Punished

Lokacija: Kraljevo
Žanr: Metal/Hardcore/Punk
Web: www.myspace.com/punishedband
E mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Biografija:

Dva brata su odlučili da pod uticajem thrash metal i hardcore punk muzike, oforme bend 1993. godine. Prvu stabilnu postavu činili su Branko Ratković (gitare i vokali), Vojin Ratković (bubnjevi) i Bojan Bošković (bas). Zajedno su snimili prvi album Powerful, septembra 1994.

1995. godine, dva nova člana su pridodata postavi benda Punisher. Branislav "Buksa" Bulajić (bas) i Vladimir Jovanović (vokali). Te godine smo naporno vežbali kombinujući svoja različita muzička interesovanja i rezultat se mogao videti decembra te godine kada se rodio ...End?, naše drugo izdanje, puno drugačije od prvog. Nedugo nakon snimanja, "Buksa" je odlučio da napusti bend. Zamena je pronađena u Stanku Rumeniću. Još jedna godina napornog vežbanja jer smo odlučili da napravimo promenu u svom zvuku. Novi album je snimljen aprila 1997., i nazvan Influence Exerted! Effects:.

Pošto smo imali stabilnu postavu i dobar album iza sebe, imali smo dosta svirki, ali smo ipak pravili nove pesme što je rezultiralo godinu dana mlađim Toward the Individualism aprila 1998. koji se sastojao od pesama sličnim onima sa prethodnog albuma.

U godinama koje slede, odlučili smo da priđemo stvaranju mnogo ozbiljnije u pokušaju da napravimo muziku koju osećamo u tom trenutku. Novembra 2001. rodio se Like Blazes At Full Blast. Ovaj album je uveo neke instrumente koji se ranije nisu čuli u muzici koju Punished svira, tako da se čuju violine i harmonika i neke gitarske solaže koje je bend prestao da koristi još 1995. Takođe, prvi naš album koji je urađen na CD-u.

Sledeće godine, Stanko je napustio bend. Narednih godina adekvatna zamena nije pronađena, tako da je bend bio ‘na čekanju’, za koje vreme smo pravili nove pesme, obrađivali omiljene bendove, isprobavali nove basiste od kojih je Vojkan Trifunović bio najbolje i privremeno rešenje za par svirki 2005. Sledeće godine on je preporučio svog prijatelja Nikolu Milenkovića koji je nakon nekoliko proba trajno pristupio bendu.

U to vreme, Branimir Lokner, vlasnik nezavisne etikete Flying Buffalo, kontaktirao nas je u želji da reizda prva četiri albuma u CD formatu, obzirom da smo ih sami izdavali na kasetama ’90-ih godina. Dogovor je postignut i albumi su se našli u prodaji sa redizajniranim i nešto promenjenim omotima.

Decembra 2006. smo snimili dve pesme za kompilaciju kraljevačkih bendova FenolManija 101%, kasnije objavljenih kao Touch of the Kings EP sa video spotom za Bolje da nosim kratku kosu. Album je sniman u kraljevačkom studiju Ton kod Ivana Lekića i to je jedini put da je bend snimao u nekom drugom studiju van Češnjak studija u Kragujevcu kod Saše Vujića gde su svi albumi dobili svoj konačan oblik.

Godine gladi, zatvoreni u podrumu su ostavile svoj trag. Odlučili smo da ostavimo po strani ‘muziciranje’ i proizvedemo sirovu energiju sa novim pesmama. Mislivši da je dobro da se pojavimo nakon godina ćutanja pesmama koje smo svirali obrađujući hardcore i metal bendove osamdesetih, decembra 2007. snimili smo Grind Show.

Osećajući se osveženi energijom koja nas vezuje, uvežbavali smo nove pesme odlučivši da izađemo u javnost sa još jednim talasom brutalnosti, brzine, snage i žestine. Decembra 2008. ušli smo u studio i napravili Fierce. Naslov bi trebalo da kaže više od bilo kojih opisnih reči.

Nastavljajući tradiciju redovnih proba, navežbanosti i pravljenja pesama, nakon samo godinu dana ponovo ulazimo u studio, ovog puta snimajući nešto duži i sporiji materijal od prethodna dva albuma. Kao i uvek, naziv albuma je pokušaj opisa atmosfere albuma, ovog puta na jedan bendu duhovitiji način: Mad Dog Caressed (A Tribute to Our Raging Fathers), što bi trebalo da nagovesti jedan opušteniji i pozitivniji duh koji prožima pesme sa ovog snimka.

Želeći da se zadrži karakteristika da svaki album ima neki poseban ‘vibe’ i da pesme na albumu ne odstupaju jedne od drugih, maja 2011. osmi put se vraćamo čika Vuji da snimimo dosad svoj najsporiji, najemotivniji, najmelodičniji i najduži album ikad, Minutes of Pain.

Zauzimajući ozbiljnu crtu, ne odustajemo od svoje prepoznatljivosti iako se trudimo da na svakom albumu postignemo različitost i izbegnemo predvidivost. Bend je dostigao punoletstvo u Srbiji i sada je već entitet za sebe, egzistira želeli to mi ili ne. Naravno, naš entuzijazam ne opada, želja da se stvara i ostavi trag je jača od života u zemlji koja ne daje, ne nudi, ne omogućava, već upravo suprotno, guši, uzima, ubija. Svaki album, svaka pesma je šamar sistemu, šamar društvu, šamar ukusu, šamar uspavanoj većini, prst u oko svima onima koji su navikli na roze boju u svom pogledu na svet.

Bend: