Sorrow’s Grave – An Eternity of Evil

Ovaj album neće napraviti nikakvu revoluciju niti u žanru, niti na sceni (globalnoj i lokalnoj), ali će da stoji kao potvrda teoriji da nema nedostižnih ciljeva kada je motivacija čista i neukaljana, a volja i rešenost veliki i kada reč TREND nema velikog uticaja

• Žanr: Black Metal
• Izdavač: Adv. Promo, 2016.
• Web: Facebook
• Piše: Igor Stanić

U trenutku kada je gosn. Vladimir Garčević mojoj malenkosti prosledio gotov materijal novog projekta iz Lazarevačke kovačnice, uz kratku poruku „…evo ga“, glasanje za album godine u režiji SMP-a još uvek nije bilo završeno, a na listi ponuđenih albuma su se nalazila čak dva izdanja (Midnight Rain, Claymorean), čija je gore navedena persona glavni protagonista. Drugi zajednički imenilac za sva tri albuma je, uključujući i ovaj najsvežiji, Boris Šurlan, mlađani producent kome ćemo ovaj put u recenziji posvetiti koju reč više, jer je njegov doprinos kako ovom, tako i prethodnim izdanjima vrlo značajan. Vrlo sa velikim V!

Nalazim da je tempo rada ovog Lazarevačkog postrojenja za svaku pohvalu, ruku pod ruku sa kvalitetom izdanja, a ja ću, u ulozi procesne kontrole, prvo izvesti zaključak da Sorrow’s Grave nosi sve tipične oznake rada V. Garčevica i B. Šurlana. Ne preterano originalan, ali svakako izuzetno kvalitetan pristup pisanju muzičkog dela i njegova zanatska izvedba (čitaj – sviranje) i isto tako kvalitetna produkcija, koju karakteriše izuzetna posvećenost detaljima. Jedino što mi je unosilo tihi nemir u iščekivanju, bio je prefiks – black metal. Black metal? Jeste, majku mu, black metal. To zahteva i par dodatnih informacija…

Naime, Sorrow’s Grave je pre svega zamišljen kao projekat koji zapravo čini dvojac u sastavu V. Garčević i gospodin Matt DeVries, Amerikanac (Džankšn Siti, Kanzas), momak kome black metal teče u krvi. Prepostavljam da je lazarevačkom delu projekta jednim delom motivacija bila i da se radi i uradi nešto što je totalna suprotnost, kako na muzičkom, tako i na tehničkom planu. Dakle Amerika/Srbija, 50/50, black metal.

Postignuta atmosfera je sjajna, svo to rifovanje je podređeno pesmama, ništa se ne izdvaja, štrči ili bode uši, ali čini jednu snažnu, mračnu celinu

Prvi rifovi, prvi taktovi, stavljaju do znanja da od tradicionalnog pristupa i zvuka nema ništa. Produkcija je sjajna, pogotovo imajući u vidu da se ovaj projekat radio sa ograničenim resursima. Sve je jako teško, brutalno, zvuk na momente čak i ispoliran, na ivici death metala. Takođe, odmah da razjasnimo, bubanj je zapravo “kucan”, ali tako dobro odrađen i ukolopljen da bi stvarno bilo kretenski tražiti zamerke na ovoj strani. Puritanci se neće složiti sa tim, ali niko od takvih ovu recenziju i ne piše, tako da možemo da se posvetimo sledećoj stavki. Ideje i rešenja, gitarska pre svega, kao što sam već rekao, se ne izdvajaju preteranom originalnošću. Izdvajaju se dobrim aranžiranjem i još boljom realizacijom. Postignuta atmosfera je sjajna, svo to rifovanje je podređeno pesmama, ništa se ne izdvaja, štrči ili bode uši, ali čini jednu snažnu, mračnu celinu. Zaista je neočekivano da neko ko sa ovim žanrom nije imao gotovo nikakvih dodirnih tačaka, u ulozi autora, donese album sa toliko dobrih momenata. Bas gitara je ovde tretirana kao jednaka sa ostalim instrumentima i zato u finalnom miksu obavlja rudarski deo posla bez napora.

Pristup vokalima i njihova realizacija je za nijansu slabija tačka (ali samo za nijansu) i oni su u neku ruku najčvršća veza Sorrow’s Gravea sa black metalom, urađeni 100% po priručniku BM za pevače (neko rek’o Immortal?). No, Matt DeVries ima jedan adut u svom crnom rukavu. Tekstovi! Tekstovi su sjajni. Bez mirisa sumpora, spaljenih bogobojažljivih duša, krvi vernika i sl., tekstovi daju jednu sasvim drugu dimenziju albumu. To sam, naravno, uklavirio pre svega ljubaznošću ekipe koja mi ih je dostavila na uvid, jer je glupo da izgovorim gnusnu laž da sam ih razumeo u celosti. Nikako. Zapravo ni pola. Plus mali hint da je gospodin iz Kanzasa blago opsednut reinkarnacijom, ali i da je jedan deo pesama inspirisan stvarnim događajima (nikako prijatnim, normalno), i posle par iščitavanja uz muziku, slika je kompletna.

Korak nazad. Produkcija. Konstatovali smo već da je sjajna. Sada je takođe vreme da se i gospodinu Šurlanu, čiji je dosije sada sve puniji kvalitetnih radova, oda jedno priznanje po ovom pitanju. Od prvog susreta sa njegovim učinkom na polju heavy zvuka, a to je za mene bio drugi album Claymore/Claymoreana, Lament of Victory, preko prošlogodišnjih Midnight Rain i trećeg Clamorean albuma, primetan je konstantan rast kvaliteta rada, što dovoljno govori o njegovom načinu rada i pristupu. Svakako, skok je drastičniji od druženja sa gospodinom koji se zove Chris Lord Alge, na sesiji „Mix With Masters“ tokom prošle godine, gde je Šurlan primetno izbrusio svoje veštine. U krajnjem slučaju, ko ne zna ko je Chris Lord Alge, ne bi tehnički deo, miks i produkciju generalno, ni trebao da uzima za temu razgovora, a uticaj vremena provedenog u Francuskoj sa gorenavedenim gospodinom se svakako pozitivno odrazio na krajnji zvuk prvenca SG-a.

Sve to ne bi bilo kompletno da nije zaokruženo sjajnim omotom koji je rad Mattove životne saputnice, Tanye DeVries. Dakle, princip pažljivog rada i posvećenosti detaljima je ispoštovan u svakom segmentu albuma. Činjenice koje su značajne i za način ocenivanja albuma na SMP-u. Kratak rezime recenzije bi bio da imamo zaista sjajan debitantski album, koji sadrži svakako i po koju manu, ali imajući u vidu da dolazi od ljudi koji ili nisu imali dodirnih tačaka sa žanrom ili u njemu sticajem okolnosti nisu stigli da se oprobaju, već da su to uradili sa puno entuzijazma i truda, te mane nikako nisu od presudnog značaja.

Ovaj album neće napraviti nikakvu revoluciju niti u žanru, niti na sceni (globalnoj i lokalnoj), ali će da stoji kao potvrda teoriji da nema nedostižnih ciljeva kada je motivacija čista i neukaljana, a volja i rešenost veliki i kada reč TREND nema velikog uticaja. Da li će biti još kojeg albuma, o tome je rano pričati, ali da možemo da uživamo u ovom, koji će uskoro (nadamo se, fali još uvek odgovarajući izdavač) biti pred nama u nekom obliku, fizičkom ili digitalnom. Čestitamo, sjajan posao! Ocena više i zbog profesionalnosti članova, koji su ovlašćenom licu SMP-a dostavili sve potrebne stavke za recenziju u najkraćem mogućem roku. Odmah.

A jesam li rekao da su vokali snimani sa iPhoneom? Nisam, a? Eto, sada i to znate.

.

Spisak pesama:

1. Progression of Soul – Level Denied
2. God the Crutch, Devil the Scapegoat
3. Spiritualist of Death
4. An Eternity of Evil
5. The Necropolist
6. The Calling of the Jukai
7. Souls of Sagarmatha