Nekrografija je više nego dobar prvenac kome fali samo par zavrtanja i zatezanja kako bi dostigao maksimum, dok sam Redenik njime upada u ešalon srpskih metal bendova od kojih očekujem dosta u budućnosti

Ovaj beogradski bend osnovan je pre tri godine i Nekrografija mu je punokrvni studijski prvenac, nastao nakon prelaska kompletnog izdavačkog puta koji bi trebalo odraditi: demo, split, EP, singl i live album. Na ovim izdanjima vršeno je preko potrebno brušenje zanata, koje je na prvencu doživelo svoju kulminaciju. Od originalne četvorke ostala je trojka, u sastavu: Majmun, Grom i Krvavi, uz prošlogodišnji dodatak Pakosti. “Imena” članova Redenika će vam dosta precizno ukazati na muzički pravac benda, što će reći da se radi o blackened thrash/crossover metalu, i to onom ukotvljenom u korene rečenih žanrova, uz minimum dodavanja novijih rešenja.

Nekrografija je jedno dosta pitko, vedro i (u celini gledano) pozitivno izdanje, što su epiteti koji se, na prvi pogled, svakako ne bi mogli izvući iz onoga što Redenik kao grupa predstavlja.

Da pojasnimo… Slušanjem Nekrografije dobićete pravu dozu adrenalina koji će vam pomoći da pregurate još jedan dan u opštem sivilu koje okružuje ovaj svet (iako toga većina ljudi ne želi biti svesna). Uglavnom brži tempo na koji je album naštelovan, uz obilje dobrih thrash/black metal rifova, daće vam pregršt podstreka za mlataranje glavom ili u najmanju ruku cupkanje nogama, dok će vas atmosfera i tematika (dosta dobrih) tekstova (na srpskom) vući ka razmišljanju i promišljanju “stvarnosti”.

Slušanjem Nekrografije dobićete pravu dozu adrenalina koji će vam pomoći da pregurate još jedan dan u opštem sivilu koje okružuje ovaj svet

Pesme koje se izdvajaju na prvo slušanje i koje u sebi nose osećaj celovitosti jesu “Neka kosti gore” i “Polumrtav”, uz koje po valjanosti stoje i “Violentni dijabolizam (Mazohizam)”, kao i bonus pesma/prošlogodišnji singl “Otpadnik”. “Crnina što sve živo ubija” i “Hladno lice Morane” imaju veliki potencijal ali su, po mom mišljenju, neadekvatno završene, dok je najduža/sedmominutna “Omča” donekle pridavila izdanje i malo mu pokvarila konačni utisak.

Foto: Facebook / Redenik / Theotherside.eu

Produkcija je “živa” i odgovara Nekrografiji, dok su izvođenja svakog člana Redenika sasvim zadovoljavajuća. Pošto se ja maltene histerično “bojim” loših vokala, koji mi često pokvare uživanje i na inače odličnim albumima, moram istaći to da se Krvnik krvavo potrudio i odradio vrlo dobar posao svojim blackened izbljuvavanjem tekstova, stvarajući preko potreban utisak da zaista misli ono o čemu peva.

Nekrografija je više nego dobar prvenac kome fali samo par zavrtanja i zatezanja kako bi dostigao maksimum, dok sam Redenik njime upada u ešalon srpskih metal bendova od kojih očekujem dosta u budućnosti, te im želim dugovečno i plodonosno bivstvovanje zarad dobrobiti celokupne scene.

Redenik – Nekrografija spisak pesama:

1. Nekrografija
2. Neka kosti gore
3. Crnina što sve živo ubija
4. Omča
5. Polumrtav
6. Hladno lice Morane
7. Violentni dijabolizam (Mazohizam)
8. Otpadnik (bonus)

Redenik - Nekrografija
Produkcija85%
Originalnost79%
Vizuelni identitet88%
Uverljivost89%
85%Finalni utisak