bi želeli da snimimo album ne bismo mogli da pokrijemo troškove snimanja celokupnog materijala. Amaranth je Danilov lični mali projekat na kome radi dugo vremena, neke pesme i textovi su nastali čak i par godina pre Consecration-a („Silent“ i „Spleen“, jedine pesme koje je do sad snimio, nastale su 1999.)… Koliko znam, Amaranth je njemu jako ličan i ne namerava da tu emociju „prodaje“ uživo – pre svega zato što je to 99% akustični projekat, a odrađivanje takve svirke u Srbiji je jalov posao. Možda bude uskoro nešto snimio sa Nikolom Vranjkovićem (iz Blokaut-a), ali bi to morao njega da pitaš. Što se tiče Danila i projekata, obojica smo upleteni u još jedan bend (projekat) koji se zove We Die (We All), i kao što po imenu benda možeš da zaključiš, sviramo tolkinovski Epic Power Metal sa uticajima EtnoDeath-Prog-neoCyberFolka . A u pregovorima smo sa osnivanjem još jednog hyperprojekta, Braduggah, o kome bi ti mogao nešto više da kažeš.

Uh, za sada to neka ostane tajna, haha. Nego, koliko do sada imate gotovih pesama (nabroj nam ih), i koja je tebi lično najomiljenija?

Imamo otprilike pesama za 7 albuma, ali neke već ne sviramo duže vreme tako da ću nabrojati samo „aktuelne“ stvari: „E/motion“, „Passage“, „This Mist Around Us“, „Absinthe Thoughts“ i „Shelter (Me)“. Meni je najdraža „While Taking A Breath“. U pitanju je naša prva pesma, koja će me uvek podsećati na naš početak i vreme koje je prošlo. Od novijih pesama tu je definitivno „E/motion“. Prava Doomčina!!!

Primetio sam određene različitosti kod vaših pesama, posebno što se tiče sviračke zahtevnosti. „This Mist Around Us“ je tehnički veoma zahtevna pesma, a meni ujedno i najbolja vaša. Da li ćete ići tim pravcem, zalazeći u progresivnije/avantgardnije vode, ili se držati nekog preceznije definisanijeg prog/doom metala?

Muzika se razvijala paralelno sa razvijanjem nas kao muzičara. Pesme potiču iz različitih vremenskih perioda tako da je „kompleksnost“ prisutnija u pesmama koje su rađene u neko „skorije“ vreme. Što se tiče stila sviranja, nikada nismo bili u fazonu da se dogovaramo kakva će neka nova pesma biti. U našoj muzici će uvek biti Doom-a kao osnove, naravno na neki avantgardniji, subliminarniji način, s tim da negde ima manje ili više progresivnih delova. To zavisi od strukture same pesme i trenutne inspiracije…mada ja ne znam ni za jedan progressive/doom bend osim Yearninga? Preporuči mi nešto… (pa… Novembre mi jedino sad pada na pamet – op.aut.).

Ono što uvek pitam naše muzičare, pitaću i tebe – Srpska metal scena, šta misliš o istoj, ima li bendova vrednih pomena, i da li misliš da će iko uspeti nešto da postigne u inostranstvu? Šta bi ti promenio na sceni?

Naravno da ima bendova vrednih pomena! Dok se i jedan jedini bend trudi da opstane, scena mora postojati, a kod nas ima stvarno dobrih bendova. Jedini problem kod naše scene je postojanje zle krvi i rđav odnos između samih bendova. Uvek prisutna olajavanja, pljuvanja drugih i glorifikacija sopstvenih bendova, zajedljivost & hipokrizija, more kompleksa i laži. To bi trebalo da prestane, jer ako ništa drugo, publika počinje da se ponaša isto kao i bendovi. I to dovodi do tužne činjenice da, na primer, na temama nekog benda na YuMetal forumu ima više ružnih i podcenjivačkih postova nego pozitivnih i dobrih. Ili, primer broj dva: na koncertima ljudi kao da dolaze da bi brojali greške bendova umesto da uživaju u samom koncertu. Ljudi su počeli olako da podcenjuju domaće bendove, jer sami ne znaju koliko je mukotrpna stvar svirati metal u Srbiji.

Trend black metala… šta misliš o tom pravcu? Da li je to danas samo poziranje nekoliko mračnih likova sa corpse paintom na licu, ili tu ima i nešto više? Koji su ti omiljeni bendovi i muzički pravci? Evo recimo: Maideni ili Metallica? A da čujem i tvoju all time listu basista…

Ja lično ne volim black metal i moje je mišljenje vrlo nisko o tom pravcu metala. Sve se svodi na to da je šminka i broj bodlji bitniji od same muzike. Svi black bendovi koji su stvarno bili dobri ili su prestali da postoje ili su prestali da sviraju black i počeli da sviraju nešto drugo. Mali broj bendova je evoluirao, što muzički, što mentalno i odmah su ih „iskreni“ underground blackeri anatemisali i počeli pljuvati. Ja stvarno slušam sve i svašta, ali ću ipak nabrojati neke omiljene bendove: Paradise Lost (stari), My Dying Bride, Anathema (stara), Saturnus, Katatonia (stara), Esoteric, Mourning Beloveth, Opeth (naravno sve osim BlackWater Park), Morgion, Cynic, Pestilence, Sinister, Death, Gorguts, Nocturnus, Atheist, Behemoth, Aeternus, :Of The Wand & The Moon:, Empyrium i mnogo, mnogo što šta. Znaš da je Maiden bolji od Metallice, ali Megadeth je još bolji, ha,ha. A Faith No More je najbolji od svih, he he he!! A sada odgovor na najbolje pitanje koje mi je iko ikad postavio:

JACO PASTORIUS (jeste da je ovo lista metal bassista ali Bog je BOG)
Sean Malone
Thony Choy
Steve DiGiorgio
Alex Webster
Steve Harris

Ostalo je još da te pitam za dalje planove. Kako planirate promociju benda (web site bi recimo bio jedan od takvih poteza), i u kom pravcu želite ići? Imate li definisanu strategiju za budućnost?

Naši trenutni planovi obuhvataju skoriji ulazak u studiJo i mislim da će nam i sam snimak pomoći oko promocije benda. Imali smo neke planove i dogovore oko pravljenja sajta i nadam se da će nešto po tom pitanju biti odrađeno u skorije vreme. Što se tiče „strategije“ za budućnost – pustićemo da se stvari odigravaju spontano kao i do sada, jer smo svi u ovome zato što volimo da sviramo to što sviramo.

Mislim da je to sve za sada, hvala ti na volji da se ovaj intervju odradi. Želim vam sve najbolje u daljem radu, gde god put da vas odnese! Prilika da odjaviš intervju kako god želiš je tvoja…

Pod jedan, hvala tebi za svu pomoć i podršku koju si nam pružio – i ja tebi želim svu sreću kao i puno sreće Interfector-u, vi je zaslužujete i kao ljudi i kao muzičari. Sve Najbolje. Bilo mi je zadovoljstvo da uradim ovaj intervju (sa najboljim pitanjima na koje sam ikada odgovarao); nadam se da se nisam puno raspričao. Hvala svima koji su ovo pročitali i koji nas podržavaju na bilo koji način!

Komentari