Marko Mrčarica Mrki deo je domaće scene već dvocifren broj godina, i važi za jednog od najboljih bubnjara na srpskoj metal sceni. Kao početnik i mladi entuzijasta bio je član bendova Gargamel i Lack of Motivation, a vremenom, kroz rad i evoluciju, sarađivao je sa brojnim imenima domaće scene, među kojima su 7th Army in the Kitchen, Rain Delay, Divided, Awaiting Fear, The Hell, The Father of Serpents, Instead of a Kill, Slingshot… Trenutno je aktivan kao član grupa Granpa Candys i Void Inn.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Stavili ste me pred jako težak zadatak. Odabrati tri najbolja izdanja domaće scene je izuzetno teško – toliko žanrova, toliko kvaliteta, bolje bi bilo da je lista najboljih 50 izdanja (smeh). No, u duhu forme, odabrao sam tri. Ovoga puta ću biti okrenut ekstremnom delu scene. Naš izraz u ektremnoj muzici nikada nije manjkao. Čini mi se da kvalitet i postojanost zvuka svakim izdanjem raste, a čista agresivnost ne gubi snagu.

The Stone – Golet (Folter, 2011.) – recenzija

Fantastičan momenat u karijeri benda. Oduvan sam bio ovim izdanjem. Izraz je zreo i atmosfera je fantastična. Black metal treba da bude katarza, oslobođenje i jedan emotivan put. Ovaj album mi sve to pruža. Slušam ga kad sam sam i kada želim da ćutim. Dopadaju mi se rifovi, dopada mi se ukupna tema. Uvek dobar izbor.

Infest – Cold Blood War (Xtreem, 2014.) – recenzija

Ovaj album budi potpuno drugačiju emociju od Goleti. Kada slušam Infest, želim sve da uništim. Za mene je ovo savršeno upakovan paket agresivnosti, izvedbe, kvaliteta zvuka i vizuelnog. Svi koji su slušali Infest uživo, mogu da kažu da je to doživljaj. Ovim izdanjem je Infest okrenuo sve ka sebi, a sledećim samo cementirao moju misao da su TATE brutalnog zvuka u Srbiji.

Consecration – Grob (Geenger, 2015.) – recenzija

Možda nije najbrutalnije nešto što može biti na ovoj listi, ali je definitivno moje omiljeno. Mislim da i dalje radim na tome da razumem dubine ovog izdanja. Svaki put kada slušam Grob, postavljen sam na ne baš udobnu poziciju. Ovaj album zahteva maksimalan angažman. Ovo nije štivo za pivce i druženje. Možda ćete nešto novo naučiti o sebi, možda nešto što Vam se ne dopada. Možda nećete moći ni da odslušate do kraja iz prve. Ovaj album se uči. Na ovoj “brutalnoj listi” se nalazi iako nije klasično brutalan, ali razgovara sa mojim agresivnim selfom na isti način kao gore navedena izdanja, ulazi na druga vrata. Vrata su crna i ne vide se. U senci su.