Divulgence u svakom segmentu predstavlja evoluciju u odnosu na prvi album, i bez sumnje je jedno od najlepših i najkvalitetnijih progressive metal izdanja ikad realizovanih na našim prostorima

Beogradski progressive metalci Organized Chaos, nakon par najavnih singlova, konačno su izbacili album naslednik debija Inner Conflict iz 2011. godine. Divulgence u svakom segmentu predstavlja evoluciju u odnosu na prvi album, i bez sumnje je jedno od najlepših i najkvalitetnijih progressive metal izdanja ikad realizovanih na našim prostorima.

OC je u međuvremenu pretrpeo određene izmene u postavi, pa su danas tu alfa i omega benda – pevač i gitarista Vladimir Lalić, gitarista Benjamin Lechuga, klavijaturista David Maxim Micić, basista Bojan Kvočka i bubnjar Milan Yeqy Jejina. Sve vrsna i izrazito talentovana imena, a ne bi ni valjalo da je drugačije, s obzirom da je ovde reč o tehnički zahtevnoj svirci i pravcu koji retko kad dobro funkcioniše ako nije tako.

Bend je u proteklom periodu odradio nekoliko koncerata, od kojih je aktuelan nastup na ProgPower Europe Festu u Holandiji, a Lalić, uporedo sa OC, sarađuje i sa Davidom Maximom Micićem na njegovim solo radovima, peva u horu Viva Vox i ima zavidnu slikarsku karijeru. Trenutak je, dakle, više nego zreo za novi album jednog od trenutno najprespektivnijih domaćih sastava.

Organized Chaos

Divulgence je snimljen, miksan i masterizovan u Devotion Studiju (Marko Živanović), a dodatno su ga polirali David Maxim Micić i Vladimir Lalić. Rezultat svega toga je album koji zvuči potpuno reprezentativno, odnosno u skladu sa aktuelnim tokovima na evropskoj i svetskoj prog metal sceni. Vladimir, inače autor svih pesama, je oduvek inspirisan likom i delom, pre svega sastava Pain of Salvation, te se to i ovog puta oseti na albumu, s tim što će određene paralele i sa aktuelnim Haken radovima bez problema moći da se povuku. Pa ipak, Organized Chaos je bend koji je, uprkos uticajima (a ko ih nema?) prepoznatljiv na prvu, priča svoju priču, i veoma je ubedljiv u tome što radi.

Album zvuči potpuno reprezentativno, odnosno u skladu sa aktuelnim tokovima na evropskoj i svetskoj prog metal sceni

Materijal zvuči izrazito zrelo i moderno. Ogroman je napredak u odnosu na prvi album u svakom pogledu. Svirka je čvrsta, dinamična, smenjuju se žešći i mirniji delovi i sve zvuči veoma prirodno. S obzirom na prisustvo Davida Micića u bendu i aktuelne trendove na prog sceni, ne bi me iznenadilo da je djent ušao u zvučnu sliku ovog benda (sa marketinške strane to bi im verovatno olakšalo stvari), ali to se ipak nije desilo. Tu i tamo uleti pokoji rif i fazon, ali generalno, ovo je čisti progressive metal album i pravi pokazatelj da taj pravac nije ispucao svoje, i da može da zvuči sveže i u 2017. godini.

Lalić važi za jednog od najboljih pevača ovih prostora, što je i već pomenuti Haken, inače jedan od vodećih prog metal imena današnjice, potvrdio tako što ga je zvao da otpeva kompletan koncert sa njima u Švajcarskoj. A s obzirom da je OC njegovo čedo, posvetio mu se u potpunosti i imamo ovde demonstraciju vrhunskih vokalnih sposobnosti i emocija. Dalje, ritam sekcija Yeqy i Kvočka ubojit su tandem, svakako jedan od najjačih na domaćoj metal sceni trenutno, a zanimljivo je da je Micić u bendu isključivo u ulozi klavijaturiste – upućeni znaju da je taj čovek pre svega mag na gitari sa uspešnom internacionalnom karijerom. Benjamin Lechuga je čileanski gitarista, pa smo svedoci da srpski sastav može da deluje i internacionalno kada treba, što potvrđuju i gostujući muzičari, gitaristi Nick Johnston i Richard Henshall, te violinistkinja Larissa Tereščenko, a spisak gostiju upotpunjuje i pevačica Branislava Podrumac. Setimo se da su ženski vokali igrali važnu ulogu na debi albumu benda (Marta Vlahović), te je prirodno da se sa tim i nastavilo, a Branislava ima divan glas, te ne bi bilo loše i da je konkretnije uposlena na ovom izdanju.

S obzirom na slojevitost i specifičnost materijala, red je naglasiti da se isti možda neće svideti svima. Svakako ne onima koji očekuju album koji će svariti na prvu. Neophodno je detaljnije izučavanje i potpuna posvećenost – u suprotnom, mogli biste se naći u situaciji da vam nije jasno šta se ovde dešava, i da u trenutku kada se album završi, ne sećate se ničega. Sa druge strane, ovo je progressive metal, a svi oni koji isti prate, znaju da je najlepše kad je tako – album i treba da bude nešto što će da se proučava iznova i iznova i svu svoju lepotu postepeno otkriva sa svakim novim slušanjem. Ono što u svakom slučaju smatram da je dobro, je da kompletan materijal traje, za prog okolnosti, kratko – tek 38 minuta. Sve na stranu, ipak valja uvažiti i činjenicu da živimo u prebrzom vremenu te da su fokus i koncentracija, odnosno nedostatak istih, glavni problem današnjice zbog sveopšte pretrpanosti informacijama i hiperprodukcijom, i da bi album poput ovog verovatno više izgubio nego dobio da traje duže.

Na kraju, ostalo je da izrazim nadu da do sledećeg OC albuma neće proći još šest godina, kao i da će bend propisno koncertno da ispromoviše sve ovo, i da se usput konačno dokopa i adekvatnog izdavača. Sve na ovom albumu vrišti “Inside Out” – držim palčeve da se to i ostvari!

Organized Chaos – Divulgence spisak pesama:

1. Apex
2. Cinnamon
3. Ache (feat. Nick Johnston)
4. Hide and Seek
5. Broken Divine (feat. Richard Henshall)
6. Awake!
7. The Mask (feat. Branislava Podrumac)

Organized Chaos - Divulgence
Produkcija92%
Originalnost85%
Vizuelni identitet93%
Uverljivost95%
91%Finalni utisak