Electric Goddess je do sada najbolje solo izdanje Borislava Mitića!

Odmah na početku da kažem: Electric Goddess je do sada najbolje solo izdanje Borislava Mitića!

Mitić je pre dosta godina napustio rodnu grudu i otisnuo se preko bare u Kanadu, gde i danas živi i snima za Shrapnel Records, legendarnu i veoma probirljivu diskografsku kuću koja se pre svega bavi izdavanjem albuma gitarskih virtouza.

Sa novim ostvarenjem, Borislav ni malo ne zaostaje za gitarskim veličinama današnjice, a ono što ga čini zanimljivim jeste njegovo neodustajanje od plovidbe po shred stazama utabanim sredinom 1980-ih godina, koje se danas uglavnom smatraju za demode.

Sa novim ostvarenjem, Borislav ni malo ne zaostaje za gitarskim veličinama današnjice

Prvo što mi je palo na um prilikom preslušavanja Electric Goddess, bilo je kako se radi o savršenoj mešavini prvih albuma Tony MacAlpinea i Vinnie Moorea s kraja 1980-ih godina (koji su bili prava ekstravaganca shred uticaja), sa nekoliko poslednjih, metaliziranijih solo izdanja Marty Friedmana, kao i sa velikim rock uticajima koje su nam podarili Joe Satriani i Steve Vai.

Electric Goddess nije napakovan samo beskrajnim solažnim bravurama… Ovde takođe imamo veliki broj prvoklasnih razbijačkih rifova koji čine okosnicu nekoliko numera (poslušati uvodnu “Garden of Dreams“, “Win or Lose“ ili “Machine World“). Zatim, produkcija je dobra, bazična i koliko mogu da čujem lišena bilo kakvih zatezanja i “dodataka“, tako da kompozicije mogu da dišu, što je pravo osveženje u ovoj eri totalne digitalizacije i mehanizacije. Takođe, pesme su veoma lepo “upakovane“, imaju standardnu strukturu i neku normalnu minutažu (od dva do šest minuta), što sve skupa omogućava da ovaj album bude slušljiviji i ljudima kojima gitara nije osnovni instrument.

Borislav Mitić

Na kraju, tu je još jedan veoma značajan novitet kada se radi o solo izdanjima Borislava Mitića: živi bubanj! To je upravo ona stavka koja mu je nedostajala da se u prošlosti popne u više sfere gitarskog lanca ishrane, pogotovo što je u zadnjih desetak godina nepisano pravilo da nema instrumentalnog albuma bez živog bubnja. Ako se tome doda da je za bubnjarsku stolicu seo ni manje ni više nego Jeremy Colson (bubnjar Marty Friedmana i Stevie Vaia), koji je svoj posao odradio maestralno, priča postaje zaokružena, te tako dobijamo jedomenalno instrumentalno gitarsko izdanje koje zaslužuje svaku pohvalu!

Borislav Mitić – Electric Goddess spisak pesama:

1. Garden of Dreams
2. Win or Lose
3. Electric Goddess
4. Time
5. Out of the Blue
6. Machine World
7. Moment of Glory
8. Desert Highway
9. New Dawn
10. Unfinished Business
11. The Golden Throne
12. Destination Reality
13. Alone

Borislav Mitić - Electric Goddess
Produkcija82%
Originalnost78%
Vizuelni faktor61%
Uverljivost74%
74%Finalni utisak

Komentari