Oka da ne ispustim dah (2007)

Autor: Milan B. Popović
Izdavač: Narodna Knjiga / Alfa, 2007.
Lokacija: Beograd, Srbija
Tip dela: zbirka pesama
Jezik: srpski
Recenzent: Nebojša Lakić

Dublje li zakopamo, i potražimo smisao, otkrićemo pravo bogatstvo pesničke duše koja treperi bezbrojnim nijansama osećanja

"Oka da ne ispustim dah" je treća po redu zbirka pesama, a ujedno i završni deo trilogije "Bolji od svog života", beogradskog autora Milana B. Popovića (započeta sa dve prethodne zbirke, "Molitva tetoviranog srca" i "Vreme brutalnih dobronamernika"). Izdavač, kao i u prethodna dva slučaja, je Narodna Knjiga/Alfa.

Čitajući savremenu poeziju, čovek ne može, a da se ne zapita šta li je pesnik hteo da kaže, o čemu on to priča, gde je tu smisao?! Ali, davno su prošla vremena jasnih poruka, sad je vreme drugo, pesnik ne želi da ugodi čitaocu, niti da mu nešto poruči, već naprotiv, pušta svom "Ja" da se izrazi kako mu kad padne na pamet, na srce, ili na jezik.

Milan Popović u čudesnoj zbirci stihova naslovima svojih pesama i poglavlja, otkriva donekle svoje "Ja", pa se čini da čezne za mirom ("Umiri me"), spasenjem ("Spasi me") i čuvanjem ("Čuvar mi budi"). Inače, i dalje (kao i u prethodnim zbirkama), igra se rečima, inverzijama (izuzetno bogat jezički fond) i ne teži za jasnoćom, ali samo u prvi mah. Dublje li zakopamo, i potražimo smisao, otkrićemo pravo bogatstvo pesničke duše koja treperi bezbrojnim nijansama osećanja, kao što su: zaluđen, sleđen, sluđen, obgrljen, prigrljen, pripojen, otopljen, isečen, seciran, natekao, podbuo, ugušen... A poeziju voli, jer "piše dok diše". Iako uglavnom okrenut sebi, i svom doživljaju haoticnog sveta, obraćajući se nekome za pomoć (ko zna kome?), ponekad veoma kritički i snažno, pesnik se okreće drugima, dajući zaista originalan presek vremena u kojem živimo.

Pesma (poema?) "Plezir za prezir", dotiče sve pore ovog našeg poremećenog vremena. Slikajući "simbole tzv. modernog društva", pesnik ne krije svoj prezir i ogorčenje. On uočava: "očeve uzorne, bivše švalere, koji drhte da im ćere ne zakeve, a sve bi se one dale za pare". Tu su i "sektaši odvratni" i "omladina neradna", i "kuje naše ovdašnje, silikonke lažne", "izdavači književni, koji ne čitaju autore svoje", "politika od kuge bolesnija"... Zaključak pesnički o našem vremenu je da: "hronike crne i novine žute boje ovdašnje živote", a da je "u blato živo moral zabijen".

Knjiga je, kao i prethodne dve, obogaćena ilustracijama i modernim dizajnom, deo za koji je zaslužan Jakša Vlahović, gitarista beogradskog gothic/thrash metal sastava Abonos. A kad smo kod Abonosa, valja napomenuti da je sastav snimio pesmu Urlik, po tekstu Milana Popovića, i taj CD, kao limited single edition, prati knjigu. Pesma je snimljena u smederevskom studiju Paradox, Srđan Branković je potpisan kao producent, i bez ikakve sumnje, zvuči bolje od svega što je Abonos do sada snimio (a to je album prvenac iz 2004. godine). Abonos je u međuvremenu prošao kroz nekoliko personalnih izmena, da bi se danas ustalila postava: Marija Dokmanović - vokali, klavijature, Jakša Vlahović - gitare, Milan Janković - bubanj i Tomaš Ljumović - bas gitara. Produkcija je znatno ubedljivija od one ponuđene na prvom albumu, gitarski rifovi su mnogo više u "straight in face" elementu, a upravo ta heavy-thrash metal rifologija, uz tek ponegde iskorištene klavijature, daje snažan pečat ovoj pesmi. Marija je prezentovala pohvalan vokalni rad, ne koristeći isključivo soprano tehniku, već i metal vriskove a la Kimberly Goss (Sinergy). Abonos bi u svakom slučaju trebao nastaviti ovim putem i u budućnosti, a u to ćemo se vremenom i sami uveriti.

Šta reći na kraju o pesničkoj zbirci Milana B. Popovića? Za običnog, nezainteresovanog, površnog čitaoca - nije! Ali za pesničkog poznavaoca i sladokusca, koji voli ponirati dublje u suštinu stvari, ova poezija predstavljaće pravo uživanje i otkriće.

Kontakt: